Želudac je organ koji je kod mnogih osoba izuzetno osetljiv. Kako se često na njegovo stanje nadovezuju nezdrave životne navike i stres, sve češće imamo i složeniju kombinaciju koja rezultira lošim varenjem, nadutošću, gasovima i mučninom – nervozna creva.
Mleko i mlečni proizvodi mogu različito da deluju na želudac
Mleko i mlečni proizvodi se zbog laktoze teže vare, a sa godinama života se to samo intenzivira. Na primer, deca imaju sposobnost da mleko svare bolje, ali starijim osobama čaša mleka može veoma teško da „padne“ ako je popiju za doručak ili neposredno pred spavanje. Takođe, kombinovanje sa nekim drugim namirnicama može da izazove nadutost, grčeve i gorušicu.
Isto važi za sireve, posebno punomasne. Ako vam prijaju nemasni sirevi, mogu da budu dobar izbor za doručak, ali ne u velikim količinama. Iako najveći broj ljudi pije jogurt kao deo prvog obroka, jutarnjeg, nutricionisti kažu da je čaša jogurta za naš digestivni sistem zapravo najkorisnija kao večernji obrok, ali najmanje dva sata pre odlaska u krevet.
Kafa: uticaj i na mozak i na organe za varenje
Navika, ritual, sredstvo za budnost i protiv glavobolje – kafa je sve to za veliki broj ljudi. Namirnica bez koje mnogi ne mogu ni da zamisle da započnu dan, prema studijama, povećava našu toleranciju na kofein. Stručnjaci kažu da kada se probudimo naše telo proizvodi kortizol, a samim tim kafa može da poremeti taj proces.
Koliko kafe je optimalno uneti dnevno, takođe je predmet brojnih studija. Neki lekari čak savetuju od šest do osam, ali u zavisnosti od vrste kafe. Drugi će vam ipak reći da osluškujete svoje telo i svoje navike.
Pasulj je težak za varenje, ali ne svaki
Pasulj sadrži veliku količinu vlakana i spada u namirnice koje često izazivaju nadimanje, grčeve i mučninu. Ako se kao obrok konzumira kasno uveče, može ozbiljno i da pojača budnost i poremeti efektivan san. Međutim, neke vrste poput azuki pasulja su preporučljive namirnice sa drugačijim nutritivnim sastavom od onog na koji smo tradicionalno navikli, pa nije loše ni eksperimentisati.
Šta raditi sa mesom da nam ne bi „palo“ teško
Meso je odličan izvor mnogih hranljivih materija među kojima prednjače proteini i vitamini B grupe. Međutim, crveno meso sadrži sastojke koji su opterećujući za digestivni sistem, što zavisi prvenstveno od načina pripreme. Ukoliko jedemo prženo ili pohovano meso, i za one koji imaju zdrav želudac mogući su veliki problemi. Takođe, nadutost i grčevi česti su ako meso konzumiramo u večernjim časovima.
Pirinač – zdrava hrana, ali ne uvek i ne svaki
Beli pirinač sadrži složene ugljene hidrate koji se sporo i teško vare. Istina, ima visok sadržaj energije i održava osećaj sitosti, ali njega takođe ne treba konzumirati pred spavanje, bez obzira o kojoj kuhinji je reč kojima je potrebno dosta vremena da se svare. Nutricionisti kažu da je ručak najoptimalniji obrok za konzumiranje pirinča, bilo da nam je izbor beli ili integralni.
Koristan „trik“ za pripremu svih vrsta pirinča je potapanje u vodu nekoliko sati pre kuvanja, kao i obavezno ispiranje „prvog ključa“. Tako će se eliminisati jedinjenja koja se teško vare iz ljuske.
I neke vrste voća mogu da opterete želudac
Mnogi ljudi u ovsenu kašu za doručak dodaju banane, misleći da će tako dobiti dodatnu količinu energije. Mađutim, banane na prazan stomak mogu da učine da se, kontra očekivanjima, osećamo umorno jer ćemo ih teže svariti. Kod osoba sa nervoznim crevima banane kao prvi obrok mogu da izazovu burnu reakciju u vidu dijareje.
Citrusi su takođe iritantni za osobe sa stomačnim problemima i osetljivim želucem, posebno ako pre doručka popijemo ceđeni sok od pomorandže ili limunadu. Oni doslovno mogu da „ostružu“ sluzokožu želuca, izazovu mučninu i gorušicu.
Voće koje je korisno za doručak jesu jabuke, zahvaljujući sadržaju vlakana i dobrih kiselina. Međutim, jabuke nisu dobar izbor za večernji obrok. Iako sadrže dobre kiseline, kada se creva umire one mogu da izazovu probleme, gasove i otežano pražnjenje.
