Nije čudo da je slanina pozicionirana visoko na listi omiljenih namirnica velikog broja ljudi. Za nju, kao za malo koju, sasvim sigurno važi i ona čuvena dilema – da li je baš sve što je ukusno i nezdravo? Oko toga da li je slanina nezdrava ili naprotiv, veoma korisna za naš organizam, „koplja lome“ i stručnjaci za ishranu, lekari, ali i konzumenti. Neosporno je, međutim, da se neki sastojci koji su važni za procese u našem organizmu, nalaze samo u mesu.
Slanina je puna proteina
U 100 grama kuvane slanine nalazi se 37 grama čistog proteina životinjskog porekla, a kao što je poznato, protein je ključna gradivna komponenta najvećeg broja ćelija u našem telu. Iako se o proteinima najšešće govori kada se priča o sastavu mišića, kosa i nokti su gotovo u potpunosti napravljeni od proteina. Naše telo ih koristi za proizvodnju mnogih potrebnih supstanci, od enzima, do novih crvenih krvnih zrnaca.
Kompleks vitamina B
Slanina sadrži čitav niz B-vitamina, kao što su B1, B2, B3, B5, B6 i B12. Ovi vitamini su od vitalnog značaja za najsloženije procese u telu, a nedostatak vitamina B grupe može dovesti do smanjenja funkcije srca, jetre, bubrega i mozga.
Mnogi vitamini iz ovog niza, kao što su niacin (B3), piridoksin (B6), biotin (B7), uključeni su u razgradnju masti i ugljenih hidrata tokom procesa varenja. Drugi, kao što su tiamin (B1) i folna kiselina (B9), jesu suštinski delovi složenih procesa kao što su replikacija DNK, deoba ćelija, stvaranje neurotransmitera ili asporpcija gvožđa.
Slanina je bogata selenom
Selen je esencijalni mineral i antioksidans koji može da pomogne u smanjenju rizika od raka i srčanih oboljenja, jačanju imunološkog sistema i održavanju zdravlja mozga i štitne žlezde. Studije su pokazale da zbog svojih antiinflamatornih svojstava i sposobnosti da smanji oksidativni stres na plućima, selen može da smanji potrebu za većom količinom potencijalno štetnih kortikosteroidnih lekova koji se koriste za lečenje astme.
Fosfor, gvožđe, magnezijum, cink
Fosfor čini 1 odsto naše ukupne telesne težine i koristi se za formiranje kostiju i zuba. Svinjetina i slanina sadrže određene količine gvožđa, magnezijuma, cinka i kalijuma, a oni se koriste za niz vitalnih procesa, od stvaranja crvenih krvnih zrnaca i prenosa kiseonika, do regulacije mišićne i nervne funkcije.
Slanina je izvor Omega 3 masnih kiselina
Omega-3 je masna kiselina koja se u najvećim količinama nalazi u masnoj ribi, lanenom semenu, orasima, a nalazi se i u slanini. brojni stručnjaci za ishranu upravo ovoj činjenici pripisuju najveće koristi slanine za naše zdravlje. Međutim, treba biti oprezan jer je masovni uzgoj svinja na farmama uvećao procenat Omega-6 u odnosu na Omega-3 masne kiseline. Zdrav unos Omega-3 masti može da pomogne u smanjenju rizika od srčanih oboljenja i moždanog udara, smanjenju simptoma reumatoidnog artritisa, i olakšati simptome depresije.
Konzumiranje slanine poboljšava raspoloženje
Studije su pokazale da određeni poremećaji mentalnog zdravlja kao što su depresija, bipolarni poremećaj, šizofrenija i opsesivno-kompulzivni poremećaj, mogu biti pogoršani ili čak uzrokovani nedostatkom aminokiselina. Nedostatak neurotransmitera kao što su serotonin, dopamin, noradrenalin i g-aminobuterna kiselina, česti su simptomi kliničke depresije.
Telo koristi aminokiseline da ih stvori, tako da hrana bogata aminokiselinama, poput slanine, može pomoći u lečenju simptoma depresije kao deo šireg programa lečenja. Naravno, slanina nije lek za mentalne poremećaje, a njena korisna svojstva deluju samo kao deo uravnotežene ishrane.
Slanina pomaže da se smanji stalni osećaj gladi
Ova ukusna namirnica može da pomogne da prevaziđete želju za hranom, jer sadrži masti koje utiču na osećaj sitosti. Upravo je količina masti činjenicu o kojoj većina ljudi brine u smislu negativnog uticaja na zdravlje. A prema studijama, otprilike polovina masti u slanini pripada mononezasićenim, i sadrži visok procenat oleinske kiseline koja je „zdrava za srce“. Kao deo ishrane sa visokim sadržajem masti i malo ugljenih hidrata, sposobnost slanine da učini da se osećate siti i zadovoljni dok jedete i relativno mali obrok, prepun masti i proteina, čini je zdravim izborom, ako je reč o umerenim količinama.
Slanina je izvor holina koji je dobar za mozak
Fosfatidilholin ili holin je esencijalni nutrijent, što znači da ga apsorbujemo kao deo ishrane, za razliku od onih koje telo stvara prirodno. Nalazi se u mesu i jajima. Jedna nova finska studija sugeriše da bi upotreba holina u proizvodnji neurotransmitera acetilholina mogla da mu da suštinsku ulogu u smanjenju kognitivnog pada povezanog sa starenjem i u prevenciji Alchajmerove bolesti i demencije. Istraživanje sprovedeno na oko 2.500 muškaraca pokazalo je da je „rizik od demencije bio 28 odsto manji kod muškaraca sa najvećim unosom fosfatidilholina u ishrani, u poređenju sa muškarcima sa najmanjim unosom“.
Pored sprečavanja Alchajmerove bolesti, demencije i opadanja kognitivnih sposobnosti zbog starosti, zdrav unos holina kroz hranu kao što je slanina, može da doprinese boljem pamćenju, i boljoj funkciji mozga.
Šta sa rizicima konzumiranja prerađenog mesa?
Nutricionisti, međutim, upozoravaju da veliki unos prerađenog mesa, pa i slanine može da poveća rizik od raka i srčanih bolesti. Ograničenje studija na koje se pozivaju je suštinski činjenica da ljudi koji imaju tendenciju da jedu velike količine prerađenog mesa takođe uglavnom vode nezdrav život, tako da ne postoji precizan način da se utvrdi da li je baš prerađeno meso ono što uzrokuje stvarnu štetu.
Ključ je u umerenosti
Slanina je osnovni sastojak u ishrani sa malo ugljenih hidrata, kao što je, na primer, popularna keto dijeta u kojoj je povećana količina natrijuma zapravo poželjna. Najzdravija opcija je da napravite svoju slaninu, jer na taj način možete da kontrolišete nivoe nitrata ili nitrita, hemikalija koje se dodaju kako bi se produžio rok trajanja i promenila boja prerađenoj hrani. U svemu drugom u životu, pa i u ishrani, trik je u ravnoteži i umerenosti. Ako je konzumirate u umerenim količinama, slanina je odličan izvor vitamina, minerala i zdravih masti.
