Zdravlje creva veoma je važno, jer kada su zdrava, ona ne dozvoljavaju toksinima i patogenim organizmima da uđu u creva, ali hranljivim materijama i tečnostima omogućavaju neometan prolaz. Kada se pojave bakterijske bolesti, bilo da je u pitanju bakterijska infekcija uha, sinusna infekcija ili upala pluća, lekari nam uglavnom propisuju antibiotike.
Za ogromnu većinu nas, antibiotici će rešiti infekciju i učiniti da se osećamo bolje. Međutim, nesrećna manjina može da doživi gastrointestinalne nuspojave od uzimanja antibiotika, dok se kod nekih ovi neželjeni efekti zadržavaju dugo nakon što završe sa lečenjem.
Antibiotici su čudo
Antibiotici su napravili revoluciju u ljudskom zdravlju i značajno produžili životni vek. Oni su izum koji spašava život: jednostavno rečeno, njihov posao je da ubijaju bakterije koje uzrokuju relativno česta stanja kao što su infekcije urinarnog trakta i streptokokno grlo pre nego što pređu u potencijalno opasna stanja poput infekcije bubrega ili upale pluća. Slično tome, antibiotici sprečavaju bakterije da rastu na ranjivim mestima kao što su rane, tako da se uobičajene pojave poput ogrebotina kolena ili uraslih noktiju ne pretvore u dublje infekcije kože (celulitis) koje mogu da se šire po celom telu i predstavljaju ozbiljne zdravstvene rizike.
Dok je prvi antibiotik, penicilin, otkriven 1928. godine, antibiotici su u SAD postali široko dostupni tek nakon Drugog svetskog rata. Period od 1950-ih do 1970-ih ponekad se naziva „erom antibiotika”, jer su mnoge vrste antibiotika tada otkrivene i komercijalizovane. Povećani pristup antibioticima i smanjena smrtnost od zaraznih bolesti smatra se jednim od ključnih pokretača u naglom porastu prosečnog životnog veka Amerikanaca u 20. veku. Povećao se sa oko 47 godina u 1900. na 77 godina u 2000. (Vakcinacija protiv zaraznih bolesti zaslužna kao još jedan značajan doprinos povećanju očekivanog životnog veka u 21. veku.)
Neželjeni efekti antibiotika
Antibiotici imaju dugogodišnju reputaciju bezbednih lekova. Kao takvi, često se propisuju za simptome uzrokovane virusnim stanjima koja retko efikasno leče, kao što su upale grla koje nisu uzrokovane streptokokom ili drugim bakterijskim patogenima, kaže dr Eugene B. Chang, profesor i istraživač na Univerzitetu u Čikagu i član naučnog savetodavnog odbora American Gastroenterological Association Center for Gut Microbiome Research and Education.
– Reputacija bezbednog leka za posledicu ima da antibiotike dajemo ne samo ljudima sa upalom grla i drugim virusnim oboljenjima, već i zdravim ljudima ne razmišljajući mnogo o tome zbog čega su došli i na šta se žale – kaže dr Chang.
Ovo predstavlja problem iz nekoliko razloga, među kojima je i kolateralno oštećenje ekosistema crevnih bakterija na koje se oslanjamo da bismo održali mnoge aspekte zdravlja. Kao rezultat toga, ljudi često primećuju probleme sa stomakom ili varenjem nakon uzimanja antibiotika.
Dugotrajni zdravstveni problemi nakon uzimanja antibiotika
Čini se da je česta upotreba antibiotika u random životnom dobu posebno problematična za buduće zdravlje creva i pravilno funkcionisanje imunog sistema.
Istraživanja pokazuju da je izlaganje antibioticima u prvoj godini života povezano sa kasnijim rizikom od razvoja autoimunog stanja zvanog Kronova bolest, što je oblik inflamatorne bolesti creva (IBD). Rizik se povećava sa svakom dodatnom turom antibiotika u zavisnosti od doze. Slično tome, studije pokazuju da je veća izloženost antibioticima u detinjstvu i ranom detinjstvu takođe povezana sa povećanim rizikom od razvoja alergijskih bolesti, kao što su astma, alergijski rinitis (takođe poznat kao polenska groznica), pa čak i alergija na hranu.
Kod nekih žena koje uzimaju određene antibiotike tokom trudnoće može da se desi da to negativno utiče na mikrobiom njihove buduće dece, zaključak je istraživanja dr Changa na miševima.
