Nikola Rokvić je prethodnih dana bio prisutan u gotovo svim medijima zbog velikog humanitarnog koncerta „Za naše tri“, održanog u Vranju u četvrtak. Za lečenje tri hrabre Vranjanke ali i za devojčicu Sofiju Mihajlović, prikupljeno je oko tri miliona dinara. No, sve to je bilo iznenađenje samo za one koji o Nikoli Rokviću i njegovom životu i radu ne znaju ništa. Ili ne znaju dovoljno…
Nikola Rokvić: Porodično nasleđe kao vodilja humanosti, svesti o zdravlju i vrednostima
Težak zadatak, odgovornost ali i veliko breme da nastavi put kojim je njegov otac, poznati interpretator narodne muzike Marinko Rokvić išao za života, Nikola Rokvić nosi lako – sa strane bar tako izgleda. Nema onog ko čak i ne voli narodnu muziku, a da za Marinka nije govorio da je gospodin čovek i u životu i u poslu. Nasmejani šarmer koji je negovao porodične vrednosti, tradiciju, kulturu… I ništa, ili vrlo malo od estrade u onom često lošem kontekstu. Kamo sreće, glasno razmišlja autor ovog teksta, da je narodna muzika ostala takva.
No, evo Nikole, koji očev put nastavlja uz svoj jak individualni pečat shodno novom vremenu. Ipak, na čvrstim temeljima onoga čemu je učen i kako je odgajan. Humanitarni koncert o kome svi pričaju a kome se svim srcem posvetio i dao doprinos ne samo kao izvođač već i kao donator priloga, samo je delić životne slagalice njegovih ideja vodilja. Budi dobar čovek. Pomozi onome kome je pomoć potrebna. Ceni, čuvaj i poštuj porodicu. Vodi računa od svom duhu i zdravlju koliko ti je u moći.
Sve to poneo je iz porodičnog ambijenta, zahvaljujući majci Slavici i ocu Marinku. Upravo tako sa suprugom Bojanom Barović odgaja i njihovo troje dece: Simeona, Leonu i Angelinu. Broj humanitarnih akcija u kojima je do sada učestvovao ne zna, ali ih i ne broji.
O humanitarnom koncertu u Vranju: Bilo je neverovatno emotivno i životno
Nikolu smo sa još svežim impresijama pronašli na putu ka Makedoniji, gde je već u petak imao izuzetno uspešan nastup u Strumici. Inače, i on i članovi njegovog pratećeg benda su insistirali da u Vranju budu smešteni u manastiru Sveti Nikola. Na snimcima koji su preplavili društvene mreže su i Nadica Stošić (čeka transplantaciju matičnih ćelija zbog progresivne multiple skleroze) i Snežana Stanković (potrebna joj je transplantacija bubrega). Naravno, svi su srcem bili uz Adrijanu Simeonovu, koja se od karcinoma leči u Atini.
I to su upravo trenuci koji čine onaj pravi život. Tada je na nama misija i zadatak da svojim delom budemo deo nečijeg izlečenja, priča Nikola Rokvić za eKlinika portal i dodaje u maniru kojim se često obraća i sa društvenih mreža:
– Bilo je fantastično veče, uspešno sa svakog aspekta, veoma emotivno i lično sam prezadovoljan. Tek kada staneš pored potpunog neznanca, sagledaš ga sa svim njegovim manama ili problemima, taj trenutak ti otvori oči i u tom čoveku vidiš svog brata, sestru, sve njegove lepote. Vidiš ga da je isti kao i ti. U tom trenu Ti postaje veće od Ja! Tek kad staviš drugog ispred sebe, tada svi dobijaju… Samo i molitva iz tog ugla, licem u lice, gde se za nekog drugog pomoliš jače i više nego za sebe samog, suštinski ima veću moć za svakoga. I za onoga kome pružaš ali i za tebe samog , jer da tog drugog nema ne bi bilo ni nas samih. Tek u toj sferi postojanja situacije i životne okolnosti slažu se na jedan blagorodniji način. Život nam postaje sve lepši i lepši. U tom delovanju sve što dobijemo znamo da cenimo, nasuprot onom egoističnom „Daj, ja, ja, meni, meni..“
Pomozi bolesnom, nađi se onom koji nema…
Njihova porodica, priseća se Nikola u ekskluzivnom razgovoru za eKlinika portal, nikada, i na tome zahvaljuje Bogu, ni u čemu nije oskudevala. Tako su i od malih nogu i on i brat Marko učeni da pomažu drugima. Da slabijima stanu u zaštitu, da im se nađu kada je „gusto“. Da uvek budu tu uz one koji su bolesni. Ceo život su tako osećali i radili. U tome su im davali motiv i podršku i majka i otac. Tako Nikola na neki način svoja dela smatra i dugom prema onome što su međusobno izgradili kao porodica. Da nekako, kako kaže, sve što su dobili i vrate na najbolji mogući način.
Kako do što boljeg zdravlja: Balans duha i tela
Dobro zdravlje ne možemo, misli Nikola Rokvić, dosegnuti bez balansa uma i tela. Zbog toga je veoma posvećen i odan putu duhovnosti, ali se trudi da i svakodnevnim načinom života ojača svoje telo.
– Svakako je duh taj koji ne može da propadne, a naučno je dokazano da energija ne može da nestane. Rad na duhu je od izuzetne važnosti, ali da bi čovek imao snage i mogao da ga sledi, mora adekvatno da vodi računa i o telu. Tu pre svega mislim na zdraviju ishranu i fizičku aktivnost. Čovek čak i ne mora da se bavi aktivno sportom, može da bude rekreativac, da šeta u prirodi, samo da bude u pokretu. Ako stane, telo lagano propada. Čim stojimo u mestu, u stvari nazadujemo. Mora se makar korak po korak stalno napred – o svojoj filozofiji zdravlja kaže Nikola Rokvić.
Decu pre svega učimo čovekoljublju
Porodica Rokvić nije nasmejana samo na fotografijama sa društvenih mreža. Supruga Bojana Barović i on svoju su nedavno uvećali za još jednu princezu, Angelinu. Pridružila se Simeonu i Leoni. U razgovoru o vaspitanju nema mnogo dilema:
– Ako deca rastu u nezdravom okruženju i sa lošim primerima, velika je šansa da ponove isto i da dođe do problema. Suprotno tome, dobri primeriće dati i dobre rezultate, moralne i vrednosne norme. Naravno da ima izuzetaka, ali to je jedini način da deci ponudite mir koji jeste suštinska vrednost od davnina. Često u žurbi i turbulentnom načinu života damo prednost nekim sekundarnim stvarima, to je takođe ljudski. Ali, zato se i supruga i ja koliko god je moguće trudimo da decu vaspitamo tako da ih krasi čovekoljublje pre svega. Da budu tu za drugu decu i druge ljude.
Uz podršku porodice lakše se prave i ostvaruju i profesionalni planovi. Nikola Rokvić priprema novi album, a za ovo leto već ima gust raspored koncerata u regionu. Pesma je, kaže, uvek prisutna. Ona bodri, hrabri, opušta, leči.
Uspomena na oca: Svojom snagom zaštitio nas je i od teške bolesti
Nikolin otac Marinko je preminuo pre godinu i po dana u 68.godini života od karcinoma pankreasa. Bio je to veliki šok za porodicu, ali i za sve poklonike kvalitetne narodne pesme. Za one koji su ga poznavali, ali i za one koji nisu. Odlazak roditelja je nešto na šta čovek ne može nikada dovoljno da se pripremi. Iako je rana relativno sveža uspomene su žive, a biće, siguran je Nikola, večne.
– Bio je pre svega dobar čovek. Dobar otac, neko ko je uvek bio tu za mene i za porodicu. Ostavio mi je važne i velike životne škole. Pomogao i u odrastanju i utiranju profesionalnog puta. Imao je nemerljiv uticaj na građenje moje ličnosti, a znamo koliko je očinska figura tu značajna. Iako je posao muzičara naporan a odsustva česta, sa mojim bratom Markom i sa mnom je provodio dosta vremena. Dao nam je tu bazu za izbor onoga što je kvalitetno bez obzira na muzički žanr. Pored svih divnih uspomena koje nam je ostavio za života, ostaje i ta posebno upečatljiva na poslednju godinu, onu u kojoj je bolovao. U svim tim svojim lično teškim trenucima poneo se kao pravi primer čojstva ne prebacujući na nas previše onoga što je trpeo. Tako nas je umnogome zaštitio od većeg bola. Stoički je sve izdržao i otišao, siguran sam, na neko lepše mesto – emotivan je Nikola Rokvić u razgovoru za eKlinika portal.