I premalo i previše sna samo su neki od problema sa spavanjem koji se kreću od teškoće padanja i zadržavanja u snu, do simptoma kao što su hrkanje, šmrkanje i pauze u disanju. Kvalitetan san je od suštinskog značaja za zdravlje. Studije pokazuju da je opstruktivna apneja u snu povezana sa moždanim udarom. Ostaje nepoznato da li su drugi problemi u vezi sa spavanjem povezani sa moždanim udarom. Veća upućenost u to kako problemi sa spavanjem mogu uticati na rizik od moždanog udara mogla bi da pomogne u razvoju preventivnih strategija.
Nedavno su naučnici istraživali vezu između problema sa spavanjem i učestalosti akutnog moždanog udara. Otkrili su da što su pojedinci imali više problema sa spavanjem, veća je bila verovatnoća da će doživeti moždani udar. Ova studija objavljena je u časopisu Neurology.
Dr Adi Iyer, neurohirurg i neurointerventni hirurg na Pacific Neuroscience Institute u Providence Saint John’s Health Center u Santa Moniki, Kalifornija, koji nije bio uključen u studiju, rekao je za Medical News Today (MNT) da, „iako može doći do nezavisnih fizioloških promena koje nastaju sa lošim snom koji predisponira za moždani udar, verovatno je da celokupni san predstavlja epifenomen poznatih faktora rizika od moždanog udara kao što su gojaznost, starije godine, upotreba alkohola, itd”.
– San može biti promenljiv faktor rizika za moždani udar i kliničari treba da procene kvalitet i trajanje spavanja pacijenata – dodao je on.
I premalo i previše sna predstavljaju rizik od moždanog udara
Za potrebe studije, istraživači su analizirali zdravstvene podatke 1.799 učesnika koji su doživeli ishemijski moždani udar – najčešću vrstu moždanog udara, gde ugrušak blokira arteriju koja vodi do mozga.
Takođe su analizirali podatke 439 osoba koje su doživele intracerebralno krvarenje (ICH) – krvarenje u moždanom tkivu – i 4.496 učesnika u kontrolnoj grupi koji su bili upareni prema starosti i polu. Prosečna starost učesnika bila je 62 godine.
Istraživači su od učesnika tražili da im ispričaju o svojim navikama u spavanju, uključujući trajanje i kvalitet sna, tokom meseca pre nego što su doživeli moždani udar. Naučnici su otkrili da su višestruki problemi sa spavanjem povezani sa povećanom incidencom moždanog udara.
Tačnije, oni koji su noću spavali manje od 5 sati imali su tri puta veću šansu da dobiju moždani udar od onih koji su spavali 7 sati. Za to vreme, rizik od moždanog udara udvostručen je za one koji noću spavaju više od 9 sati u poređenju sa onima koji spavaju 7 sati.
Apneja u snu (pauze u disanju više puta tokom jednog sata) bila je povezana sa tri puta većim rizikom od moždanog udara. Jednosatno ili duže dremanje takođe povezano sa 88 odsto većim rizikom od moždanog udara u poređenju sa odsustvom dremanja.
Naučnici su takođe otkrili da oni koji hrču imaju 91 odsto veću verovatnoću da dobiju moždani udar za razliku od onih koji ne hrču, i da oni koji hrču imaju skoro tri puta veću verovatnoću da dobiju moždani udar od onih koji ne hrču. Dalje su otkrili da što pojedinci imaju više problema sa spavanjem, to je verovatnoća veća da će doživeti moždani udar ili ICH.
– Ne samo da naši rezultati pokazuju da pojedinačni problemi sa spavanjem mogu povećati rizik od moždanog udara, već i da više od pet ovih simptoma može dovesti do pet puta većeg rizika od moždanog udara u poređenju sa onima koji nemaju problema sa spavanjem – upozorava dr Christine McCarthy sa University of Galway u Irskoj, vodeći autor studije.
Rezultati su ostali validni čak i nakon što su istraživači kontrolisali potencijalno zbunjujuće faktore, uključujući depresiju, upotrebu alkohola i fizičku aktivnost.
