Karfiol je jednogodišnja kupusnjača (krstašica), povrće sa visokim sadržajem vitamina C i vitamina K, sa malo kalorija i puno vlakana. U ishrani se najviše koristi zbijena cvast, „glava“ ili „ruža“ karfiola, a najnoviji trendovi u ishrani pokazuju da karfiol može da se koristi i kao kora za picu, ali i kao zamena za pire krompir.
Karfiol se ne preporučuje ljudima sa određenim zdravstvenim problemom
Kao i skoro svaka hrana, previše karfiola u ishrani može da ima skrivene rizike za neke ljude, neželjene efekte, od koji su neki potencijalno ozbiljni, a neki samo pomalo dosadni i neprijatni. Stručnjaci izdvajaju tri stvari koje konzumiranje previše karfiola može da učini našem telu.
Apsorpcija joda
Previše kupusnjača u ishrani, kao što je karfiol, može da poremeti, odnosno ometa apsorpciju joda. Karfiol sadrži cijanogene glukozide, molekule slične šećeru, koji blokiraju apsorpciju joda u procesu varenja. S obzirom na to da jod igra suštinsku ulogu u funkcionisanju štitne žlezde, a nizak nivo joda može dovesti do hipotireoze, veoma je važno da ljudi koji imaju problem sa štitnom žlezdom povedu računa o količine karfiola u ishrani. Pored toga, ponekad, kada čovek ima nizak nivo joda, štitna žlezda počinje da se uvećava tako da može da zarobi više joda – stanje poznato kao struma.
Endokrinolozi podsećaju da hipotireoza, koju karakteriše smanjen metabolizam, osetljivost na hladnoću, suva kosa i koža, otežano razmišljanje i povećanje telesne težine, može da se javi ako ljudi konzumiraju previše kupusnjača u svojoj ishrani.
Gastrointestinalni distres i gasovi
Karfiol ima još jedan potencijalni neželjeni efekat ako se previše jede – stvaranje previše gasova. Iako gasovi nisu tako ozbiljan problem za zdravlje kao poremećaj funkcije štitne žlezde, crevni gasovi su više neprijatni, jer osim njih, javlja se i nadimanje i nelagodnost u stomaku.
Karfiol sadrži složene ugljene hidrate koji se ne razlažu lako i dosta su teški za varenje. Dok crevne bakterije vare te ugljene hidrate u crevima, proizvodi se gas ugljenik i vodonik dioksid. Enzim, nazvan alfa galaktozidaza, neophodan je da razbije te šećere, koji mogu da izazovu nelagodnost u želucu i stvaranje gasova. Neki ljudi ne proizvode dovoljno ovog enzima, ali je on dostupan u obliku tableta protiv gasova.
Interakcija lekova sa vitaminom K
Ukoliko neko uzima kumadin lek za razređivanje krvi, previše karfiola u ishrani može da utiče na efikasnost leka. Karfiol sadrži umerenu količinu vitamina K, a zna se da vitamin K pomaže u zgrušavanju krvi. Međutim, kumadin smanjuje sposobnost zgrušavanja krvi. Konzumiranje velikih količina bilo koje hrane sa visokim nivoom vitamina K čini kumadin manje efikasnim. Iznenadno smanjenje unosa vitamina K takođe može da promeni način na koji kumadin deluje u telu pa je neophodno održavanje stabilnog unosa vitamina K kada se uzima kumadin.
Pa ja ga ionako izbegavam….