Hipnoza autoputa, fenomen poznat pod ovim imenom, događa se ako dovoljno često idemo istom rutom do istog odredišta ili dugo vozimo po praznom autoputu. Tada možemo da doživimo ovo izmeštanje i gubitak osećaja za vreme. Vožnja od tačke A do tačke B dovoljno je jednostavan zadatak. Ali, da li vam se nekada desilo da se usred vožnje trgnete i shvatite da ste stigli dalje nego što ste mislili? Ili vam se učinilo da ste se odjednom našli na svom odredištu i niste mogli da se setite kako ste tamo stigli ili šta se dogodilo tokom vožnje?
Šta je hipnoza autoputa
Hipnozu autoputa karakteriše gubitak osećaja za vreme tokom vožnje. Detalji o tome koliko smo brzo vozili, koliko smo dobro vozili, stvari koje smo videli na putu i lokacije koje smo prošli mogu biti nejasni ili ih je teško zapamtiti. Sećanje na putovanje nam je nejasno i maglovito i deluje mnogo kraće nego što je zapravo bilo. Nismo uvek svesni da imamo hipnozu autoputa dok iz nje ne izađemo.
– Ljudi hipnozu autoputa obično opisuju kako su stigli na svoje odredište i ne sećaju se kako su tamo dospeli ili da su stigli dalje nego što su mislili da jesu i ne znaju kako se to desilo. Obično postoji osećaj neke konfuzije i zabrinutosti zbog onoga što se dogodilo u minutima koji su doveli do dolaska na odredište – kaže registrovani psihoterapeut Natacha Duke.
Hipnoza autoputa može se desiti svakome, posebno na poznatim, svakodnevnim rutama do nekog mesta i u povratku, kao što su posao, škola, vrtić i prodavnica. Ovo može da se desi i tokom dugih, monotonih vožnji ili na dužim putovanjima.
U jednoj studiji navodi se da se hipnoza autoputa češće dešava na autoputevima nego na putevima u naseljenim mestima gde su manje česte promene smera i brzine. I dok je najranija definicija „hipnozu autoputa” klasifikovala kao stanje amnezije, stanje nalik transu sa dužim vremenom reakcije, slično vožnji dok ste pospani, hipnoza autoputa zapravo može biti povezana sa povećanom automatskom pažnjom bez razlika u vremenu reakcije.
– Hipnoza autoputa nije isto što i vožnja u pospanom stanju, niti je isto što i vožnja dok ste rasejani – ističe Duke.
Šta uzrokuje hipnozu autoputa
Hipnoza autoputa mnogo liči na vremensko slepilo ili pojam o tome da vreme leti kada se zabavljamo. Kada smo zaokupljeni nekim zadatkom u kojem uživamo, naš mozak prelazi u režim autopilota i hiperfokusira se na zadatak koji obavljamo tako da gubimo pojam o vremenu i drugim stvarima koje se oko nas dešavaju. Ovo ponašanje ukorenjeno je proceduralnoj memoriji.
Kada govorimo o nečemu što je samo po sebi prirodno, često kažemo da je to „kao vožnja bicikla”. To je zato što je naš mozak u stanju da se automatski priseti kako da obavlja proceduralne zadatke – poput gore pomenute vožnje bicikla, sastavljanja slagalice, sviranja bubnjeva ili vožnje automobila – bez mnogo svesnog napora da uradi taj zadatak. U tim situacijama autopilot preuzima kontrolu, tako da možemo da obavljamo te zadatke sa malo ili bez napora.
Slepilo na autoputu je, dakle, uzrokovano kombinacijom hiperfokusirane automatske pažnje i proceduralne memorije.
– Oči su vam uprte u put i budni ste, ali vaši automatski procesi u mozgu preuzimaju vlast. Postoji argument da je to zapravo znak da vozite sa samopouzdanjem jer ste to toliko puta radili – objašnjava Duke.
Vožnja istim putem može dovesti do toga da izgubimo koncentraciju tako da naš mozak preuzme proces da nas bez mnogo napora odvede tamo gde smo krenuli. Isti efekat može da ima i monotonija putovanja, dugih vožnji i pravih autoputeva.
