Smeh je instinktivno ponašenje o kojem, kako kažu stručnjaci, ima vrlo malo naučnih saznanja. Ono što se zna je da je smeh društveni „lepak“ koji povezuje ljude, pomažući im da se snađu i izglade sve vrste nesporazuma. Pre nego što bebe propričaju ili prohodaju, one mogu da se smeju. Prvi smeh bebe sa oko četiri meseca očarava i daje snagu čak i najumornijem roditelju i od tada postaje doživotno sredstvo za komunikaciju sa svetom.
Smeh „probija led“ i utire put ka društvenom povezivanju
– Smeh je toliko važan za ljudsko iskustvo koordinacije i interakcije sa drugim ljudima, ali mi ne znamo mnogo o tome – smatra Stefanie Höhl, profesorka razvojne psihologije na University of Vienna u Austriji, koja radi na projektu „Laughing Together“ (Smejmo se zajedno), a koji donosi novi fokus na temu sreće. U istraživanju psihologije i neuronauke, kako navodi, smeh je zasenčen hitnom medicinskom potrebom da se proučavaju negativne emocije, koje utiču na mentalno zdravlje, kao što su anksioznost i strah.
– Pozitivne emocije, poput smeha, nisu tako dobro istražene jer njihov društveni i klinički uticaj nisu tako neposredni. Ipak, ako želimo da povećamo blagostanje ljudi, moramo da povećamo pozitivne vibracije i što više smanjimo negativne – ističe dr Carolina Pletti, istraživač sa University of Vienna. Ona podseća da nije teško shvatiti sposobnost smeha da „probije led“ i utire put ka društvenom povezivanju. Takođe, smeh oslobađa endorfine u telu zbog kojih se dobro osećamo. Uostalom, ko se ne oseća bolje nakon večeri pune smeha provedene sa prijateljima.
Prednosti smeha – besplatan i veoma jak „lek“
Istina je da je smeh besplatan i veoma jak lek. Okuplja ljude na načine koji izazivaju zdrave fizičke i emocionalne promene u telu. Osim što podiže podiže raspoloženje, smeh jača imuni sistem, smanjuje bol i štiti nas od štetnih efekata stresa. Ništa ne funkcioniše tako brzo i pouzdano kao dobar smeh koji vraća telo u ravnotežu. Naučnici tvrde da humor olakšava ljudima svaki teret, uliva nadu, lako i brzo nas povezuje sa drugima i pomaže nam da ostanemo prizemljeni, fokusirani i budni. Takođe, uz smeh se lakše oslobađamo besa i brže opraštamo.
Smeh ima toliko isceliteljskih moći, a kada se često smejemo to je u stvari ogroman resurs za prevazilaženje problema, poboljšanje odnosa i podršku fizičkom i emocionalnom zdravlju. Narvno, najbolje od svega je što je ovaj neprocenjivi lek i zabavan i besplatan.
Govor i muzika pomažu u sinhronizaciji moždanih ritmova, a smeh dovodi ljude na istu talasnu dužinu
Dve naučnice žele da saznaju što više o dešavanjima u mozgu pa su za potrebe istraživanja uparivale učesnike studije kako bi posmatrale njihovu moždanu aktivnost kada se smeju nekom zabavnom video sadržaju u isto vreme. Shvatile su da je aktivnost mozga ritmična. Već je poznato da govor i muzika pomažu u sinhronizaciji moždanih ritmova među ljudima. A kada se dva uma podese na istu talasnu dužinu, oni brže obrađuju informacije. Rezultat je da je komunikacija lakša, a interakcija i saradnja olakšani.
Ovo je bio prvi put da su istraživači posmatrali dinamiku interakcije dva mozga u realnom vremenu i uticaj smeha, kako kod dece, tako i kod odraslih. Tehnologija za snimanje mozga, koja se nosi kao kapa za plivanje, beleži moždanu aktivnost dok učesnici gledaju smešne video snimke, smeju se smešnoj igri reči i slobodno komuniciraju. Ovaj ogled smatra se poslednjom fazom koja pokazuje da li smeh može da stimuliše moždanu sinhronizaciju.
– Smatramo da bi smeh mogao da bude dobar način za dovođenje mozga ljudi na istu talasnu dužinu. To je zaista društveni signal i, u smislu istraživanja, to je deo slagalice koji nedostaje – istakla je profesorka Höhl.
Smeh bi jednog dana mogao da postane obrazovna tehnika u školama
U međuvremenu, istraživači su počeli sve više da proučavaju decu i njihove reakcije. Nasmeju ih smešnim video zapisima o životinjama ili crtanim filmovima, a zatim procenjuju šta se dešava sa njihovom moždanom aktivnošću kada sarađuju u igrici. Ova zasebna studija jedna je od retkih koja analizira kako predškolci međusobno komuniciraju, kao i procese saradnje i moždane sinhronizacije. Ako otkriju da zajednički smeh podstiče pozitivno ponašanje, pomažući deci da se slažu, istraživači kažu kako bi smeh jednog dana mogao da postane obrazovna tehnika u školama – i mogao bi da se primeniti i na svet rada odraslih.
