Kefir je napitak od fermentisanog mleka i spada u kategoriju takozvane superhrane jer je bogat vitaminima, mineralima i hranljivim materijama. Od davnina se smatra veoma korisnom namirnicom u ishrani jer sadrži probiotike (dobre bakterije) i postbiotike (nusproizvode bakterija) i zog toga poboljšava zdravlje creva i pruža niz drugih zdravstvenih prednosti.
Kako se pravi kefir?
Kefir se pravi dodavanjem zrna kefira, koja sadrže kvasac i dobre bakterije, u kravlje, kozje ili ovčje mleko. Mikroorganizmi pretvaraju laktozu (mlečni šećer) u mlečnu kiselinu, dajući joj kiselkast ukus i mnoštvo hranljivih materija. Ima ukus kao tečni jogurt i dolazi u običnim i aromatizovanim varijantama. Ali, treba biti na oprezu ako se bira aromatizovan kefir jer on sadrži dodatne količine šećera. A previše šećera umanjuje zdravstvene prednosti kefira.
Koliko je zdrav napitak od fermentisanog mleka?
Nutritivne prednosti kefira variraju u zavisnosti od vrste mleka koje sadrži i procesa fermentacije. Generalno, smatra se boljim od jogurta jer sadrži više sojeva probiotika i korisnog kvasca. Kefir takođe ima malo laktoze (mlečnog šećera), pa čak i ljudi sa intolerancijom na laktozu obično mogu da ga piju bez problema. Postoje opcije bez mleka, ali nemaju isti nutritivni profil kao tradicionalni kefir.
Kefir se smatra superhranom, jer je pun vitamina, minerala i hranljivih materija, uključujući i:
- Kalcijum
- Magnezijum
- Belančevine
- Riboflavin (vitamin B2)
- Vitamin B12
- Vitamin D.
Pogledajte hranljivu liniju kefira i ogroman broj probiotika:
6 razloga zbog kojih kefir treba što češće jesti
1. Podstiče zdravlje creva
Naš digestivni trakt je dom čitavog sveta mikroorganizama (mikrobioma), odnosno bakterija, gljivica i virusa. Neki od njih su štetni, dok su drugi korisni, pomažu u varenju i stvaraju supstance potrebne telu. Ako loše bakterije počnu da se razmnožavaju i šire, to izbacuje mikrobiom iz ravnoteže, uzrokujući:
bol u stomaku
nadimanje
zatvor
dijareju
gasove.
Kefir sadrži oko 12 aktivnih probiotičkih sojeva. Kada jedemo hranu bogatu probioticima i postbioticima poput kefira, tako dodajemo više dobrih bakterija u naša creva. One drže pod kontrolom štetne bakterije i podržavaju zdravlje creva. Studije ističu da redovno konzumiranje kefira pozitivno menja ravnotežu organizama u mikrobiomu, smanjujući simptome inflamatorne bolesti creva. Druga studija je pokazala da kefir ublažava hroničnu konstipaciju.
2. Održava kosti jakima
Jake kosti su neophodne kako bi ostali aktivni, posebno kako starimo i gubimo koštanu masu. Čaša kefira sadrži hranljive materije koje su nam potrebne za izgradnju i regenraciju kostiju:
Kalcijum: Ovaj esencijalni mineral čini kosti čvrstima. Budući da naša tela ne mogu da ga proizvedu, neophodno je da ga unosimo dovoljno kroz ishranu.
Vitamin D: Ne možete da apsorbujete kalcijum osim ako nemate vitamin D. Dakle, ovaj vitamin je ključan za zdravlje kostiju.
Fosfor: Ovaj mineral se nalazi u izobilju u ishrani većine ljudi i deluje zajedno sa kalcijumom u izgradnji kostiju.
Magnezijum: Ključna komponenta u strukturi kostiju, magnezijum čini kosti jačima.
Vitamin K: Nalazi se u kefiru od punomasnog mleka, vitamin K je uključen u višestruke procese u kostima.
3. Bori se protiv loših bakterija
Kefir je superheroj u crevima jer se bori protiv klica koje izazivaju bolesti poput E. coli i salmonele. U laboratorijskim studijama, kefir je bio jednako efikasan u borbi protiv štetnih bakterija kao i antibiotici. Dobre bakterije u kefiru se bore sa štetnim organizmima u crevima. Takođe oslobađaju nusproizvode toksične za loše bakterije i kvasac. Osim što se bori protiv loših bakterija u crevima, kefir štiti zube od bakterija koje izazivaju karijes. Stomatološka studija je uporedila ispijanje kefira sa dnevnim ispiranjem fluorom. Kefir je bio jednako efikasan kao i fluor u smanjenju rizika od karijesa.
4. Održava mišiće zdravim
Proteini su neophodni za izgradnju i obnovu mišića. Dok kefir nema toliko proteina kao grčki jogurt, on ih ipak ima više od jednog jajeta. Takođe je bogat magnezijumom — važnim za kretanje mišića — i fosforom, koji igra vitalnu ulogu u rastu i obnovi tkiva.
5. Pomaže u kontrolisanju šećera u krvi
Ako imate dijabetes tipa 2, vaše telo ne može efikasno da obradi glukozu (šećer u krvi). Ali, kefir može da pomogne u prevenciji dijabetesa ili čak da bude deo plana lečenja za snižavanje nivoa glukoze. Studija na ljudima sa dijabetesom tipa 2 pokazala je da ispijanje oko pola litara kefira dnevno pomaže u održavanju glukoze pod kontrolom.
6. Ublažava stres
Kefir uvek imajte u frižideru jer može da pomogne u stresnim situacijama, tvrde naučna istraživanja. To je otkrila jedna laboratorijska studija o potrošnji kefira. Naime, probiotički napitak promenio je sastav crevnih bakterija, pomerajući ga ka onim bakterijama koje proizvode gama-aminobuternu kiselinu (GABA), a ova aminokiselina ima smirujući efekat na naš mozak i pomaže nam da se opustimo.
Kefir se takođe može pohvaliti drugim supstancama poznatim po tome što ublažavaju napetost. Ovi hranljivi sastojci pomažu u stvaranju i regulaciji hemikalija u mozgu koje stabilizuju naše raspoloženje:
B vitamini
Magnezijum
Triptofan.
Zbog moguće pojave gasova kada prvi put počnete da jedete kefir, stručnjaci preporučuju da se ovaj fermentisani napitak postepeno uvodi u ishranu kako bi se organizam prilagiodio na njega.
