Postporođajna depresija može da pogodi svaku trudnicu bez obzira na okolnosti. Čak i kada je sve u najboljem redu sa bebom i majkom, čak i kada postoji podrška okruženja, hormonski udar i promena života iz korena mogu da pokrenu niz osećanja, od euforije do depresije ili obratno. Često se porodiljama prebacuje da su, umesto da budu presrećne, bezrazložno umorne, razmažene i da se ne snalaze, „a kako su to lako radile naše majke i bake“.
Postporođajna depresija: hormonska neravnoteža, ali i drugi faktori rizika
Naučnici pretpostavljaju da je nagli pad nivoa i variranje estrogena i progesterona u krvi nakon porođaja možda i najvažniji faktor rizika za razvoj postporođajne depresije. Veruje se da ulogu ne igraju samo polni hormoni, već i oni koji regulišu rad štitaste, kao i nadubrežne žlezde.
Treba napomenuti da ovaj poremećaj može da pogodi apsolutno svaku ženu. Verovatnoću za razvoj ovog problema sigurno pojačavaju stanja kakva su neke ranije psihološke traume. Nedostatak porodične i socijalne podrške generalno posebno u toku trudnoće i naposredno po porođaju, ozbiljni su okidači. Ukoliko trudnica doživi još neki jak stres kao što su prekid veze, razvod, napuštanje od bilo koje bliske osobe, finansijski problemi, nasilje u porodici, gubitak posla, trebalo bi na nju i njeno ponašanje obratiti posebnu pažnju.
Koji su simptomi koji ukazuju na postporođajnu depresiju, šta je „baby blues“
Pojava i nastanak postporođajne depresije ne mogu tačno da se predvide, jer su promene raspoloženja kod porodilja veoma intenzivne. Period u kome je moguć razvoj stanja poznatog kao „baby blues“ jeste dve nedelje nakon porođaja. Tada treba sa punim razumevanjem i pažnjom posmatrati trudnicu, posebno ako postoje faktori rizika.
Simptomi koji su uobičajeni u ovom periodu su:
- amplitude u raspoloženjeu
- anksioznost
- pojačana nervoza i iritabilnost
- umor
- nesanica
- gubitak apetita.
Kod najvećeg broja trudnica ovi simptomi traju kratko, i privikavanjem na novi režim života obično nestaju sami od sebe. Međutim, ako traju duže od dve sedmice, posebno ako se pojača tako da ometa normalno funkcionisanje porodilje,stanje može da se pretvori u postporođajnu depresiju. Znak da je neophodno zatražiti stručnu pomoć je nemogućnost mame da vrši uobičajene funkcije kakva je hranjenje deteta, presvlačenje i svaka druga briga o njemu
Kako se dijagnostikuje i leči postporođajna depresija
Najpre je, kažu stručnjaci, neophodno utvrditi postojanje i intenzitet simptoma
- depresivno raspoloženje sa primarnim osećajem tuge
- osećaj praznine ili beznađa
- delimični ili potpuni gubitak energije
- gubitak interesovanja
- promene u apetitu i gubitak kilograma
- nesanica
- psihomotorni nemir
- osećaj krivice povezan sa različitim životnim poljima
- loša koncentracija
- suicidalne ideje i priča o njima
- sumanute ideje
- halucinacije.
Dijagnozu postporođajne depresije postavlja adekvatno obučeno i licencirano stručno lice, sa iskustvom u lečenju poremećaja raspoloženja. Terapija se odnosi na primenu psihoterapijskih i farmakoterapijskih mera, kao i za druge vidove depresije. Izuzetno je važno znati da se ovaj poremećaj uspešno tretira. Čak i ako se pojavi, porodilja može da se vrati u ravnotežu i normalno posveti detetu, sebi i porodici i nastavi sa funkcionisanjem.
Može li postporođajna depresija da se pretvori u psihozu i izazove teške posledice
Zadatak i porodice i društva je da trudnicama i porodiljama ponudi socijalnu i svaku drugu podršku, kako bi se minimizirale šanse za razvoj postporođajne depresije. Veoma je značajna podržavajuća uloga supruga i najbliže porodice. Često se porodiljama prebacuje da su, umesto da budu presrećne, bezrazložno umorne, razmažene i da se ne snalaze,“ a kako su to lako radile naše majke i bake“.
U retkim slučajevima, postporođajna depresija može da dovede do pokušaja suicida ili suicida, kao i povređivanja deteta. Takođe, ovaj poremećaj može da se transformiše u postporođajnu psihozu (urgentno psihijatrijsko stanje). Zbog svega navedenog je neophodno posmatrati ponašanje trudnice, razgovarati sa njom i ako se navedeni simptomi pojave ili intenziviraju, odreagovati uz traženje stručne pomoći.
