Rak dojke se uspešno leči ako se otkrije na vreme, ali je za potpuno izlečenje potrebno još dosta činilaca. Optimizam, pozitivan stav, podrška porodice, hrabrost da svoje lice bez kose gledate u ogledalu… Sve to je sagovornica našeg portala imala i – uspela.
Jačina duha i stava kao glavno oružje u borbi
Danica Kocevska (56) je doktor nauka metodike razredne nastave. Autor je velikog broja naučnih radova, a autor je i koautor više udžbenika za osnovno i srednje obrazovanje, publikacija… Gotovo svoj čitav radni vek posvećena je obrazovanju dece koju obožava, kao i rad sa njima, ali i edukaciji predavača i kolega u prosveti. Učesnik je međunarodnih i regionalnih kongresa i skupova.
Naša sagovornica voli da čita. Trenutno je to biografija Petra Velikog. Umetnost, uopšte, jedna je od njenih ljubavi, a dok radi na računaru, obavezno je tu muzika. Sluša klasike: Vivaldija, Čajkovskog, Baha… Obožava i rok muziku, Morisona, Fredija Merkjurija, Led Zeppelin…
Iako je sintagma „jaka žena“ za mnoge floskula koja se koristi kada za to ima, ali i nema razloga, jačina koju nosi Danica se jasno vidi iz njenog pogleda, stava, načina razmišljanja. A kada za direktnog neprijatelja dobijete rak, u njenom slučaju dojke, sve navedeno je uz domete medicine, od velike važnosti.
„Dobila sam rak, ali nema sažaljenja ni briga, samo podrška i vera…“
– U oktobru 2019.godine dobila sam od života nešto što sam odmah odlučila da tretiram kao opomenu. Najpre sam to rešila sama sa sobom, a zatim za borbeni let pripremila krila – sinove Miloša i Filipa, i supruga Jovana. Nazdravila sam i saopštila mojim momcima da borba protiv raka dojke počinje. Sestrama i rodbini rekla sam da neće biti suza, sažaljenja ni brige, već da se računaju samo podrška, vera, optimizam… I da sledi totalni obrt u načinu života. Oprostila sam svima koji su mi naneli bol, okrenula se, stala mirno i otvoreno izazvala neprijatelja na dvoboj – priča u iskrenoj ispovesti za eKlinika portal Danica Kocevska.
Život joj je poslao opomenu koju je prihvatila i shvatila ozbiljno Foto: Privatna arhiva
Rak dojke pobeđen u velikoj meri zahvaljujući redovnim pregledima
Slučaj naše sagovornice možda i na najplastičniji način pokazuje koliko su kontrolni pregledi značajni u prevenciji i lečenju ove podle bolesti. Naime, problem sa cistama na Daničinim dojkama otkrio je dr Kitić, a pratio i proveravao dr Antić još 2007. godine u Vranju.
– Nakon prelaska u Novi Sad, ulazim u skrining program i svake godine redovno idem na mamografiju. To je doprinelo blagovremenom otkriću kancera. Na IO Vojvodine u Sremskoj Kamenici uz divne lekare i medicinsko osoblje dobila sam dodatnu snagu. Tu je, čak i u tako teškim i traumatičnim trenucima sve funkcionisalo. Lekari su ponudili i dali svoje oružje iz arsenala za ovu zajedničku borbu: poštednu operaciju leve dojke (majstorstvo dr Selakovića), 8 hemioterapija, 19 zračnih i 17 terapija leka herceptin – priča o toku lečenja sagovornica eKlinika portala.
Administracija i birokratija su otežavajući kočničari procesa lečenja
Ono što ju je, priznaje nam, jako razočaralo i bilo velika prepreka, jeste nešto sa čim se uglavnom susreću svi koji se leče od malignih bolesti.
– Administrativni postupci i iscrpljujuće procedure, činjenica da sam za državu samo broj, radnica na bolovanju čije lečenje i oporavak traju dugo. Sve se kao dodatni problem dešavalo u toku pandemije, a da „zlo“ bude veće, birokratski aparat se i tada morao zadovoljiti mesečnim izveštajima, potvrdama i papirologijom kojoj nema kraja – skreće Danica Kocevska pažnju na veliki, sveprisutan i objektivan problem.
