Nivo šećera u krvi natašte, na prazan stomak, daje vitalne naznake o tome kako osoba kontroliše šećer u krvi. Šećer u krvi ima tendenciju da dostigne maksimalan nivo oko sat vremena nakon jela, a zatim kreće da opada. Visok nivo šećera u krvi natašte ukazuje na insulinsku rezistenciju ili dijabetes, dok nenormalno nizak nivo šećera u krvi može biti posledica uzimanja lekova za dijabetes.
Nivo šećera u krvi zavisi od ishrane
Telu je potrebna glukoza za energiju, a glukoza dolazi iz hrane koju jedemo. Međutim, telo ne koristi svu energiju odjednom. Insulin omogućava skladištenje i oslobađanje glukoze po potrebi. Nakon obroka, nivo šećera u krvi raste i obično dostiže vrhunac oko sat vremena nakon jela. Koliko visoko nivo šećera u krvi može da poraste, i tačno vreme kada glukoza dostigne vrhunac – zavisi od ishrane.
Faktori koji su povezani sa hranom, a koji mogu da izazovu značajan porast šećera su:
- obilni obroci
- konzumiranje slatke hrane i pića
- konzumiranje hrane sa jednostavnim ugljenim hidratima, kao što su hleb i grickalice.
Nivo šećera u krvi natašte zavisi od tri faktora:
- sadržaj poslednjeg obroka
- veličina prethodnog obroka
- sposobnost tela da proizvodi insulin i reaguje na njega.
Kako se testira nivo šećera u krvi – kojim testovima
Da bi se procenio nivo šećera u krvi natašte koristi se test glikozilovanog hemoglobina (HbA1C) ili konvencionalni test šećera u krvi.
HbA1C test – HbA1C je glavni test koji lekari koriste za kontrolu dijabetesa. HbA1C test meri kako telo kontroliše šećer u krvi tokom vremena, obično u poslednja 2 do 3 meseca. Ako je nivo veoma visok, možda će trebati drugi test.
Testiranje šećera u krvi kod kuće – Osoba može da testira nivo šećera u krvi kod kuće. U većini slučajeva, lekari traže da se izmeri šećer u krvi natašte, odmah nakon buđenja i pre nego što se nešto pojede ili popije. Takođe može da se meri šećer u krvi pre jela ili 2 sata posle obroka, kada se šećer u krvi vraća na normalne vrednosti.
Koje vreme je najbolje za test glukoze
Pravo vreme za testiranje zavisi od ciljeva lečenja i drugih faktora. Na primer, većina ljudi koji imaju dijabetes ne treba da se testira između obroka, osim ako ne koriste lek za dijabetes koji može da smanji nivo šećera u krvi. Drugi mogu da se testiraju između obroka, ako smatraju da im je nivo šećera nizak.
Testiranje u kućnim uslovima:
- pripremi se trakica za testiranje i merač glukoze
- alkoholom se obriše vrh prsta iz kog se uzima krv
- stisne se područje iz kog se uzima krv i probije se iglicom
- područje iz kog se uzima krv se stiska da bi se maksimizirao protok krvi
- istiskuje se kap krvi na test traku
- traka se stavlja u aparat
- očitava se vreme testiranja i vrednost šećera u krvi.
Kontinuirano praćenje glukoze – Druga opcija za svakodnevnu upotrebu je kontinuirano praćenje glukoze (CGM). Za CGM, osoba nosi aparat 24 sata dnevno, koji stalno beleži nivo glukoze u krvi.
Testovi krvi za nivo šećera u krvi koji se ne rade na prazan stomak
Testovi krvi koji se ne rade na prazan stomak:
- Nasumični nivo glukoze u plazmi (RPG): Doktor radi konvencionalni test šećera u krvi kada osoba ne gladuje.
- Oralni test tolerancije na glukozu (OGTT): Za OGTT, zdravstveni radnik testira nivo šećera u krvi osobe tokom 2 sata, počevši od testa krvi natašte. Zatim, osoba koja se testira pije zašećereni napitak, a zatim zdravstveni radnik uzima uzorak krvi svakih 30 do 60 minuta u periodu od 2 sata.
Koje su ciljane vrednosti šećera
Ciljani nivo šećera u krvi je idealan raspon koji ljudi treba da pokušaju da održavaju što je češće moguće. Pošto nivo šećera u krvi varira tokom dana zbog faktora kao što su lekovi, unos hrane i fizička aktivnost, nijedno očitanje šećera u krvi ne može da otkrije koliko dobro neki organizam obrađuje šećer.
Rezultati HbA1C testa
Prema izveštaju American Diabetes Association ovo su vrednosti za HbA1C:
- normalno – manje od 5,7 odsto
- predijabetes – između 5,7 i 6,4 procenata
- dijabetes – 6,5 odsto i više.
Predijabetes je kada je nivo šećera u krvi viši od normalnog, ali nije dovoljno visok da bi ukazao na dijabetes.
Rezultati kućnog testiranja
Ciljani brojevi nivoa šećera u krvi izraženi su u miligramima po decilitru (mg/dl):
- natašte (testiranje ujutru pre jela ili vode): 80–130 mg/dl
- 2 sata nakon obroka: ispod 180 mg/dl.
Nivo šećera u krvi natašte od 100-125 mg/dl ukazuje na predijabetes.
Koji se simptomi javljaju kada šećer u krvi nije regulisan
Ljudi će verovatno osetiti simptome ako im je nivo šećera u krvi prenizak ili previsok.
Nizak nivo šećera u krvi – Prenizak šećer u krvi može da izazove simptome kao što su:
- drhtanje i znojenje
- osećaj nervoze
- teškoće u koncentraciji
- manjak energije
- koža koja izgleda bleđa nego inače
- umor
- glavobolja ili bolovi u mišićima
- brz i nepavilan rad srca
- slabost
- nedostatak kordinacije.
Visok nivo šećera u krvi – Visok nivo šećera u krvi ili hiperglikemija ima ove simptome:
- pojačana glad ili žeđ
- prekomerno mokrenje
- zamagljen vid
- glavobolja
- umor.
Kada se treba obratiti lekaru
Osobe sa dijabetesom i oni koji su u riziku od dijabetesa treba da razgovaraju sa lekarom ako:
- nivo šećera u krvi postaje neobično visok ili nizak
- dobro kontrolisani nivoi šećera u krvi iznenada počinju da variraju
- imaju nove ili pogoršane simptome dijabetesa
- menjaju lekove ili prestaju da ih koriste
- se krvni pritisak naglo povećava
- se javi rana koja ne može da zaraste.
Dali moze da mi pomognete za tocni insulinski dozi pri glikemiski profil od 24 casa ?