Nutricionistički podaci stanovništva 113 zemalja sveta poslužili su Američkom udruženju za ishranu kao glavni parametar za sprovođenje studije o prehrambenim navikama ljudi , a rezultate studijskog istraživanja mnogi stručnjaci nazvali su alarmantnim jer preliminarni pokazatelji ukazuju na to da je neadekvatna konzumacija voća i povrća odgovorna za više od dva miliona smrtnih slučajeva godišnje u svetu, i to od posledica kardiovaskularnih bolesti. Naučnici koji su se bavili ovim istraživanjem procenili su da se skoro svaka sedma smrt od posledica kardiovaskularnih bolesti može pripisati nedovoljnom unosu voća, a svaka 12. nedovoljnom količinom povrća u ishrani.
Moždani udar i koronarna bolest najčešći uzroci smrti
Naučnici su ustanovili da zbog nedovoljno voća u ishrani svake godine u celom svetu umre 1,3 miliona ljudi od moždanog udara, dok je više od 520.000 smrtnih slučajeva uzrokovano koronarnim bolestima (suženje krvnih sudova). Zbog izbegavanja povrća u ishrani registrovano je 200.000 smrtnih slučajeva od moždanog udara i više od 800.000 smrtnih slučajeva od koronarnih bolesti.
– Voće i povrće igraju važnu ulogu i ishrani i mogu da utiču na smanjenje broja preuranjenih smrti. Ljudima treba predočiti koliko je konzumacija voća i povrća važna za zdravlje – istakla je naučnica Victoria Miller, glavna autorka studije. Na kongresu o ishrani naučnici su podsetili da je voće i povrće bogato vlaknima, kalijumom, magnezijumom, antioksidansima i fenolima, a sve su to sastojci koji regulišu pritisak i holesterol, a bakteriološku floru u crevima održavaju zdravom. Osobe koje jedu više voća i povrća u manjoj meri su podložne gojaznosti, što smanjuje rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Dnevno nam treba dve jabuke i tri šargarepe
Na osnovu naučno dokazane teorije o kvalitetu ishrane i studije o uzrocima kardiovaskularnog rizika, istraživači su ustanovili da optimalan unos voća iznosi 300g dnevno (ili dve jabuke), a sasvim dovoljan unos povrća, uključujući i mahunarke, iznosi 400g na dan (na primer, 3 ili 4 sirove šargarepe).
– Kada je ishrana u pitanju, globalni prioriteti tradicionalno su: unos dovoljno kalorija i vitamina u organizam, kao i smanjenje unosa soli i šećera. Podaci do kojih smo došli ukazuju na potrebu povećane dostupnosti namirnicama poput voća, povrća i mahunarki, što je veoma važno za globalno poboljšanje zdravlja – izjavio je za „Science Daily“ koautor studije Dariush Mozaffarian, dekan Friedmanove škole ishrane Univerzitet Tufts.
