Sveže šljive mogu da pojačaju proizvodnju adiponektina, hormona koji pomaže u regulaciji nivoa šećera u krvi
Šljive pripadaju istoj porodici kao i breskve, nektarine i kajsije, ali su daleko raznovrsnije od svojih „rođaka“, drugog koštičavog voća. Mogu da budu sitne ili krupnije, crvene, plavoljubičaste, zelene, žute ili narandžaste kože i ružičastog, žutog ili narandžastog „mesa“. Danas širom sveta raste više od 2.000 sorti ovog voća. Šljive daju suptilnu slatkoću voćnim salatama i poslasticama, ali njihove zdravstvene prednosti su ustvari njihov „najsočniji“ aspekt. Brojne su pogodnosti ako ih konzumirate, sveže ili sušene. Sadrže veliku količinu vitamina C, neophodnog za izgradnju mišića, formiranje krvnih sudova i imunitet, a dobre su i za vid.
Fitohemikalije i hranljive materije u šljivama smanjuju upale koje izazivaju bolesti srca. Ovo voće smatra se, iz tog razloga, dobrom preventivom.
Redovno konzumiranje ovog voća može da umanji anksioznost. Pomoću antioksidanasa kojima obiluju drže ovo stanje pod kontrolom.
Poznato je da šljive mogu da pomognu da se stvari „ubrzaju“, kad je reč o probavi. Imaju puno sorbitola, šećernog alkohola, koji deluje kao prirodni laksativ.
Kalijum u šljivama je dobar za kontrolu krvnog pritiska na dva načina. Pomaže telu da se reši natrijuma, putem mokrenja, i smanjuje napetost u zidovima krvnih sudova. Kada je krvni pritisak niži, šanse za moždani udar opadaju.
Ove supstance štite ćelije i tkiva od oštećenja koja mogu da dovedu do dijabetesa, Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti i raka. Šljive su dobar izvor antioksidanasa.
Šljive su pune vlakana, što pomaže usporavanju skoka nivoa šećera u krvi nakon što pojedete ugljene hidrate. Takođe, mogu da pojačaju proizvodnju adiponektina, hormona koji pomaže u regulaciji nivoa šećera u krvi.
Istraživanja koja su sprovedena na životinjama pokazuju da suve šljive mogu da pomognu u smanjenju osteoporoze. Supstance koje one sadrže doprinose jačanju koštanog tkiva.
Jedna šolja narezanih šljiva sadrži 76 kalorija, jedan gram proteina, manje od jednog grama masti, 18 grama ugljenih hidrata, dva grama vlakana, 16 grama šećera.
Ovo voće dobar je izvor kalcijuma, magnezijuma, fosfora, kalijuma, zatim vitamina C, kao i vitamina A, vitamina K i folata.
Ovo voće se na pijacama i rafovima prodavnica sveže može naći od maja do oktobra, iako je njegova „udarna“ sezona od jula do avgusta. Suve šljive, s druge strane, česta su poslastica tokom zimskog perioda, jer je sušenjem omogućeno da sačuvaju svoje korisne sastojke.