Ketamin lek izaziva mentalno stanje slično psihozi kod zdravih osoba tako što inhibira NMDA receptore u mozgu. Ovo stvara neravnotežu ekscitatornih i inhibitornih signala u centralnom nervnom sistemu, što utiče na senzornu percepciju. Stručnjaci veruju da bi slične promene u NMDA receptorima mogle biti povezane sa promenama percepcije kod šizofrenije. Kako bi to moglo biti, međutim, ostalo je nepoznato. Šizofreniju karakterišu promene u načinu na koji osoba percipira stvarnost, uključujući trajne zablude, halucinacije i neorganizovano razmišljanje. Stanje pogađa oko 24 miliona ljudi širom sveta. Tačan uzrok šizofrenije ostaje nepoznat. Međutim, studije sugerišu da stanje može nastati zbog ekoloških, psiholoških i genetskih faktora.
Ketamin i psihoze
Nedavno su istraživači ispitali kako ketamin utiče na senzornu percepciju u mozgu pacova. Otkrili su da ketamin povećava „pozadinsku buku” u mozgu, čineći senzorne signale manje definisanim ili izraženim. Ovo, napominju oni, može objasniti iskrivljenu percepciju stvarnosti među ljudima sa šizofrenijom ili psihozom. Njihovi nalazi objavljeni su u European Journal of Neuroscience.
Dr Sam Zand, psihijatar iz Las Vegasa, koji nije bio uključen u studiju, prokomentarisao je ove nalaze, rekavši za Medical News Today (MNT) da „sugerišu da disfunkcija NMDA receptora može igrati ulogu u razvoju psihoze”.
– Studija pruža nove uvide u mehanizam kojim ketamin može izazvati psihotične simptome. Nalazi mogu pomoći u razvoju novih tretmana za psihozu koji ciljaju na NMDA receptore ili pozadinsku buku u mozgu – dodao je on.
Dizajn studije
Za potrebe studije, istraživači su posmatrali efekte ketamina na senzornu percepciju kod sedam mužjaka laboratorijskih pacova. Da bi to uradili, prvo su pacovima ugradili elektrode za snimanje električne aktivnosti u njihovim mozgovima. Zatim su stimulisali njihove brkove i snimili reakcije mozga pre i posle ketamina. Tačnije, istraživači su pratili kako ketamin utiče na beta i gama oscilacije u neuronskoj mreži koja prenosi signale od čulnih organa do mozga.
Beta oscilacije su moždani talasi koji se kreću od 17–29 Hz, dok se gama talasi kreću od 30–80 Hz. Frekvencije su ključne za obradu senzornih informacija.
Na kraju, naučnici su otkrili da ketamin povećava snagu u beta i gama oscilacijama čak i pre nego što je stimulisao brkove pacova. Takođe su otkrili, međutim, da se posle stimulansa i nakon primene ketamina amplituda beta i gama oscilacija pacova smanjila, što je povezano sa oštećenom percepcijom. Dalje su primetili da je ketamin povećao šum u gama frekvencijama, što je takođe povezano sa oštećenom sposobnošću obrade senzornih signala.
Istraživači su sugerisali da njihovi nalazi znače da iskrivljenu stvarnost koja se doživljava kod psihoze i šizofrenije može da izazove više pozadinske buke, koja sama po sebi može biti uzrokovana neispravnim NMDA receptorima koji izazivaju neravnotežu inhibicije i ekscitacije u mozgu.
– Otkrivene promene u talamičkoj i kortikalnoj električnoj aktivnosti povezane sa poremećajima senzorne obrade informacija izazvanim ketaminom mogu poslužiti kao biomarkeri za testiranje antipsihotičnih lekova ili predviđanje toka bolesti kod pacijenata sa poremećajima psihotičnog spektra – kaže dr Sofya Kulikova, viši naučni saradnik na Univerzitetu HSE u Permu, Rusija, i jedan od autora studije.
Ograničenja istraživanja
Dr Howard Pratt, psihijatar i medicinskim direktor za bihevioralno zdravlje u Community Health of South Florida, koji nije bio uključen u studiju, izneo je za MNT svoje mišljenje o ograničenjima studije:
– Ograničenja ovih nalaza zaista su to što, iako imamo jasnu korelaciju, još nemamo uzročnu vezu. Stanja poput psihoze imaju brojne uzroke, a to može biti, na primer, povišenje dopamina, koji je cilj lečenja kod ljudi sa dijagnozom šizofrenije. Radujem se što ću videti šta će se desiti kada istraživanje prevaziđe studije na životinjama – naglasio je dr Pratt.
Dr James Giordano, profesor neurologije i biohemije u Pellegrino Center u Georgetown University Medical Center, koji nije bio uključen u studiju, o ograničenjima studije rekao je sledeće:
– Glavno ograničenje studije jeste to što je istraživala samo efekte izazvane ketaminom, i stoga, iako je korisna i održiva za sticanje uvida u aktivnost ketamina u modelu pacova, možda neće obezbediti direktno tumačenje za razumevanje disocijativnosti koja nije izazvana lekovima, i psihotična stanja kod ljudi – upozorio je on.
– Može biti, na primer, da efekti koje ketamin proizvodi kod ljudi, iako su svakako disocijativni i imaju određene karakteristike psihoze, nisu u potpunosti reprezentativni ili identični neurološkim mehanizmima uključenim u druge vrste psihoza i šizofreniformnih poremećaja – zapazio je dr Giordano.
Potencijalne kliničke implikacije
Na pitanje o implikacijama studije, dr Giordano je objasnio da su „ovi nalazi korisni u tome da demonstracija delovanja ketamina na definisanim moždanim mrežama može omogućiti bolje razumevanje — i poboljšane kliničke primene — njegovih efekata na ljude”.
– Pored toga, ilustrovanjem uloga ovih moždanih čvorova i mreža uključenih u posredovanje disocijativnih stanja, možemo razviti poboljšane uvide – i moguće tretmane – za određene vrste psihoza izazvane lekovima, a možda i za druga psihotična stanja, kao što su oblici šizofrenije, takođe – zaključio je dr James Giordano.
