Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Smeh je besplatan lek i mogao bi da postane obrazovna tehnika u školama

Priredio/la: I. V.
18:00 - 25. 06. 2023.

Ništa ne funkcioniše tako brzo i pouzdano kao dobar smeh koji vraća telo u ravnotežu i deluje kao društveni „lepak“ koji povezuje ljude, a uz smeh se i lakše oslobađamo besa i brže opraštamo

smeh Ništa ne funkcioniše tako brzo, lekovito i pouzdano kao dobar smeh Foto: Shutterstock

Smeh je instinktivno ponašenje o kojem, kako kažu stručnjaci, ima vrlo malo naučnih saznanja. Ono što se zna je da je smeh društveni „lepak“ koji povezuje ljude, pomažući im da se snađu i izglade sve vrste nesporazuma. Pre nego što bebe propričaju ili prohodaju, one mogu da se smeju. Prvi smeh bebe sa oko četiri meseca očarava i daje snagu čak i najumornijem roditelju i od tada postaje doživotno sredstvo za komunikaciju sa svetom.

Smeh „probija led“ i utire put ka društvenom povezivanju

– Smeh je toliko važan za ljudsko iskustvo koordinacije i interakcije sa drugim ljudima, ali mi ne znamo mnogo o tome – smatra Stefanie Höhl, profesorka razvojne psihologije na University of Vienna u Austriji, koja radi na projektu „Laughing Together“ (Smejmo se zajedno), a koji donosi  novi fokus na temu sreće. U istraživanju psihologije i neuronauke, kako navodi, smeh je zasenčen hitnom medicinskom potrebom da se proučavaju negativne emocije, koje utiču na mentalno zdravlje, kao što su anksioznost i strah.

– Pozitivne emocije, poput smeha, nisu tako dobro istražene jer njihov društveni i klinički uticaj nisu tako neposredni. Ipak, ako želimo da povećamo blagostanje ljudi, moramo da povećamo pozitivne vibracije i što više smanjimo negativne – ističe dr Carolina Pletti, istraživač sa University of Vienna. Ona podseća da nije teško shvatiti sposobnost smeha da „probije led“ i utire put ka društvenom povezivanju. Takođe, smeh oslobađa endorfine u telu zbog kojih se dobro osećamo. Uostalom, ko se ne oseća bolje nakon večeri pune smeha provedene sa prijateljima.

Prednosti smeha – besplatan i veoma jak „lek“

Istina je da je smeh besplatan i veoma jak lek. Okuplja ljude na načine koji izazivaju zdrave fizičke i emocionalne promene u telu. Osim što podiže podiže raspoloženje, smeh jača imuni sistem, smanjuje bol i štiti nas od štetnih efekata stresa. Ništa ne funkcioniše tako brzo i pouzdano kao dobar smeh koji vraća telo u ravnotežu. Naučnici tvrde da humor olakšava ljudima svaki teret, uliva nadu, lako i brzo nas povezuje sa drugima i pomaže nam da ostanemo prizemljeni, fokusirani i budni. Takođe, uz smeh se lakše oslobađamo besa i brže opraštamo.

Smeh ima toliko isceliteljskih moći, a kada se često smejemo to je u stvari ogroman resurs za prevazilaženje problema, poboljšanje odnosa i podršku fizičkom i emocionalnom zdravlju. Narvno, najbolje od svega je što je ovaj neprocenjivi lek i zabavan i besplatan.

Govor i muzika pomažu u sinhronizaciji moždanih ritmova, a smeh dovodi ljude na istu talasnu dužinu

Dve naučnice žele da saznaju što više o dešavanjima u mozgu pa su za potrebe istraživanja uparivale učesnike studije kako bi posmatrale njihovu moždanu aktivnost kada se smeju nekom zabavnom video sadržaju u isto vreme. Shvatile su da je aktivnost mozga ritmična. Već je poznato da govor i muzika pomažu u sinhronizaciji moždanih ritmova među ljudima. A kada se dva uma podese na istu talasnu dužinu, oni brže obrađuju informacije. Rezultat je da je komunikacija lakša, a interakcija i saradnja olakšani.

Ovo je bio prvi put da su istraživači posmatrali dinamiku interakcije dva mozga u realnom vremenu i uticaj smeha, kako kod dece, tako i kod odraslih. Tehnologija za snimanje mozga, koja se nosi kao kapa za plivanje, beleži moždanu aktivnost dok učesnici gledaju smešne video snimke, smeju se smešnoj igri reči i slobodno komuniciraju. Ovaj ogled smatra se poslednjom fazom koja pokazuje da li smeh može da stimuliše moždanu sinhronizaciju.

Smatramo da bi smeh mogao da bude dobar način za dovođenje mozga ljudi na istu talasnu dužinu. To je zaista društveni signal i, u smislu istraživanja, to je deo slagalice koji nedostaje – istakla je profesorka Höhl.

Smeh bi jednog dana mogao da postane obrazovna tehnika u školama

U međuvremenu, istraživači su počeli sve više da proučavaju decu i njihove reakcije. Nasmeju ih smešnim video zapisima o životinjama ili crtanim filmovima, a zatim procenjuju šta se dešava sa njihovom moždanom aktivnošću kada sarađuju u igrici. Ova zasebna studija jedna je od retkih koja analizira kako predškolci međusobno komuniciraju, kao i procese saradnje i moždane sinhronizacije. Ako otkriju da zajednički smeh podstiče pozitivno ponašanje, pomažući deci da se slažu, istraživači kažu kako bi smeh jednog dana mogao da postane obrazovna tehnika u školama – i mogao bi da se primeniti i na svet rada odraslih.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo