Otuđenje u porodici svakako je jedna od tema kojom najšira javnost ne bi smela da se bavi povremeno ili na Svetski dan mentalnog zdravlja, koji se obeležava danas. Ako je i bilo ikakve „koristi“ od pandemije covid 19 koja je zaustavila svet i trajno ga promenila, onda je to značajno izmenjeni odnos prema mentalnom zdravlju i brizi o njemu, saglasni su stručnjaci.
Da li je otuđenje u porodici posledica samo turbulentnog životnog ritma
– Sigurno je da vreme vrlo brzih sveopštih, sveprisutnih i nezaobilaznih promena, do sada nigde ranije doživljenih svetskih, pretećih izazova predstavlja specifičan zahtev za pojedince, parove, porodice, i čitave društvene zajednice. Eventualni individualni, posebni problemi bivaju pojačani i usloženi suprasistemskim zbivanjima, pandemijom, ratom. Prepoznavanje, kao i razumevanje poteškoća kroz koje kao pojedinci prolazimo je neophodno u cilju detekcije problematičnih obrazaca. Potrebno je da osluškujemo sebe ali i druge. Da ih podržavamo, budemo tolerantni i imamo razumevanja najpre za članove porodice, a onda i za osobe u okruženju – kaže u razgovoru za eKlinika portal prof. dr Nevena – Čalovska Hercog, psihijatar i porodični psihoterapeut.
Estetika stereotipa koja se nameće putem društvenih mreža generiše frustraciju
Civilizacijski izazovi kojima smo kao pojedinci ali i porodice izloženi, gotovo da ne mogu ni da se nabroje. Utisak je da živimo u nametnutim imperativima lepote, zdravlja, zdrave hrane, vežbanja… Uz agresivno propagiranje istih, prisutna je i iluzija da smo putem društvenih mreža neprekidno u kontaktu. Sa druge strane ogledala, sve smo gojazniji, bolesniji, pa i nesrećniji i usamljeniji. Pitali smo sistemskog porodičnog psihoterapeuta sa velikim iskustvom koji su najčešći problemi sa kojima porodice dolaze? Jesu li ugroženija deca ili odrasli?
– Imperativ javnog diskursa (posebno pop kulture) prenosiv i dostupan kroz društvene mreže postaje dominantna vrednost virtuelnog sveta, koja se preliva i u nevirtuelnu stvarnost. Na taj način opstaju tako nametnuti često utopijski, apsolutistički ciljevi o izgledu, načinu života, opravdanosti i neopavdanosti određenih ponašanja, osećanja… Estetika stereotipa neminovno generiše frustraciju, produbljuje lično nezadovoljstvo, potkopava samopouzdanje i samopoštovanje. Neguje nerealna visoka osećanja od strane partnera i roditelja, popločavajući međusobnu konfliktnu komunikaciju – objašnjava sagovornica našeg portala.
Otuđenje u porodici pokreće niz drugih problema
Kako se manifestuje, a kako u naše živote, lične i porodične, u današnje vreme ulazi otuđenost? Prema rečima prof. dr Nevene Čalovske Hercog, unutar matriksa porodičnih odnosa, otuđenost se doživljava kao usamljenost, doživljaj neshvaćenosti, izostajanja razumevanja. Uz to, i nespremnosti da se međusobno pruži podrška i neguje autentična zainteresovanost za osećanja, razmišljanja, koja se često ignorišu…
Ponovno „prisilno“ zbližavanje porodica otkrilo i nerešene probleme
Da li je pandemija covid 19 uticala i koliko da se u porodicama zbližimo jer smo bili upućeni jedni na druge, a da li je bilo i negativnih efekata jer smo se ponovo „upoznali“, samim tim i spoznali i uvideli bolje svoje mane?
– Mada je pandemija covid 19 učinila da mnoge porodice više vremena provode fizički zajedno i da im to prija, da su iskusili zadovoljstvo u međusobnim odnosima komunicirajući neposredno više i bolje, za mnoge je ova „prisilna“ konstelacija razotkrila nerešene teškoće i disfunkcionalnosti. Važnost porodice se ne menja kroz vreme. To je baza koja obezbeđuje osećaj stabilnosti i podrške, ali podrazumeva i poštovanje i pridržavanje jasnih pravila koja upravo roditelji postavljaju – podseća prof. dr Nevena Čalovska Hercog.
Stigma i „koristi“ pandemije covid 19 kroz svetlo brige o mentalnom zdravlju
Nekada su roditelji skrivali svoju decu ako postoji neki od problema sa mentalnim zdravljem. Situacija se menja, primetno je da se stručna pomoć traži neuporedivo češće u odnosu na ranije. Međutim, stigma je, naglašava naša sagovornica, i dalje nešto što je, nažalost, prisutno u našem obrascu življenja i konstatuje:
– Pandemija je pomerila mentalno zdravlje sa margina javnosti. Normalizovala je bavljenje mentalnim zdravljem kako pojedinca, tako i porodica. Svakako je doprinos destigmatizaciji mentalnih teškoća prepoznatljiv. Traženje stručne pomoći je daleko češće, a kako smo mi na „roditeljstvo centrirana kultura“, lakše se traži pomoć za teškoće koje manifestuju deca. Stručnjaci značajno doprinose uklanjanju stigme unutar porodice, i sagledavanju porodičnih odnosa kao moguće isceljujućih.
Šta je empatija, kako način života i porodično okruženje utiču na nju
Koja je tačno definicija empatije i gde je danas ne samo u psihoterapeutskoj praksi u smislu razvijanja u porodici, već i refleksiji prema drugim ljudima?
– Empatija, fenomen prepoznavanja i razumevanja tuđih osećanja predstavlja osnovnu dimenziju, kohezivnost u međuljudskim odnosima. Ljudi se rađaju sa empatskim potencijalom, koji se dalje razvija i aktuelizuje kroz porodični život. Zdrav unutrašnji radni model, koji podrazumeva dobar i stabilan odnos prema samom sebi, samopouzdanje i dobar odnos prema svetu spolja, sa kapacitetom uspostavljaja trajnih i bliskih odnosa, čini suštinu empatije. Roditelji kroz vaspitanje često nameću pravila na način koji deca doživljavaju kao izraz agresivnosti, bez empatije, što može generisati hostilnost, međusobno emocionalno udaljavanje i niz drugih međuljudskih teškoća – naglašava prof. dr Čalovska Hercog.
Suština sistemske porodične terapije i kako izabrati porodičnog terapeuta
Sagovornica eKlinika portala kaže da osobe kojima je pomoć potrebna najčešće biraju porodičnog terapeuta kroz neformalnu preporuku prijatelja. Objašnjava nam i da je suština porodične sistemske terapije u tome da kada jedan član porodice ima problem, ostali učestvuju u traženju i pronalaženju rešenja.
Prof. dr Nevena Čalovska Hercog, koja je i član Asocijacije sistemskih terapeuta (evropskog akreditovanog trening instituta za psihoterapiju), ističe da porodična terapija ne smatra da je problem samo u pojedincu, već u odnosima, relacijama i interakcijama koje ostvaruje u porodici.
