Načini na koje mislimo, osećamo, reagujemo – sve to čini našu ličnost, sa osobenostima, navikama, i rutinama. Sa godinama se menjamo, prilagođavamo situacijama i novim okolnostima, i to je normalno. Međutim, neke bolesti mogu čak i drastično da promene našu ličnost, a značajno utiču i na promenu ponašanja.
Alchajmerova bolest vidljivo menja naše ponašanje
Od čoveka do čoveka, osobine ličnosti su specifične. Ova bolest je jedna od onih koja je možda i najviše menja. Utiče na proces razmišljanja, rasuđivanja, pamćenja i donošenja odluka. Može da učini da se osećamo zbunjeno ili dezorjentisano. U početku, većina ljudi će biti uznemirena ili se lakše iznervirati, planuti, doživljavati češće stresne epizode. Vremenom, ova boleste ostavlja ozbiljne posledice na kompletnu ličnost, telo, društveni život, radni i porodični status.
Demencija sa Levijevim telima menja i telo i psihički status ličnosti
Posle Alchajmerove bolesti, ovo je sledeća najčešća vrsta demencije. Nastaje tako što se grupe neobičnih proteina, koji se nazivaju Levijeva tela, formiraju u delovima mozga koji kontrolišu impulse pamćenja, kretanja i razmišljanja. Dakle, bolest utiče na nas i u psihičkom i u fizičkom smislu. Osobe koje se razbole imaju tendenciju da postanu pasivnije, pokazuju manje emocija, gube interesovanje za hobije i druge aktivnosti koje su do tada rado upražnjavale.
Hantingtonova bolest
Reč je o urođenoj bolesti, koja se, što je zanimljivo, obično manifestuje između 30. i 40. godine života. Ona oštećuje moždane ćelije i remeti proces razmišljanja. Mogući su agresivni napadi ljutnje do fizičkih manifestacija (udaranja rukama u zid), ili izbegavanja nekih normalnih životnih rituala, poput zanemarivanja lične higijene ili pranja zuba. Nažalost, neki ljudi neće imati ni svest o tome šta čine, odnosno, više ne čine.
Multipla skleroza (MS)
Jedna od teških i progresivnih bolesti u kojoj se naš imuni sistem praktično „okreće“ protiv nas, napadajući nerve u mozgu i kičmi. Spektar problema koji izaziva ide od slabosti bešike do nemogućnosti hodanja i invaliditeta. U domenu psihičkog stanja, može da dovede do osećaja euforije i stanja bez realnog dodira sa stvarnošću, do potpune apatije. Takođe, može da izazove i nekontrolisani, bezrazložni smeh koji nije u skladu sa stvarnim osećanjima.
Bolesti štitne žlezde
Štitna žlezda proizvodi hormone koji, u bukvalnom smislu, govore našem telu kojom brzinom i intenzitetom da obavlja određene funkcije. Ako se proizvede više hormona, možemo da se osećamo kao da smo u kolima u kojima se zaglavila papučica za gas. Možemo biti razdražljivi, uznemireni, imati velike promene raspoloženja. Ako telo ne proizvodi dovoljno određenih hormona, naše osećanje može biti „ravna linija“. Bićemo zaboravni, teže razmišljati i donositi odluke. Ako se ne leče adekvatno, poremećaji štitne žlezde mogu da imaju dugoročne efekte i na telo i na mozak.
Tumor na mozgu pokreće paranoju, a utiče i traumatska povreda mozga
Tumori u prednjem režnju mozga utiču na centre koje upravljaju nekim osobinama i postupcima (emocije, brzo razmišljanje i rešavanje problema, kao i pamćenje). I ova bolest može učini da se osećamo zbunjeno ili zaboravno. Takođe, može da izazove promene raspoloženja, učini nas agresivnijim ili izazove paranoične misli, osećaj da nas neko prati ili da hoće da nam učini nažao. Posle ozbiljnog udarca u glavu, promene ličnosti mogu da budu skriveni simptom koji će se pojaviti tokom vremena. U ozbiljnijim slučajevima, osoba može da se ponaša kao potpuno druga osoba, govori ili radi stvari koje nikada ranije nije.
I tumori u kičmenoj moždini na sličan način utiču na ličnost. Ako imate karcinom hipofize koja takođe učestvuje u regulisanju nivoa hormona, posledice i promena će ići u tom smeru.
Moždani udar
Kada se dotok krvi u deo mozga prekine, ćelije u njemu ne mogu da dobiju dovoljno kiseonika. Potencijalna šteta i efekti na zdravlje zavise od toga koliko dugo moždani udar traje i gde se u mozgu dešava. Moguće je da posle moždanog udara nećete moći normalno da pomerate neke delove tela, a to neminovno menja i našu ličnost. Verovatno ćete lakše gubiti strpljenje, imati ozbiljne promene raspoloženja ili se ponašati impulsivnije nego ranije.
Depresija
Depresija razara bukvalno svaki deo našeg tela i života. Ne utiče samo na naše raspoloženje, već i na stvari o kojima razmišljamo, na naše pamćenje i način na koji donosimo odluke. Menja i način na koji razmišljamo o svetu oko sebe. Uticaj depresije može da se razlikuje kod muškaraca i žena. Žene se često osećaju bezvredno, tužno i imaju osećaj krivice, dok muškarci imaju tendenciju da se osećaju umorno, iritirano i ljuto.
Opsesivno kompulzivni poremećaj
Ovaj poremećaj (OCD) čini da se osećamo anksiozno i imamo misli i nagone koje jednostavno ne možemo da kontrolišemo i utičemo na njih. Na primer, čest primer je potreba da peremo ruke iznova i iznova. Javlja se sumnja u sopstvene kvalitete i osećaj vrednosti, trebaće nam mnogo više vremena da izvršimo jednostavne zadatke i obavimo obaveze. Ako nas neko zbog toga kritikuje, može biti još gore, jer će podstaći anksioznost.
Bipolarni poremećaj
Uzrokuje promene raspoloženja koje prevazilaze normalne uspone i padove svakodnevnog života. Kada smo budni, možda ćemo se osećati nervozno, pričati ubrzano i preuzimati velike rizike – praviti hazarderske poteze. Nivo energije će vam biti nizak, osećaćete se bezvredno, a ponekad možete imati mešavinu ovih osećanja. Tako intenzivne promene uticaće na normalan proces sna, bićete hronično umorni i nećete misliti jasno, brzo i čisto.
Šizofrenija
Ova ozbiljna mentalna bolest manifestuje se, pored ostalog, glasovima koje možemo čuti i stvarima koje mogu da nam se priviđaju, a da zaista ne postoje. Osobe obolele od šizofrenije veruju u stvari koje nemaju osnov u stvarnosti. Nećete biti društveni kao ranije, biće vam teško da pratite normalan tok misli, otežano ćete se izražavati, bićete konfuzni. Vaš karakter može da postane nepredvidiv, van kontrole, pa i opasan za druge ljude. Izuzetno je važno lečiti se i pridržavati propisane terapije.
Cela Zadruga opisana…