Anksioznost, kao i čitav niz drugih problema sa mentalnim zdravljem mogu da pogoršaju brojni spoljašnji faktori. Ponekad, upozoravaju stručnjaci, mogu i da ih iniciraju.
Šta je anksioznost, da li svi ljudi imaju iste simptome i od čega to zavisi
Anksioznost je prirodan, normalan način našeg tela da reaguje na stres. Reč je o veoma rasprostranjenom poremećaju mentalnog zdravlja koji utiče na svaki aspekt dobrobiti ljudi i svakodnevnog žiuvota. Anksioznost osobe koje imaju ovaj poremećaj opisuju kao izuzetno frustrirajuću pojavu, koja, iako varira od osobe do osobe, ipak ima i dosta opštih zajedničkih imenitelja.
Dakle, ona različito utiče na ljude i ljudi na različito reaguju kada ih obuzme anksiozni napad. Istraživanja su potvrdila da nivoi anksioznosti mogu da se menjaju u zavisnosti od godišnjeg doba ili faktora okoline.
Može li toplota da izazove anksioznost
Mnogi ljudi uživaju u letu i godišnjem odmoru, pa i veliki broj svojih pozivitnih iskustava povezuju sa letnjim periodom. Smatraju da je to idealno vreme za zabavu, „restart” od poslovnih obaveza i druženje sa prijateljima i porodicom. Međutim, ovo je ujedno i najizazovniji period za osobe sa anksioznim poremećajima. Dodatna anksioznost može biti posledica toplote, jer povišene temperature imaju tendenciju da pogoršaju simptome anksioznog poremećaja.
Toplota izaziva anksioznost kao i viši nivo kortizola, hormona stresa, koji simptome anksioznosti i čini izraženijim. U većini slučajeva, hormoni stresa su aktivniji tokom toplih meseci nego u hladnijim periodima godine. Oni utiču na centar za strah u mozgu, izazivajući više anksioznih misli i drugih opštih simptoma anksioznosti.
Koji su simptomi pojačane aksioznosti tokom vrelih dana
Neki od uobičajenih simptoma anksioznosti izazvani povećanom toplotom i ekstremnim temperaturama su:
- kratak dah
- mučnina
- umor
- nemir
- vrtoglavica
- znojenje
- ubrzan rad srca
- drhtanje
- dehidratacija.
Zašto se neki ljudi osećaju anksioznije tokom leta
Umnožavanje anksioznih misli i jačanje ovog osećaja u letnjim mesecima može se pogoršati zbog nekoliko faktora, kao što su:
Promena rasporeda i rutine
Ljudi sa anksioznim poremećajima trude se da održe svoju rutinu kako bi izbegli naprezanje nervnog sistema i neprijatna iznenađenja koja mogu da ih uznemire. Održavanje ove rutine tokom leta može biti teško zbog odmora, ali i odsustva iz nekih aktivnosti koje čine da se osećaju dobro i komforno. Takođe, zbog visokih temperatura nekada uobičajeni raspored može da bude potpuno izmenjen. Promena uobičajene rutine je stresna za ove osobe jer njihov mozak zahteva fizički, emocionalni i mentalni napor da se navikne na nove aktivnosti, a to pogoršava i simptome anksioznosti.
Različiti strahovi
Društvene mreže i mediji su preplavljeni nasmejanim fotografijama sa mora i jezera. Svi su srećni, preplanuli, na željenim destinacijama. Ne mora da znači da se slika koja se ostavlja zaista takva, ali ovakve stvari mogu da nas učine više anskioznim posebno ako nismo u poziciji da sebi priuštimo slične stvari. Neki ljudi mogu da budu pod pojačanim pritiskom jer možda neće uspeti da ispune ni svoja ni očekivanja drugih. Sve je još gore ako ne osoba koja je inače anksiozna i finansijski nestabilna.
Povećana rekreativna upotreba droga
Žurke, provod, koncerti, festivali i druga letnja dešavanja često su ne samo prilika da druženje već i šansa da se uživa u stvarima koje su „zabranjeno voće“. Uzimanje psihoaktivnih supstanci ima više negativnih uticaja na ličnost, od poremećaja sna do pretvaranja u zavisnost. Stimulacija nervnog sistema dokazano povećava simptome anksioznosti.
Nedostatak sna
Nedostatak sna je rezultat dužeg izlaganja suncu ali i „dužih“, zabavnijih noći. Kada ne spavamo dovoljno telo reaguje povećanjem nivoa kortizola jer tako pokušava da nadoknadi nedostatak sna. I to povećava nivo anksioznosti.
Sezonski afektivni poremećaj tokom leta
Simptomi sezonskog afektivnog poremećaja su uobičajeni tokom zime zbog kraćih dana i manje sunčeve svetlosti. Ljudi koji se bore sa simptomima tokom zime verovatno će imati i pojačanu letnju anksioznost. Letnji sezonski afektivni poremećaj stručnjaci pripisuju dugim danima i kratkim noćima. Letnju anksioznost javlja se i zbog previše sunčeve svetlosti, koja poremeti cirkadijalni ritam, otežavajući spavanje. Takođe, leto karakteriše povećanje vlažnosti vazduha vlažnosti uz visoke temperature, što iscrpljuje telo i povećava specifične simptome anksioznosti.
Kako pobediti anksioznost tokom letnjih vrućina
Nemoguće je izbeći sezonske meteorološke promene. Ipak, ljudi sa anksioznim poremećajima mogu da primene nekoliko strategija kako bi izbegli pogoršanje svog osnovnog stanja leti. Evo nekih efikasnih saveta:
- izbegavajte da provodite previše vremena na vrućini
- potrudite se da što više spavate
- pažljivo isplanirajte odmor (ne idite na more ako vas vrućine iscrpljuju)
- ostavite aktivnosti za kasno uveče ili ako vam obaveze dozvoljavaju obavite sve što možete rano ujutru
- ako imate terapiju za bilo koji od poremećaja mentalnog zdravlja ili bolesti obavezno je se pridržavajte.
Potražite pomoć ako osetite da vam je potrebna
Ljudi generalno ne bi trebalo da olako shvataju znake anksioznosti. Malo je verovatno da će ovi simptomi nestati sami od sebe. Ako doživljavate epizode simptomea anksioznosti potražite stručnu pomoć. Anksioznost je stanje koje često najavljuje i neke ozbiljnije, kompleksnije bolesti mentalnog zdravlja kakva je depresija, ili je već prisutna kao posledica čitavog niza oboljenja ili poremećaja (šizofrenija, paranoja, psihopatija…).
Odlican je tekst,realan i umirujuci.
Anksiozne osobe svaku novu nelagodu analiziraju i daju joj vecu vaznost od realne.
Upravo iz tih razloga smaram da je tekst jako dobar.