Porodica – neprobojni bedem bitke protiv bolesti
A onda, u priči stižemo do jednako važnog dela terapije pored medicinckog, ako je to uopšte moguće izmeriti. Osmeh, ljubav, vera, pesma i šetnja bili su, za rak dojke, ubojito pružje porodice Kocevski.
– Krenula sam lagano. Najpre jedan krug oko zgrade, zatim dva… do čitavog kvarta, a onda kilometri po Fruškoj gori i pored Dunava. Miloš me je vodio vikendom u šetnje, Filip vozio na terapije i strpljivo satima čekao, suprug Jovan završavao sve administrativne poslove kod lekara, komisije i u školi. Uz to, proveo me je kroz sve dvorce u Vojvodini. Arči i Tara, naši psi, grejali su moje utrnule noge, hrabrili me i milovali dušu – ne zaboravlja da nabroji Danica one koji su dali najsnažniji doprinos njenom oporavku.
Zov prirode: Danica, Jovan, Arči i Tara Foto: Privatna arhiva
Važno je okupirati se radom i biti aktivan, ali i promeniti životne navike
Um je okupirala radom: bavila se međunarodnim i nekim novim projektima, izdavanjem udžbenika, snimanjem časova za RTS, gostovala na televiziji… Pravo sa radio terapije, sin Filip je vozio na obuku koju je držala u okviru projekta na kome je radila.
Trudila se i funkcionisala, kaže, kao i pre. Negativne terapijske efekte prevazilazila je i podnosila uz preporuku dr Ivanova, koji i danas planira režim njene ishrane, kao i fitoterapiju. Pre operacije, priča nam, bila je noćna ptica i radila do kasno.
– Sada volim jutra. Ustajem oko 6, dan počinjem mojim omiljenim bobicama i kašama, limunom, vežbanjem. Ranije sam znala da radim i po 6-8 sati neprekidno na računaru. Sada radim najviše 3, pa pravim pauzu. Šetam, družim se sa ljudima sa kojima mogu da pričam, a ne da im budem samo rame za plakanje. Jednostavno – živim život po svojoj meri. Sa mnogim ženama obolelim od raka u kontaktu, dajem im podršku kroz razgovore za osnaživanje duha i optimizma. I samo to, ne „trpam“ se u medicinu, ali smatram da na tako tamnu dijagnozu, svetlost uma najbolje reaguje- kaže profesorka Danica, i ostavlja nam temu za razmišljanje: moramo li da dobijemo malignu bolest da promenimo neke životne navike koje nas nose u vrtoglavom životnom tempu…
Povratak profesorskoj misiji nakon bolesti Foto: Privatna arhiva
Povratak učenicima, prirodi, životu… bez pitanja „Zašto?“
Evo Danice danas nasmejane, sa očima koje isijavaju život, pozitivu, ali i važnu poruku ne samo o tome da se ne sme odustati, već i da za ovakav vid borbe valja biti dobro pripremljen, informisan, edukovan. Kad se desi, ako se desi – stamen i pozitivan. Od početka godine ponovo je u učionici sa svojim učenicima, izborila se za povratak na posao, nastavak misije širenja znanja i važnosti obrazovanja.
– Vikendom sa suprugom Jovanom pešačim i trčim u prirodi u proseku od 8 do 12 kilometara. Obilazimo brojna lepa i inspirativna mesta… Pevam, radim ono u čemu uživam. I ne pitam se „ZAŠTO?“, odnosno, zašto se rak dojke baš meni dogodio. Odlazim redovno na kontrole u IO u Sremskoj Kamenici i još imam terapije arimidexom jer je karcinom bio hormonsko pozitivan. Dobro je! Poslednja kontrola je bila 03.08, i idem dalje… U porodici sa očeve strane muškarci umiru od raka, žene nisu nikada. Verujem da ću ostati jedina koja je imala ovaj problem po ženskoj liniji – održala je za eKlinika portal dr Danica Kocevski, profesorski, u duhu svog zanimanja, jednu kratku ali snažnu motivacionu lekciju o bolesti, lečenju i izlečenju, kao i o zdravstvenoj kulturi.
Bravo.
Samo napred.
Bicemo mi dobro.