Prelom kuka kod starijih ljudi osoba može da bude životno ugrožavajući, prvenstveno zbog čestih komplikacija sa kardiovaskularnim i respiratornim sistemom, a šansa za komplikacije se značajno povećava kada starije osobe, zbog preloma kuka, provode duži vremenski period u krevetu. Ovaj lom se tri puta češće događa ženama u menopauzi nego muškarcima, a kod svih pacijenata primarni razlog su problemi sa smanjenjem gustine i čvrstine kostiju, kao i drugi problemi tipični za starenje.
Zbog čega puca kost i dolazi do preloma kuka
Jedna od prvih stvari koja izaziva nedoumice i interesovanje pacijenata jeste kako zapravo dolazi do preloma kuka – da li on doživi traumu i pukne prilikom pada, ili kost sama od sebe naprsne što izazove klecanje i potom i pad?
– Odgovor se nalazi u osteopeniji (smanjenju gustine i čvrstine kostiju), a pored klasičnih trauma, patološki prelomi se javljaju kod metastatske bolesti u kostima kada je maligni tumor nekog organa (kod muškaraca najčešće pluća i prostate, kod žena dojke), dao udaljene metastaze na kostima. Tada čak i minorna, banalna trauma poput oslonca na ekstremitet dovodi do preloma kosti na mestu patološki, metastatski izmenjene gustine kosti. Patološki prelomi se ne javljaju samo kod tumora, ima ih i kod raznih metaboličkih, endokrinih bolesti i stanja koja izazivaju takozvanu demineralizaciju kosti (smanjenje gustine koštanog matriksa) – razjašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Borislav Despot, specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije.
Može li se proći bez operacije
Pacijenti sa polomljenim zglobom kuka u poznom starosnom dobu imaju čak 5 do 8 puta veće šanse za letalan ishod tokom prva 3 meseca od povređivanja, u odnosu na one bez preloma kuka. Iako je, priča dr Despot, ortopedska hirurgija sa traumatologijom grana medicine koja je do neverovatnih granica usavršila zbrinjavanje ovih preloma, bolesnici i njihova rodbina često pitaju da li ih je moguće lečiti neoperativno.
– Moguće je, ali je neoperativno lečenje povezano sa dugotrajnim ležanjem u krevetu, čak i dva do tri meseca. Zbog toga kod starijih težimo da operišemo, fiksiramo i stabilizujemo prelom što pre, naravno, ukoliko opšte zdravstveno stanje procenjeno od strane nadležnog interniste i anesteziologa dozvoljava da pristupimo, za pacijenta, ipak ne baš malom operativnom zahvatu – naglašava za eKlinika portal dr Despot.
Zamke neoperativnog lečenja
Doktor Borislav Despot, koji je više godina član tima Rashid Hospital trauma centra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kaže da je primarni cilj i glavni razlog izbora operativne metode potreba da se povređeni što je moguće pre „vrati na noge“ i tako smanji rizik od komplikacija koje su u vezi sa dugim ležanjem.
– Neke od njih su stvaranje trombova u krvnim sudovima ekstremiteta i plućima, dekubitusne rane, komplikovane upale pluća, infekcije urinarnog trakta, dodatna atrofija mišića (gubitak mišićne mase, obima mišića i snage njihove kontrakcije) i na kraju čak i smrt – precizira naš sagovornik.
Kojim osobama kuk češće strada i zašto su žene u menopauzi u većem riziku
Faktori rizika za prelome kuka kod starijih su mnogobrojni i povezani, a uz osteopeniju je primaran nedostatak vitamina D i kalcijuma, koji su neophodni za izgradnju koštanog tkiva.
– Primetna je razlika u učestalosti preloma kuka i po polu, jer je ova trauma tri puta češća kod žena u menopauzi nego kod muškaraca, što se dovodi u vezu sa padom koncentracije estrogena koji uzrokuje osteoporozu. Nedostatak fizičke aktivnosti je takođe bitan rizikofaktor za oba pola jer bitno utiče na opšte smanjenje gustine koštanog matriksa (tkiva) – navodi dr Despot.
Pridružene bolesti tipične za starost takođe su faktor rizika
Doktor Borislav Despot dodaje i da mnogobrojne pridružene bolesti, povezane sa starenjem takođe bitni uzročnici:
– To su slabovidost, problemi balansa, demencija, parkinsonizam, stanja posle cerebrovaskularnih insulta (šloga), smanjenje funkcije štitne žlezde, nizak krvni pritisak, nizak nivo šećera u krvi, upotreba pojedinih medikamenata (npr. sedativi, antidepresivi, antipsihotici) koji izazivaju vrtoglavicu i osobu čine usporenom ili sklonijom padu.
Prevencija i saveti starijima kako da izbegnu lomove
Iako je to, uz svu svest o rizicima, kod starijih ljudi ponekad veoma teško, dr Despot savetuje da koliko god moguće izbegavaju mogućnost padova.
– Zdravije kosti naši stari sačuvaće duže uzimanjem od lekara preporučenih doza (količina i odgovarajućih oblika) vitamina D i kalcijuma, kao i svakodnevnim vežbanjem i hodanjem, što će im osnažiti muskuloskeletni aparat i poboljšati balans. Trebalo bi da izbegavaju pušenje i prekomernu konzumaciju alkohola, i da u svojim domovima otklone sve komade nameštaja, kablove i slične predmete koji prolazom kroz stan ili kuću, posebno noću i u uslovima smanjene vidljivosti mogu biti uzrok saplitanja i padova – savetuje čitaoce eKlinika portala dr Branislav Despot.
Osobama koje su u riziku od loma kuka, dr Despot još savetuje da provere stanje svog vida, barem jednom godišnje, ustaju polako jer naglo ustajanje može da dovede do pada krvnog pritiska i posledične vrtoglavice i pada, kao i da koriste štap, hodalicu ili neko slično sredstvo koje im pomaže u očuvanju balansa.
