Koliko zaista poznajemo razlike između probiotika i njihovog uticaja na zdravlje? Na ovu temu razgovarali smo sa međunarodnim stručnjakom koji ima više od 30 godina iskustva u oblasti istraživanja probiotika. Dr sc. Krešimir Gjuračić, doktorirao je u oblasti genetike kvasnice Saccharomyces cerevisiae, a nakon toga uradio i dva postdoktorata na međunarodnom Institutu za genetsko inženjersvo i biotehnologiju u Trstu.
Šta je zapravo crevna mikrobiota?
– Naša creva sadrže veliku količinu bakterija, gljivica i drugih mikroorganizama koje jednim imenom nazivamo mikrobiota. Ona ima važnu ulogu u normalnom funkcionisanju našeg organizma. Ukoliko dođe do poremećaja njenog sastava, odnosno poremećaja ravnoteže mikrobiote, naše zdravlje može biti ugroženo i dovesti do raznih bolesti kao što su zapaljenske bolesti creva, multipna skleroza, gojaznost, diabetes i dr – kaže dr sc. Krešimir Gjuračić.
Da li je svaki probiotik isti?
Kvalitet jednog probiotika se procenjuje na osnovu nivoa dokaza o kvaliteti sirovina, otpornosti na različite uslove kao što su temperatura, kisela sredina želuca, tolerancija na žučne kiseline i antibakterijska/antifungalna aktivnost.
– Važno je napomenuti da nisu svi probiotici efikasni za isti problem. Na primer, za dijareju uzrokovanu antibioticima, preporučuju se probiotici koji sadrže sojeve kao što su Lactobacillus rhamnosus GG ili Saccharomyces boulardii. Dok kod tegoba sindroma iritabilnog creva, može pomoći recimo Lactobacillus plantarum, za koji se pokazalo da može biti koristan u smanjenju tegoba kao što su nadutost, gasovi, grčevi u stomaku – ističe dr Krešimir Gjuračić, direktor u Probiotic Excellence Centru.
Da li je dovoljno probiotik izbarati prema problemu koji nas muči?
Naš sagovornik kaže da je problem koji nas muči samo jedna od važnih karakteristika, ali tu se priča ne završava.
– Da bi probiotici bili efikasni i ostvarili pozitivan učinak na zdravlje, zna se i da moraju „preživeti” prolazak kroz kiselu sredinu želuca. Sa kolegama iz biotehnološke kompanije ACIESBio ispitivali smo otpornost dva soja Lactobacillus plantaruma na kiselu sredinu i stres izazvan visokim pH vrednostima. Istraživanje je pokazalo da oba soja odlično preživljavaju visoke pH vrednosti, ali je jedan bio superiorniji. Zato je važno znati da su pri izboru probiotskih preparata bitni brojni faktori poput toga koju probiotsku kulturu sadrži, kakva je njena stabilnosti, efikasnost itd.
Koliko je važan kvalitet probiotika
Naš sagovornik istiće da su istraživanja tržišta pokazala da više od polovine probiotika koji sadrže kvasnicu S. boulardii nemaju zadovoljavajući kvalitet i očekivanu probiotičku aktivnost.
– Uzrok je loša stabilnost probiotskih ćelija u ovim proizvodima. Probiotici su živi organizmi osetljivi na uslove spoljašnje sredine – temperaturu, vlažnost, kiseonik. Ako nisu dovoljno otporni broj probiotskih ćelija u proizvodu se vremenom smanjuje, a samim ti se smanjuje i njihova efikasnost. Kada pogledamo pakovanja različitih proizvođača, možemo videti da pojedina deklarišu isključivo broj probiotskih kultura u trenutku proizvodnje. Kod ovakvih proizvoda ne možete znati šta se dešava ukoliko probiotik popijete nakon nekoliko meseci od kada je proizveden. Zato je važno da proizvođači garantuju broj bakterija na kraju roka upotrebe, jer jedino tako možete biti sigurni da ćete dobiti punu dozu korisnih bakterija, bez obzira na to koliko dugo je proizvod bio na polici – kaže dr sc. Gjuračić.
Uticaj crevne mikrobiote na celokupnu zdravlje organizma
Osim crevne mikrobiote u poslednje vreme velika pažnja se usmerava i mikrobioti prisutnoj na našoj koži kao najvećem organu našeg tela.
– Buduća istraživanja mogla bi dovesti do terapeutskih pristupa za rešavanje patologija kao što su akne, atopički dermatitis i psorijaza. Nedavno su naučnici došli do jednog otkrića u kom je pokazano da Saccharomyces boulardii pozitivno deluje na smanjenje osteoporoze kod osoba koje boluju od zapaljenskih bolesti creva. Verujem da je samo pitanje vremena kada će slična istraživanja povezati neravnotežu mikrobiote sa nizom drugih patologija i dovesti do otkrivanja sledeće generacije probiotičkih sojeva, koji će biti prilagođeni individualnim potrebama – nada se dr sc. Krešimir Gjuračić.