– Kada nam nešto postane veoma poznato, zapravo se očekuje određena količina automatskih procesa. Ako svaki dan idete istim putem na posao, u većem ste riziku da doživite hipnozu autoputa jer vožnja za vas postaje automatska. Ne morate da vodite računa o skretanjima, jer znate svoj put – primećuje Duke.
Zašto pospanost, umor i rastresenost mogu da pogoršaju ovo stanje
Hipnoza autoputa i pospana vožnja su različiti koncepti. Vožnja u pospanom stanju ili umor za volanom uvek su opasni, dok hipnoza na autoputu nije opasna osim ako u isto vreme nismo pospani ili umorni.
– Ono što je važno jeste da ste na oprezu i da su vam oči uprte u put. Ako se vaši automatski procesi dešavaju u tom scenariju, onda to nije opasnost jer ste i dalje podsvesno u određenoj meri oprezni. Ali ako se to dešava kada ste pospani i počinjete da padate u hipnozu autoputa, postojaće ogromna opasnost po vas i druge ljude na putu – kaže Duke.
Prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), za više od 6.000 saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom svake godine kriv je pospan vozač.
– Idealno je da ne vozite neispavani. Ali ako vam se prispava dok vozite, stanite što je pre moguće. Ako to ne uradite ili ne možete iz nekog razloga, onda treba da uradite sve da ostanete na oprezu tako što ćete dodati više stimulansa – upozorava Duke.
To možete učiniti tako što ćete:
- razgovarati sa nekim dok ne stignete na odredište
- otvoriti prozore automobila
- uključiti glasniju muziku
- piti kofein
- izbegavati vožnju na velike udaljenosti
Nepažnja ili rasejanost takođe se razlikuje od hipnoze autoputa jer otežava navigaciju. Ako ste nepažljivi ili rasejani, možda ćete propustiti izlaz na autoputu ili nećete reagovati na vreme u slučaju da, recimo, dođe do iznenadnih, nepredviđenih situacija u saobraćaju ili hitnih slučajeva.
– Ako ste preopterećeni i imate tendenciju da radite 100 stvari odjednom, preporučujem da pre vožnje odradite petominutnu meditaciju tako da budete na oprezu pre nego što krenete na put – savetuje Duke.
Kako da izbegnemo hipnozu autoputa
Treba da budemo fokusirani i oprezni za volanom. Ako se, na primer, oslanjamo na tehnologiju, kao što je GPS, da nas dovede do odredišta, treba da pokušamo da isključimo GPS tako da se manje oslanjamo na tehnologiju, a više na svoje instinkte, osećaj pravca i izlazne znakove iznad autoputa ili ulične znakove koji će nas dovesti tamo gde treba.
– Izgleda da tempomat povećava rizik od hipnoze autoputa. Oslanjanje na tehnologiju može dovesti do toga da se osećate opuštenije i veća je verovatnoća da ćete u nju utonuti. Ako uvek vozite istim putevima ma gde da idete, pokušajte da krenete nekim novim kako biste u svoje putovanje uneli nešto neočekivano – dodaje Duke.
– Ako promenimo svoju rutinu, nećemo se oslanjati na te automatske procese jer ćemo morati da budemo pažljiviji u odnosu na svoje okruženje – dodaje ona.
Kada idete na duža putovanja možete, na primer, u sebi da čitate šta piše na izlazima sa autoputa dok pored njih prolazite, podešavate sedišta tako da sedite uspravno i ostanete budni i da pravite pauze svakih 90 minuta.
Ma šta da radite i koliko god često da hipnoza autoputa utiče na vas, treba da budete sigurni da ste potpuno budni, na oprezu i spremni da reagujete na sve što se desi kada sednete za volan, a zatim pustite svoj mozak da uradi ostalo.
– Morate da budete odmorni i naspavani da biste reagovali na vreme. Ako počnete da dremate i osećate da upadate u san i da se gubite, na prvi znak ovakvog stanja bezbedno se zaustavite i odmorite – savetuje Natacha Duke.
