Krvni sudovi i naše telo imaju sposobnost da se adaptiraju na nagle promene temperature. Ali, to ne smemo da shvatimo „zdravo za gotovo“. Naime, i kada izlazimo iz toplog u hladno i iz hladnijeg, klimatizovanog prostora na vrućinu, reakcije mogu biti burne, pa i dramatične.
Krvni sudovi, visok pritisak i velike temperaturne razlike
Prelaz iz proleća u leto poslednjih decenija nam se događa naglo, pa nam tako uvek nekako „iznenada“ stignu velike vrućine. Klimatske promene su očigledne, često su noći veoma hladne a preko dana temperatura visoka. Koje god godišnje doba je u pitanju, a posebno nagli prelazi iz visokih u niske temperature ili obrnuto ne prijaju ni zdravim ljudima. Dodatni oprez potreban je obolelima od hipertenzije.
Znojenje, koje je normalna posledica unutrašnjeg odgovora organizma na toplotu, širenje krvnih sudova do koga dolazi kada je telo izloženo visokim temperaturama i posledični pad pritiska, nisu nimalo bezazlene okolnosti kada nam prete visoke temperature.
Šta je najvažnije da se adaptiraju krvni sudovi i naše telo na temperaturne promene
Zdrav organizam je spreman da se adaptira na promene temperature, ali kako su uticaj sunca i toplota jači, dolazi do gubljenja minerala i tečnosti. Gubitak tečnosti i pad krvnog pritiska često rezultira kolapsom, konfuzijom i promenjenim stanjima svesti, nesvesticom, ali i glavoboljom i epileptičnim napadima. Zbog toga je neverovatno važno održavati telo pripremljenim za optimalan proces znojenja.
Za ovaj su neophodni dovoljan unos tečnosti (idealno vode), adekvatna garderoba, pridržavanje terapije ukoliko je propisana, ali i ono što gotovo niko od nas nema: malo strpljenja i vremena da se pre izlaska i ulaska u prostor čija temperatura je drugačija, telo na to jednostavno pripremi.
Kako reaguju krvni sudovi na udar toplote i šta može da izazove njihovo naglo širenje
Kada iz rashlađene prostorije naglo izađemo u spoljnu vrelinu, ali i kada spolja uđemo u klimatizovan ili rashlađen prostor, krvni sudovi će se naglo raširiti i to tako što najpre nastupa proširenje površinskih. Rizici su opisani u brojnim studijama, poput jedne objavljene u Scient Direct.
Naime, protok krvi može da se poveća i do 20 puta kako bi se obezbedilo adekvatno oslobađanje toplote. Da bi se održao normalan pritisak, krv se preraspodeljuje, srce mora jače i brže da radi, a dotok krvi u druge organe (bubrege, mozak, digestivni trakt) da se smanji. Takođe, krv postaje gušća. Rizici nisu povećani samo za one koji imaju hipertenziju, već i anginu pektoris. Posledica je i hemokoncentracija, a sve to utiče na povećani rizik od nastanka tromba i neželjenih kardiovaskularnih događaja, uključujući i moždani udar. Sve ove okolnosti su i značajan faktor rizika za nastanak aritmija i atrijalne fibrilacije.
Kako se obezbeđuje adekvatan proces termoregulacije
Kada dođu visoke, pa i tropske temperature, najvažniji segment u izbegavanju navedenih problema je termoregulacija. Saveti su jasni i svi smo ih svesni: ako je moguće, ne izlaziti napolje od 10 do 17 časova. Ukoliko to ne možete da izbegnete, potrudite se da obezbedite barem minimum zaštite telu. Ponesite sa sobom flašicu vode i nemojte preskakati obroke ali neka to bude lakša hrana sa više vlakana i manje kalorija. Međutim, ona po svojoj energetskoj vrednosti mora da zadovoljava potrebe za dovoljnom količinom minerala, drugih nutrijenata, elektrolita i glukoze.
Takođe, jednako važna je i zaštita kože, kao i nošenje garderobe od prirodnih materijala (pamuk, lan…). Izbegavajte uske stvari, sintetiku i veštačke materijale jer oni dodatno pogoduju „potparivanju“ kože i još višoj temperaturi.
Saveti za hipertoničare: kako sačuvati krvne sudove i srce
Ukoliko patite od hipertenzije i imate terapiju, pravilo broj jedan za izbegavanje problema je pridržavanje propisanog režima. Nikako se ne smete izgalati prevelikim fizičkim naporima u najtopijem delu dana jer kombinovano sa neadekvatnom ishranom i dehidratacijom, raste rizik od šloga i infarkta. Važan deo prevencije je dakle i dovoljna unos vode odnosno sprečavanje dehidratacije.
U periodu vrućina ali i generalno, hipertoničari nikako ne bi smeli da na svoju ruku menjaju ili doziraju terapiju. Čak i ako primetite simptome i da pritisak ne reaguje, ne radit to na svoju ruku. To može da uradi isključivo lekar.
Kako izbeći kolabiranje
I mlađe i starije osobe, i bolesni i zdravi, često precene mogućnosti svog tela. Izlaze na visoke temperature bez garderobe misleći da će tako smanjiti temperaturu, što je zabluda. Direktan udar sunca na kožu i telo naglo podiže temperaturu, nema garderobe da učestvuje u svom delu uloge u termoregulaciji.To je i čest uzrok kolabiranja, uz sve navedene faktore rizika.
Prostorije u kojima boravimo treba redovno luftirati zbog protoka svežeg vazduha, čak i ako su klimatizovane. I ne zaboravite: naše telo je lični regulator za temperaturu, ali mu moramo dati malo vremena za adaptaciju i dovoljno tečnosti, najbolje vode, kako bi krvnu sudovi mogli da se pripreme na postepeno širenje.
