Antioksidansi imaju mnoge dokazane zdravstvene prednosti. Flavonoli su klasa antioksidativnih jedinjenja koja se nalaze u čaju, crvenom vinu, brokoliju, pasulju, paradajzu i praziluku koji poseduju antiinflamatorna svojstva.
Antioksidansi, flavonoidi i zdravlje mozga
Nedavna studija objavljena u časopisu Neurology pokazuje da je veći unos flavonola prisutnih u voću, povrću, čaju i vinu – bio povezan sa sporijom stopom kognitivnog pada kod starijih osoba. Ova studija doprinosi ograničenim, ali obećavajućim podacima koji pokazuju povezanost između unosa flavonola ishranom i zdravlja mozga.
– Zdrava ishrana koja sadrži različito voće i povrće veoma je značajna za kontinuirano zdravlje, posebno za zdravlje mozga. Opšte je poznato da su vitamini i minerali koji se nalaze u ovim namirnicama važni. Ali sada shvatamo da ceo sastav hrane, uključujući bioaktivne sastojke poput flavonola, čini ovu hranu korisnom – kaže dr Thomas Holland, autor studije i profesor na Rush Institute for Health Aging.
– Kako se naše znanje o kognitivnom slabljenju i procesu bolesti Alchajmerove demencije širi, i shvatamo da je višefaktorsko, trebalo bi da se pripremimo najbolje što možemo sa višestrukim, naučno zasnovanim alatima kako bismo sprečili napredovanje bolesti i ostvarili krajnji cilj sprečavanje pojave bolesti – izjavio je dr Holland za Medical News Today.
Flavonoidi su klasa jedinjenja proizvedenih od biljaka koja poseduju antioksidativna i antiinflamatorna svojstva. Flavonoidi su prisutni u voću i povrću koje se obično konzumira, uključujući bobičasto voće, trešnje, lisnato povrće, paradajz, luk, jabuke, citrusno voće i pasulj. Pića kao što su čaj i crno vino takođe su glavni izvori flavonoida u ishrani.
Prethodne studije pokazale su da je veći unos flavonoida ishranom povezan sa sporijom stopom kognitivnog slabljenja koja se obično javlja sa starenjem, kao i zbog Alchajmerove bolesti. Ovi efekti flavonoida pripisuju se njihovoj sposobnosti da smanje oksidativni stres, smanje upale u mozgu i povećaju plastičnost mozga.
Postoji šest glavnih podklasa flavonoida, uključujući flavonole, flavan-3-ole, flavanone, flavone, izoflavone i antocijanine. Štaviše, nekoliko jedinjenja čine svaku podklasu flavonoida. Na primer, primeri flavonola uključuju jedinjenja kao što su kvercetin, kempferol, izorhamnetin i miricetin.
Iako studije na životinjama ukazuju na blagotvoran uticaj određenih flavonola i njihovih pojedinačnih sastojaka, slični podaci iz studija na ljudima su ograničeni.
Nedavna studija koristila je longitudinalne podatke kako bi ispitala uticaj ukupnog unosa flavonola hranom na stopu pada kognitivnih funkcija koja se obično javlja kod starijih odraslih osoba. Studija je procenila i povezanost između specifičnih jedinjenja flavonola i promena u kognitivnim funkcijama koje su povezane sa uzrastom.
Unos flavonola i njegov uticaj na kognitivne funkcije
Ova studija uključila je podatke 961 učesnika koji žive u penzionerskim zajednicama i javnim stambenim zgradama za starije u Čikagu, a koji su registrovani u projektu Rush Memory and Aging. Projekat Rush Memory and Aging je longitudinalna studija sa ciljem da se identifikuju faktori povezani sa slabljenjem kognitivnih i motoričkih funkcija uzrokovanih starenjem i Alchajmerovom bolešću.
Učesnici su bili starosti između 58-100 godina i nisu imali dijagnozu demencije u vreme upisa. Istraživači su procenili učesnike kako bi odredili kognitivne funkcije i faktore rizika povezane sa kognitivnim padom na godišnjem nivou. Da bi procenio kognitivne funkcije, obučeni tehničar je primenio 19 testova koji obuhvataju pet različitih kognitivnih domena. Ovih pet domena su uključivali:
- epizodno pamćenje – oblik dugoročnog pamćenja koji obuhvata sećanja na događaje i iskustva
- semantičko pamćenje – oblik dugotrajnog pamćenja koji obuhvata činjenično i konceptualno znanje
- radna memorija – oblik kratkoročne memorije koja omogućava privremeno zadržavanje i manipulaciju informacijama
- perceptivna brzina – sposobnost brze obrade vizuelnih informacija
- vizuelno-prostorna sposobnost – sposobnost da se percipiraju prostorni odnosi i mentalno manipuliše slikama
Na osnovu ukupnog učinka u 19 kognitivnih testova, istraživači su kvantifikovali globalnu kognitivnu funkciju svakog učesnika.
Da bi procenili unos flavonola i pojedinačnih flavonola u ishrani, istraživači su koristili standardizovani upitnik kako bi procenili učestalost unosa hrane koja sadrži flavonole u prethodnoj godini. Istraživači su zatim ispitali povezanost između unosa flavonola u ishrani i kognitivnih funkcija nakon prilagođavanja faktorima povezanim sa kognitivnim padom, uključujući starost, pol, obrazovna dostignuća, pušenje, nivoe fizičke aktivnosti i angažovanje u kognitivno stimulativnim aktivnostima.
Analize su pokazale da je veći unos flavonola povezan sa sporijim padom globalne kognitivne funkcije.
– U našoj studijskoj populaciji, oni koji su konzumirali najveći nivo flavonola (u proseku 7 porcija tamnozelenog lisnatog povrća nedeljno) u poređenju sa najnižim imali su pad od 32 odsto u stopi kognitivnog slabljenja – rekao je dr Holland.
Antioksidansi povezani sa sporijim padom kognitivnih funkcija
Štaviše, veći unos flavonola kempferola i kvercetina, ali ne i izorhamnetina i miricetina, bio je povezan sa sporijim padom globalne kognitivne funkcije.
Ispitujući promene u specifičnim kognitivnim domenima, istraživači su otkrili da je veća potrošnja flavonola povezana sa sporijim padom epizodnog pamćenja, semantičke memorije, brzine percepcije i radne memorije, ali ne i vizuelne sposobnosti.
Među pojedinačnim sastojcima flavonola, veći unos kempferola bio je povezan sa sporijom stopom opadanja u svih pet kognitivnih domena. Nasuprot tome, miricetin nije bio povezan sa promenom bilo kakvih kognitivnih sposobnosti, ali je sugestivan za radnu memoriju.
Unos kvercetina je bio povezan sa postepenijim padom epizodne memorije i semantičke memorije, dok je unos izorhamnetina bio u korelaciji sa postepenijim padom epizodne memorije i sugestivan za vizuelno prostorno pamćenje.
Lisnato povrće je najbogatiji izvor kempferola. Čaj, luk, praziluk, brokoli, pasulj, paradajz i bobice neki su od drugih glavnih izvora drugih flavanola.
Dr Holland je primetio da ova studija naglašava važnost konzumiranja zdrave ishrane bogate flavonoidima. Pored toga što ima blagotvorno dejstvo na zdravlje mozga, druga nedavna studija izvestila je o povezanosti između većeg unosa flavonoida, uključujući flavonole, i markera subkliničke ateroskleroze. Ovo dalje naglašava potencijalne zaštitne efekte flavonoida ne samo na zdravlje mozga već i na zdravlje kardiovaskularnog sistema.