– Mikrobi koji se dobijaju od majke veoma su važni tokom ranog života, jer obrazuju imuni sistem da ne reaguje na vrste (zdravih) mikroba koji žive u našim crevima – objašnjava dr Chang.
Što se tiče neposrednijih potencijalnih efekata upotrebe antibiotika, dijareja povezana sa antibiotikom (AAD) možda je najčešća. Procenjuje se da utiče na između 5 i 35 odsto ljudi koji uzimaju antibiotike. U većini slučajeva, relativno je benigna i sama se rešava. Međutim, dijareja povezana sa antibiotikom uzrokovana oportunističkom infekcijom patogenom vrstom bakterija zvanom Clostridium difficile, ili C. diff, posebno je podmukao oblik AAD-a, koji predstavlja oko 25 odsto svih slučajeva. C. diff može biti težak za lečenje i, u težim slučajevima, može dovesti do ozbiljnih komplikacija.
Vraćanje ravnoteže u crevima
U idealnom slučaju, nepotrebno korišćenje antibiotika u potpunosti se izbegava. A to se posebno odnosi na period detinjstva i ranog detinjstva.
Dok dr Chang kaže da su transplantacije fekalne mikrobiote (FMT) tretmani koji obećavaju za stanja koja se teško leče, poput infekcija C. diff, za sada je najrasprostranjeniji pristup za lečenje creva zasnovan na hrani.
Osobe koje se posle uzimanja antibiotika bore sa posledicama lošeg probavnog sistema, na raspolaganju imaju sledeće strategije:
1. Prevencija ili suzbijanje dijareje povezane sa antibioticima uz pomoć odgovarajućeg probiotika
Ako vi (ili vaše dete) imate blagu dijareju uzrokovanu antibioticima, trebalo bi da probate jedan od probiotika koji se pokazao kao koristan. U pregledu studija iz 2019. godine o uticaju različitih probiotika na decu koja koriste antibiotike, istraživači su pronašli dokaze koji navode na to da probiotik na bazi kvasca pod nazivom Saccharomices boulardii i bakterijski probiotici iz vrste Lactobacillus rhamnosus mogu da pomognu da se skrati trajanje napada dijareje.
Što se tiče prevencije infekcije C. diff i povezane dijareje, smernice kliničke prakse o upotrebi probiotika iz 2020. koje je izdalo Američko gastroenterološko udruženje (AGA) izdvajaju nekoliko određenih sojeva ili kombinacija probiotika sa skromnim stepenom dokaza koji podržavaju njihovu upotrebu u prevenciji dijareje povezane sa C. diff.
Saccharomices boulardii je jedan probiotik koji se preporučuje za ovu svrhu i široko je dostupan. Svako ko je već ranije imao C. diff i suočava se sa drugim krugom antibiotika bilo koje vrste u opasnosti je da je ponovo dobije. Izgleda da su osobe starije od 65 godina i oni koji koriste lekove za smanjenje kiseline (inhibitori protonske pumpe) takođe izloženi većem riziku. Ljudi koji planiraju da uzimaju jedan od antibiotika koji su najčešće zaslužni za infekciju C. diff treba da razmisle o prevenciji probioticima. Prema pregledu iz 2001. objavljenom u Archives of Internal Medicine o dijareji povezanoj sa Clostridium difficile, najčešći uzročnici među antibioticima su klindamicin, ampicilin, amoksicilin i cefalosporini.
2. Unos raznovrsne hrane bogate vlaknima
Ako smo zabrinuti za zdravlje naših creva nakon uzimanja antibiotika, najbrži i najefikasniji način da uspostavimo normalnu ravnotežu i vratimo zdravlje svom unutrašnjem ekosistemu jeste da ga stalno hranimo raznovrsnom hranom bogatom vlaknima. Voće i povrće, pasulj i integralne žitarice, orasi i semenke sadrže obilje vlakana koja hrane različite stanovnike crevne mikrobiote. Najbogatiji, najraznovrsniji i najotporniji mikrobiomi creva su kod ljudi koji svake nedelje jedu najrazličitiju biljnu hranu.
