Jaja su izuzetno rasprostranjena, dostupna i rado korišćena namirnica. Ali, ujedno i jedna od onih za koje su vezane brojne neodumice i kontraverze, prvenstveno zbog masnoća i holesterola. Zbog toga su posebno zabrinute osobe sa kardiovaskularnim bolestima i povišenim masnoćama u krvi.
Koliko jaja stručnjaci preporučuju zdravim osobama
Jedno jaje sadrži polovinu dnevnih potreba proteina. Tačnije, ženama su dnevno potrebna dva a muškarcima tri jajeta da bi, na primer, zamenili meso kao namirnicu iz koje koriste proteine. Četiri jaja je nešto što bi bila optimalna količina na nadeljnom nivou ako govorimo o odraslim zdravim osobama. Nautricionisti preporučuju da deca do tri godine konzumiraju dva do tri komada nedeljno. Istraživanja su se bavila uticajem jaja na bebe, a stručnjaci kažu da ih mališanima do osam meseci ne treba davati.
Jaja i njihove najvažnije zdravstvene prednosti
Pored visokog sadržaja proteina, jaja imaju druge brojne koristi za naše zdravlje. Ne spadaju u visokokalorične namirnice (nešto manje od 80 kalorija), a održavaju sitost na visokom nivou. Sadrže holin, važan nutrijent koji neuronima da funkcionišu efikasno, što je ključno za kognitivne sposobnosti i bolje pamćenje. Holin je supstanca značajna i za razvoj mozga bebe, pa bi zato u racionalnim količinama trebalo da ih konzumiraju i trudnice.
Jaja ne sadrže ugljene hidrate i šećer a odličan su izvor aminokiselina, minerala i što je posebno važno, zdravih masnoća. Za razliku od većine namirnica sadrže i vitamin D. Takođe, sadrže i selen koji jača imunitet, štiti od oksidativnog stresa i usporava starenje, a više kliničkih strudija bavilo se sposobnostima suplemenata selena u prevenciji karcinoma.
Kod kojih bolesti su korisne njihove hranljive supstance
Ova namirnica je odlična za zdravlje očiju i prevenciju katarakte, za šta su zaslužni antioksidanti lutein i zeaksantin. Iako ih ima u lisnatom povrću, njihova apsorpcija iz jaja je lakša zbog korisnih masnoća koje sadrže. Odlična su za bolju krvnu sliku i dobar nivo gvožđa u krvi, kao i za bolju regeneraciju ćelija.
Značajeno je da ih jedu osobe sa osteoporozom i drugim bolestima kostiju zbog kalcijuma, a kako su bogata antioksidantima, pomažu u prevenciji svih oboljenja povezanih sa odsidativnim stresom, uključujući i maligne.
Jaja i holesterol: Koliko ga zaista ima u jajima?
Još sedamdesetih godina prošlog veka American Heart Association dala je preporuku da dnevni unos holesterola ne sme da bude više od 300 mg. Prevedeno u količinu jaja, to je odgovaralo količini od tri nedeljno. Mana ovih smernica se odnosila prvenstveno na to što su nisu uvažene druge koristi ostalih sastojaka jaja koje štite od drugih hroničnih bolesti, prvenstveno upravo kardiovaskularnih, već su se istraživači bazirali samo na nivo holesterola.
Kako jedno žumance sadrži 185 miligrama, jasno je zašto su jaja praktično proglašena nepoželjnom namirnicom posebno za ljude koji imaju visoke masnoće u krvi.
Da li je sve što smo nekada verovali zapravo zabluda?
Početkom 21. veka rađena su istraživanja sa širim opsegom sagledavanja nutritivnih karakteristika jaja i donela neka nova, za mnoge zapanjujuća saznanja. Među njima prednjači jedno istraživanje kineskih naučnika koje je dokazalo je da osobe koje jedu jaje dnevno imaju oko 20 odsto manji rizik da obole od srčanih bolesti.
Takođe, saznalo se da su jaja odličan izvor „dobrog“ HDL holesterola koji neutrališe negativan uticaj LDL (lošeg) holesterola na srce i stanje krvnih sudova. Pojašnjeno je da nedostatak dobrog holesterola u krvi automatski znači i visok nivo lošeg holesterola. Posledica je pojačano stvaranje plakova i krtost krvnih sudova, uz opasnost od trombova. Dakle, ova neravnoteža je rizik i od ateroskleroze, tromboze, angine pektoris, srčanog i moždanog udara, a prema ovoj studiji, nivo „dobrog“ holesterola (HDL) povećava se kod ljudi koji jedu do tri jaja dnevno, razume se – ne svakodnevno.
Koje osobe bi trebalo iz ishrane potpuno da isključe jaja
Pacijenti sa akutnim upalama žučne kese ili bubrega ne smeju da konzumiraju jaja. Zapravo, potrebno je da ih na neko vreme isključe iz ishrane jaja se privremeno isključuju iz ishrane. Ponovo se mogu koristiti uz savet stručnjaka, kao i precizno određene količine i način pripreme. Moguća je i alergija na jaja, ali je potrebno uraditi analize da li je neko alergičan na celo jaje, žumance ili belance.
Nikako nije dobro jesti rovita iliu nedovoljno termički obrađena jaja zbog salmonele, koju uništavaju visoke temperature.