Mišljenje stručnjaka za spavanje i probleme sa spavanjem
Dr Thomas Kilkenny, direktor Institute of Sleep Medicine u Staten Island University Hospital, koji nije bio uključen u studiju, razgovarao je sa MNT i objasnio više o vezi između problema sa spavanjem i rizika od moždanog udara.
Dr Kilkenny rekao je da je 80 odsto sna odraslih ne-REM faza sna i da za to vreme kardiovaskularni sistem kontroliše autonomni nervni sistem koji smanjuje krvni pritisak, otkucaje srca i kardiovaskularno naprezanje. Ovi faktori, primetio je, imaju zaštitni efekat na zdravlje kardiovaskularnog sistema. On je dodao da poremećaj spavanja, uključujući apneju u snu, nesanicu i rad u smenama, može narušiti ovaj zaštitni efekat smanjenjem vremena provedenog u ne-REM snu. Dodao je da „kada se to dogodi, dolazi do smanjenja kardiovaskularnog] oporavka, ali i značajnog povećanja stresa na kardiovaskularni sistem”.
– Loš kvalitet sna, kroz smanjenje ne-REM spavanja, takođe aktivira mnoštvo drugih mehanizama uključujući povremenu hipoksiju, promene krvnog pritiska, srčanu aritmiju, upalu, insulinsku rezistenciju, aktivaciju hormona stresa i hiperkoagulabilnost, a sve to ima potencijal da izazove kardiovaskularne bolesti, uključujući moždani udar – kaže dr Thomas Kilkenny.
Dr McCarthy je primetila i da se „san sve više prepoznaje kao treći stub zdravlja, zajedno sa ishranom i vežbanjem, iako nije tako temeljno istražen”. Ipak, ona je upozorila da je teško reći da li problemi sa spavanjem uzrokuju faktore rizika od moždanog udara ili obrnuto.
– Na primer, povećan unos alkohola može izazvati poremećaje u kvalitetu sna, ali poremećaji u kvalitetu sna mogu dovesti do povećane upotrebe alkohola kao sedativa. Potrebna su dalja interventna istraživanja da bi se utvrdile uzročne veze – primetila je ona.
Ograničenja studije
Razmišljajući o ograničenjima studije, dr McCarthy je primetila da je faktor koji treba imati na umu potencijalna pristrasnost, jer su „ljudi sami prijavili sopstvene simptome problema sa spavanjem, tako da te informacije možda nisu bile tačne, pa su mogle da dovedu do pogrešne klasifikacije”.
Dr Kilkenny je dodao da je „glavno ograničenje to što su nalazi studije samo asocijacije i povezivanje, a ne direktan uzrok i posledica”.
– To znači da je veća verovatnoća da će ljudi sa lošim kvalitetom sna imati moždani udar, a ne nužno da loš san direktno uzrokuje moždani udar – rekao je on i dodao:
– Potrebne su dalje studije. Slično tome, nesanica, dugo dremanje ili dugo spavanje mogu biti znak drugog zdravstvenog poremećaja koji bi mogao izazvati kardiovaskularnu bolest – primetio je dr Kilkenny.
Dalje implikacije studije
Na pitanje o implikacijama studije, dr Kilkenny je rekao da bi ona trebalo da predstavlja „buđenje” za pacijente i lekare kada je reč o značaju dobrog sna.
– Rezultati studije takođe daju podsticaj lekarima da se raspitaju o navikama spavanja kada im pacijenti dođu u ordinaciju. O spavanju se retko razgovara rutinski u ordinaciji i lekari možda propuštaju priliku da poboljšaju zdravlje svojih pacijenata tako što će ranije otkriti poremećaj spavanja – dodao je on.
– Naši nalazi sugerišu da simptomi poremećaja sna mogu predstavljati ili faktore rizika za moždani udar, i/ili njihovo prisustvo identifikuje ljude sa povećanim rizikom od moždanog udara. Studija ne pokazuje da problemi sa spavanjem uzrokuju moždani udar. Prikazuje samo asocijaciju. S obzirom na naše nalaze, buduće studije trebalo bi da se bave intervencijama za probleme sa spavanjem i njihov potencijal da smanje rizik od moždanog udara – primetila je dr McCarthy.