Stroge eliminacione dijete izgladnjuju različite stanovnike mikrobioma, dok raznovrsna ishrana bogata vlaknima poboljšava mikrobnu raznolikost koja se smatra svetim gralom zdravlja creva. Zato svoju ishranu treba da dopunimo raznovrsnim vlaknima iz:
- mahunarki, poput pasulja, leblebija i sočiva
- celog voća, a ne sokova, od jabuka i dinja preko bobičastog voća i citrusa, do avokada i drugog tropskog voća
- povrća, od krstašica poput brokolija i karfiola preko sezonskih opcija, kao što su bundeve i špargle, do korenastog povrća poput cvekle, belog luka, luka, slatkog krompira i još mnogo toga
- celih zrna, kao što su ovsena kaša, cela pšenica i ječam
- orašastih plodova, poput kikirikija, indijskih oraščića, badema i oraha
- semena, poput mlevenog lana i čije do bundeve i suncokreta.
3. Pružite podršku najkorisnijim bakterijskim zajednicama creva prebioticima
Dok su probiotici centralna tema razgovora, prebiotici mogu biti daleko efikasniji način da se selektivno podrže neke od najkorisnijih, antiinflamatornih vrsta bakterija u crevu.
Prebiotici su vlakna i drugi ugljeni hidrati koje ljudi ne mogu da svare, ali ih prvenstveno fermentišu bilo koje vrste i sojevi laktobacila i bifidobakterija koji se nalaze u našem jedinstvenom mikrobiomu creva. Oni su neki od najkorisnijih stanovnika koje naši mikrobiomi creva imaju, jer proizvode antiinflamatorna jedinjenja koja se nazivaju kratkolančane masne kiseline i snižavaju pH debelog creva, čineći ga manje gostoljubivim za kolonizaciju patogenih (koje izazivaju bolesti) bakterija. Čini se da je negovanje najbolje prirodne flore našeg creva tako da postane bogatija pouzdaniji način da povećamo njeno obilje od uzimanja probiotičkih suplemenata sa nasumičnim sojevima ovih bakterija koje možda neće tako lako kolonizovati naš dobro uspostavljeni unutrašnji ekosistem.
Prebiotička vlakna prirodno se nalaze u hrani kao što su luk, beli luk, integralna pšenica, ječam, artičoke i pasulj. Inulin, ili vlakno korena cikorije, takođe je prebiotik, iako mnogi ljudi smatraju da izaziva gasove.
4. Smanjite unos aditiva za hranu koji mogu poremetiti mikrobiom creva i funkciju barijere creva
Određena visoko obrađena hrana sadrži aditive za koje istraživači sve više veruju da bi mogli da imaju negativan uticaj na mikrobiom creva i sluznicu koja služi kao važna barijera između crevnog zida opterećenog imunološkim ćelijama i bakterija koje nastanjuju naš mikrobiom.
Specifični sastojci koji izazivaju zabrinutost su veštački zaslađivač sukraloza, zgušnjivač maltodekstrin i različiti sastojci koji se nazivaju emulgatori, uključujući karagenan, polisorbat-80 i karboksimetilceluloza. Ovi sastojci mogu da se nađu u svemu, od krema za kafu, sladoleda i biljnih mleka do slanih grickalica, smrznute hrane, niskokaloričnih napitaka i brze hrane.
Dok je ogromna većina istraživanja koja dovode u pitanje uticaj ovih specifičnih sastojaka na creva zasnovana na životinjskim modelima, postoji sve veći broj velikih studija na ljudima koje povezuju veći unos ultra-visoko obrađene hrane sa značajno povećanim rizikom od oblika inflamatorne bolesti creva koja se zove Kronova bolest. Iako još ne možemo da povučemo definitivnu ravnu liniju između ovih specifičnih sastojaka i ugroženog mikrobioma ili barijere creva, svakako bi bilo mudro da preispitamo uobičajenu ishranu i pokušamo da pronađemo manje obrađene zamene za osnovne namirnice koje sadrže neke od ovih sastojaka.
5. Uravnotežite svoje životne navike
Baš kao što creva utiču na skoro svaki aspekt zdravlja, skoro svaki aspekt zdravlja utiče na creva. Ovo uključuje zdrave obrasce spavanja i redovno vežbanje, za koje se pokazalo da utiču na zdravlje crevnog mikrobioma. Niki Strealy, registrovani dijetetičar u Portlandu, u Oregonu, specijalizovana za zdravlje digestivnog sistema, kaže da su „odgovarajući san, upravljanje i stavljanje stresa pod kontrolu i dovoljno vežbanja takođe važni delovi slagalice”.
