Svaki dan života je gladijatorska arena. Junakinja naše priče Borka Stefanović nije mogla ni da pretpostavi da će joj njene mlade, najplodnije godine doneti najveće izazove. Čak i njeno ime je izgleda bilo znak da će morati da upotrebi sva oružja u borbi samo da preživi, i živi.
Borkin karcinom dojke podlo se maskirao
Ponekad sumiramo ono što je iza nas i u nama ali i ono čemu se nadamo, na rođendane, neke jubilarne godišnjice… Borka prvi ozbiljan, hladan životni tuš dobija oko 35. godine. A svoju ispovest, koju objavljujemo baš danas, na Svetski dan borbe protiv raka, počinje tako što nam sa osmehom kaže da njena priča nije od onih „klasičnih“ o nekome ko se bori sa karcinomom.
– Znate, najčešće kada neko boluje od raka dojke, na početku se sve „zna“: tako je kako je, boriš se, izlečivo je, radiš šta ti kažu i šta moraš. Iako sam ja pratila dojku na kojoj sam imala fibroadenome, moj karcinom se pokvareno krio iza njih. A onda je klupko dijagnoza počelo da se odmotava – vraća se sagovornica eKlinika portala u ne tako davnu prošlost.
Kako se, kada je tu karcinom, od običnog kijanja može postati potpuno nepokretan
Bio je avgust 2020. godine. Naša junakinja radi u prodavnici sportske opreme. Pripreme su za polazak đaka u školu, velike gužve, iako korona divlja. Počinje da oseća bolove u kičmi.
– Snimanje pokazuje promenu u pršljenu L1. Promena je ušla u kičmenu moždinu i prekida nerve. Odlazak u Niš, gde moram hitno na operaciju pršljena. Dolazim u bolnicu, gde drugog dana kinem i ostajem nepokretna čitavih 38 dana. Saborci i novi prijatelji iz sobe se smenjuju na dva dana… Nošenje pelena ti postaje normalno, dovijaš se sa hranom koju ne možeš pojesti u ležećem položaju – vraća sećanje na prve bolničke dana ova mlada žena sa imenom ratnice.
Operacija uspešna, novi život počinje ali karcinom ima druge planove
Soba gleda na parking i ljude koji prolaze. Deca voze rolere… A Borka iz kreveta može samo da gleda život koji se napolju dešava.
– Ipak, uspešna operacija, šipke pa šrafovi, cementiranje pršljena… Najlepši prvi nesigurni koraci, najlepše prvo kupanje, pranje zuba… Odlazak iz bolnice i udisanje vazduha na nekoj običnoj, a meni tada najlepšoj livadi! – seća se naša sagovornica momenata u kojima je shvatila značaj nekih tako malih, a velikih stvari.
Ono što tada nije znala, jeste da je bolnicu napustila samo na kratko. Nalaz biopsije stiže, sa dijagnozom C 50.9. Novi šok: maligni tumor, karcinom desne dojke.
Dan kada je prvi put pustila sve suze: novo ludilo, ali i ljubav za „spas života“
Kreće i novo ludilo. Zbog pandemije Borka ne može da bude operisana ni u Beogradu ni u Nišu. Rečeno joj je da nije hitan slučaj. Operacijom u Vranju, 18. decembra 2020. godine uklonjena joj je desna dojka. Delovalo je da je ovaj ružan san gotov, i to je prihvatila mirno, koliko je bilo moguće.
Košmar se, međutim, nastavlja nepunu godinu kasnije, kada u oktobru 2021. godine saznaje za metastatske promene na jetri, pršljenu, ramenu, butnoj kosti.
– Pamtim da sam tog dana pustila sve sačuvane suze, na putu od Niša do Vranja. A onda mi je taj dan postao i najlepši mogući. Moj dečko, koji je mogao da ode u svakom trenutku, zaprosio me je – priča Borka Stefanović o čudu ljubavi i u najvećim izazovima.
„Neću roditi dete, a tako volim decu…“
U novembru prošle godine počela je sa hemioterapijama. Njena divna, plava, tek sređena kosa posle velikih izazova, opada. Vene pucaju. Neki ljudi odlaze, ali u njen stižu neki novi koji će joj, sigurna je, biti prijatelji za ceo život. Na jednom od konzilijuma novi šok. Lekari kažu da je između hemioterapija neophodno i uklanjanje jajnika.
„Neću roditi dete, a tako ih volim, tako volim decu!“
I sa tim je hrabra, večito nasmejana i pozitivna, morala da se suoči. Ipak, svetlo na kraju tunela ali i ozbiljna životna lekcija ne samo za nju već i za sve nas jeste podrška njenog partnera, koja joj je u tom trenutku značila više od bilo čega drugog.
Život ide dalje
Kako je danas, kada borba traje, a ona nema nameru da se preda?
– Idem na kontrole. Promene su mirne. Hodam, smejem se i radujem svakom novom danu. Ovo jeste jedno teško iskustvo, ali sve u našem životu zavisi od gledišta. Oduvek sam bila pozitivna, nasmejana i tako i prolazim kroz sve ovo. Živa sam, uživaću, smejaću se, putovaću, igraću, pevaću… Učlanila sam se u „Društvo onkoloških pacijenata Vranje“ da dam svoj doprinos podizanju svesti ljudi da rade preventivne preglede jer je zdravlje – sve – kaže Borka za eKlinika portal.
Želja i tetovaža kao ratnički znak
Vraća Borka, govoreći o svojoj ratničkoj prirodi, „film“ na svoju tridesetu. Celog života je, poverava nam se, želela tetovažu, tada je i uradila, ali… Planirano je bilo da tetovaža predstavlja nju i njen duh, sa tekstom „Good vibes only“. Međutim, nije taj plan uspeo, tetovaža je bila mala i nekako, to „nije bilo to“, pa je tattoo-majstor preporučio drugu. Pristala je. Kada je došla kući, pitala se šta joj bi da tekst bude „I’m the hero of this story“? A da ona jeste junak ove priče, saznala je pet godina kasnije, kada su strašne dijagnoze počele da stiži jednu drugu.
– Život je lep i treba ga svaki dan ispuniti nekim pozitivnim stvarima, ljudima, osmehom! Verujem da ću iz ove borbe izaći kao pobednik – sigurna je Borka Stefanović, sagovornica eKlinika portala.
Držimo palčeve i ne sumnjamo!
Bravo za moju divnu školsku drugaricu,za pravog borca!Ljubav i dobro srce pobedjuju sve!Divan tekst kao podrška za sve obolele!❤️🥰❤️