Holesterol i trigliceridi, odnosno njihov povišen nivo, vezuju se prvenstveno za osobe koje su gojazne ili imaju neke kardiovaskularne bolesti. Međutim, često možemo biti iznenađeni kada uradimo rezultate krvi a ne pripadamo nijednoj od ovih kategorija, odnosno, izgledom smo mršavi i osećamo se zdravo.
Holesterol i trigliceridi mogu da budu povišeni čak i kada za to naizgled nema razloga
Trigliceridi su vrsta masnoća koja cirkuliše u krvotoku. Nakon što pojedemo obrok, sve kalorije koje nisu potrebne za trenutnu upotrebu, odnosno obavljanje funkcija, pretvaraju se u trigliceride. Trigliceridi se koriste kasnije, za energiju između obroka.
Povišeni trigliceridi mogu biti štetni po naše zdravlje jer je njihov visok nivo povezan sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja. Postoje brojni faktori koji mogu da izazovu povišene trigliceride čak i kod ljudi normalne telesne težine.
Slična stvar je i sa nivoom holesterola: kod nekih osoba koje su mršave, odnosno nemaju višak kilograma, holesterol može biti toliko visok da se po vrednosti približi nivou onih koji su doživeli moždani udar.
Šećeri i masnoće u najvećoj meri utiču na povećanje holesterola i triglicerida
Hrana sa visokim sadržajem šećera i rafinisanih žitarica najodgovornija je za povišene vrednosti trigliceride bez obzira na telesnu težinu. Da bismo smanjili nivo triglicerida u krvi, trebalo bi ograničiti unos namirnica kakve su gazirana pića, slatkiši, sladoled, kolači. Veštački zaslađivači mogu da se koriste umesto šećera kako bismo obezbedili slatkoću, a dnevni unos šećera treba da bude ograničen na najviše 8 procenata dnevno unetih kalorija.
Rafinisane žitarica, uz beli hleb, beli pirinač i testenine, brzo se pretvaraju u šećer u telu podižući nivoe triglicerida. Hleb od celog zrna, žitarice, integralni keks i testenina kao i smeđi pirinač se sporije pretvaraju u glukozu.
– Visok holesterol ne bira tip telesne građe, a težina apsolutno nije reper za određivanje da li osoba pati od visokog holesterola ili visokih triglicerida – kaže dr Peter Toth sa odeljenja preventivne kardiologije u CGH Medical Center (Sterling, Ilinois).
„Pomaže“ li alkohol da mršavima budu visoki holesterol i trigliceridi
Pored jednostavnih šećera i rafinisanih žitarica, i alkohol može da izazove visok nivo triglicerida kod „mršavaca“. The American Heart Association navodi da čak i male količine alkohola utiču na nivoe triglicerida. Smanjenje unosa alkohola je uslov za niži nivo, a ni u ovom slučaju telesna težina ne igra ulogu. Naravno, osobe sa viškom kilogama su više predisponirane za probleme, ali i mršavi, ako preteruju sa alkoholom, nisu izuzeti od rizika koje pokreće visok nivo triglicerida u krvi.
Koje masnoće unositi u organizam da bi nivoi holesterola i triglicerida bili poželjni
Svi ljudi, pa i oni sa normalnom telesnom težinom ili čak mršavije građe, imaju povišene trigliceride zbog vrsta masnoća koje unose. Da biste smanjili nivo triglicerida, The American Heart Association preporučuje smanjenje unosa zasićenih masti, trans masti i namirnica sa visokim nivoom holesterola. Zasićene masti se nalaze u životinjskim proizvodima, uključujući masnije crveno meso, punomasno mleko, sir, puter i mast.
Proizvodi životinjskog porekla takođe su bogati holesterolom. Trans masti se nalaze u pekarskim proizvodima i prženoj hrani. Trebalo bi zameniti nezdrava ulja i masnoće mononezasićenim mastima, kao što su maslinovo ili palmino ulje, kao i ulje od košpica grožđa. Takođe, dokazano je da omega-3 masne kiseline spuštaju nivo triglicerida. Uključite u ishranu ribu kao što je losos, sardine i tunjevina.
Fizička aktivnost kao preduslov za normalan nivo triglicerida i holesterola
Bez obzira na telesnu težinu, vežbanje i fizička aktivnost igraju važnu ulogu u zdravom nivou triglicerida. Stručnjaci preporučuju najmanje 30 minuta vežbanja umerenog intenziteta pet dana u nedelji. Redovna fizička aktivnost pomaže u regulaciji nivoa i triglicerida i holesterola.
Zanimljivo je, međutim, da čak i maratonci i aktivni sportisti mogu prekomerno da skladište holesterol. Zabeleženi su čak i slučajevi blokiranih koronarnih arterija zbog povećanog koronarnog plaka. Sportisti retko puše, ali ima i takvih slučajeva. Ako je uz to prisutna i genetska predispozicija, pred sobom možemo imati naizgled mršavu osobu, u top formi, koja bi mogla da bude ozbiljno ugroženog zdravlja.
Zašto nije dovoljno biti mršav i vežbati da biste izbegli ovakve probleme
Ono što je još opasnije jeste to što kulture brojnih naroda prezentuju slike mršavih ljudi kao zdravih, pa oni na faktore rizika i ne obraćaju pažnju. Zato i jesu još ugroženiji.
– Ljudi koji izgledaju mršavije pretpostavljaju da nisu u opasnosti od navedenih stvari. Zbog toga ne obraćaju pažnju na mnoge potrebne korake ka zdravijem načinu života. To može da dovede do viših nivoa holesterola i triglicerida, kao i do srčanih bolesti – kaže dr Peter Toth.
Štaviše, jedna nedavna studija Missouri Medicine otkrila je da prekomerno vežbanje ili maratonsko trčanje može da poveća koronarni plak, posebno kod onih koji imaju genetsku predispoziciju. Naše telo proizvodi holesterol, a neki ljudi ga jednostavno proizvedu više.
– Dakle, ako imate izraženu genetsku predispoziciju za visok holesterol, postoji šansa da ćete i vi imati povišen holesterol bez obzira na to koliko kilograma imate i koliko ste fizički aktivni – kaže dr Suzan Beser, porodični lekar u Merci Personal Phisicians u Baltimoru.
– A čak i ako imate normalnu telesnu težinu i trudite se da se hranite zdravije, možda ćete morati, ako je vaša genetska predispozicija izražena, da uzimate i statine – naglašava dr David Albert, kardiolog.
