Kefir je važna namirnica u kulturi ishrane mnogih zemlja, prvenstveno zbog visokog sadržaja hranljivih materija i dobrih crevnih bakterija. Istraživanja kažu da je neuporedivo korisniji od jogurta. Takođe, konzumiranje kefira ne utiče samo na bolje varenje, već i na neke druge organe i procese u našem telu.
Kako se pravi kefir
Kefir vodi poreklo iz delova istočne Evrope i jugozapadne Azije. Njegovo ime potiče od turske reči keyif, koja se odnosi na dobro osećanje nakon jela. Radi se o fermentisanom piću, tradicionalno pravljenom od kravljeg ili kozjeg mleka.
Pravi se dodavanjem zrna kefira u mleko. Međutim, iako mnogi misle da se radi o zrnima žitarica, reč je o zrnastim kolonijama bakterija kvasca i mlečne kiseline koje po izgledu podsećaju na karfiol. Tokom otprilike 24 sata, mikroorganizmi u zrncima kefira se umnožavaju i fermentišu šećere u mleku, pretvarajući ga u kefir. Zatim se zrna uklanjaju iz tečnosti i mogu ponovo da se koriste. Bakterije u zrnu pretvaraju mlečnu laktozu u mlečnu kiselinu. Upravo to je ono što čini kefir kiselijim u odnosu na jogurt, iako ima manju konzistenciju (gustinu).
Šta sve od hranljivih materija sadrži kefir
U jednoj šolji kefira nalazi se:
- proteini: 9 grama
- kalcijum: 24 odsto preporučenih dnevne vrednosti za odrasle osobe (DV)
- fosfor: 20 odsto DV
- vitamin B12: 29 odsto DV
- riboflavin (B2): 25 odsto DV
- magnezijum: 7 odsto DV
- vitamin D: 12 odsto DV
Pored toga, šolja kefira ima oko 104 kalorije, 11,6 grama ugljenih hidrata i 2-3 grama masti, u zavisnosti od vrste mleka koje se koristilo za njegovu pripremu. Kefir takođe sadrži širok spektar bioaktivnih jedinjenja, uz organske kiseline i peptide koji doprinose njegovim zdravstvenim prednostima.
Inače, varijante kefira bez mleka mogu da se naprave sa kokosovom vodom, kokosovim mlekom ili drugim sličnim slatkim tečnostima. Ali, neće imati isti profil hranljivih sastojaka kao što ima kefir na bazi mleka.
Kefir je moćniji probiotik od jogurta
Poznato je da pojedini mikroorganizmi imaju blagotvorno dejstvo na zdravlje. Pomažu procesu varenja, kontroli težine i stabilnijem mentalnom zdravlju. Jogurt je, inače, najpoznatija probiotička hrana u zapadnoj ishrani, ali je kefir, pokazuju analize, mnogo moćniji izvor korisnih svojstava.
Zrna kefira sadrže do 61 soj bakterija uz one iz kvasca. To ih čini veoma bogatim i raznovrsnim izvorom probiotika, iako ta raznolikost u količini može da varira. Ostali fermentisani mlečni proizvodi se prave od mnogo manje sojeva i ne sadrže kvasac.
Moćna antibakterijska svojstva
Veruje se da određene probiotičke bakterije u kefiru štite od infekcija. Ovo se odnosi prvenstveno na probiotik Lactobacillus kefiri, koji je jedinstven po tome što se nalazi samo u kefiru. Studije pokazuju da ovaj probiotik može da inhibira bujanje različitih štetnih bakterija, uključujući salmonelu, Helicobacter pylori i Escherichia coli. Kefiran je vrsta ugljenih hidrata koje ima u kefiru, a takođe ima antibakterijska svojstva.
Kefir može da poboljša zdravlje kostiju i smanji rizik od osteoporoze
Osteoporozu karakteriše propadanje koštane mase. Posebno je česta kod starijih žena i dramatično povećava rizik od preloma. Obezbeđivanje adekvatnog unosa kalcijuma jedan je od najefikasnijih načina za poboljšanje zdravlja kostiju, njihove gustine i usporavanja progresije osteoporoze.
Puni masni kefir nije samo odličan izvor kalcijuma već i vitamina K2, koji igra centralnu ulogu u metabolizmu kalcijuma. Pokazalo se da suplementacija K2 vitamina smanjuje rizik od preloma za čak 81 odsto. Nedavne studije na životinjama povezuju kefir sa povećanom apsorpcijom kalcijuma u ćelijama kostiju. To dovodi do njihove poboljšane gustine, što bi trebalo da pomogne u sprečavanju preloma.
Kefir pomaže imunskom sistemu da bude otporniji, što je i zaštita od raka
Rak je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu. Veruje se da probiotici u fermentisanim mlečnim proizvodima imaju sposobnost da stimulišu naš imunski sistem. Dakle, moguće je da konzumiranje kefira može da bude od koristi u smislu sposobnosti otpornosti našeg organizma i jačeg odgovora na maligne i druge bolesti. Simulacija ove interakcije rađena je u laboratorijskim uslovima.
Jedna studija je tako otkrila da ekstrakt kefira smanjuje broj ćelija raka dojke kod ljudi za 56 odsto, u poređenju sa samo 14 odsto koliko je dao ekstrakt jogurta. Naravno, potrebno je još studija na ljudima, iako su neke laboratorijske već pokazale da kefir može da inhibira rast ćelija raka.
Probiotici su osnovna pomoć kod problema sa varenjem
Probiotici kao što je kefir pomažu u obnavljanju ravnoteže dobrih bakterija u crevima. Samim tim, veoma su efikasni u lečenju mnogih oblika dijareje. Brojni dokazi kažu da probiotici i probiotička hrana mogu da ublaže mnoge probleme sa varenjem.
To uključuje sindrom iritabilnog kolona (nervozna creva), čireve izazvane infekcijom H.pylori i mnoga druga stanja. Naravno, ovo nikako ne znači da uzimate kefir umesto propisane terapije. On nije lek, već isključivo koristan dodatak ishrani.
Kefir sadrži veoma malo laktoze
Mlečne namirnice sadrže prirodni šećer koji se zove laktoza. Mnogi ljudi, posebno odrasli, nisu u stanju da pravilno razgrađuju i vare laktozu. To staje se naziva netolerancija na laktozu. Bakterije mlečne kiseline u fermentisanoj mlečnoj hrani, poput kefira i jogurta, pretvaraju laktozu u mlečnu kiselinu, tako da ove namirnice imaju mnogo manje laktoze od mleka. Oni takođe sadrže enzime koji mogu da pomognu da se laktoza još više razgradi.
Zbog toga osobe sa netolerancijom na laktozu generalno dobro podnose kefir, barem u poređenju sa običnim mlekom. Ponavljamo da je moguće napraviti kefir koji je 100 odsto bez laktoze (ako se koristi kokosova voda, voćni sok ili neko drugo nemlečno piće).
Simptomi alergije i astme mogu da se ublaže ako pijemo kefir
Alergijske reakcije su uzrokovane inflamatornim odgovorima na određenu hranu ili supstance. Ljudi sa preosetljivim imunološkim sistemom skloniji su alergijama, koje izazivaju stanja poput astme. U studijama na životinjama, pokazalo se da kefir pospešuje inflamatorne odgovore povezane sa alergijama i astmom. Takođe, i u ovom slučaju je potrebno više studija na ljudima.
Na zalost nemam vec dugo gljivicu za pravljenje kefira,pa me zanima gde mogu da je nabavim,hvala.