Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Često menjanje partnera može biti maskirana depresija ili poremećaj

17:00 - 26. 12. 2020.
Izvor: ePsihoterapija

Pre nego što osudimo često menjanje intimnih partnera, treba da razumemo šta čovek zapravo traži u gomili novih odnosa

Svaki promiskuitet je priča za sebe i ne može da se generalizuje. Ponekad je često menjanje seksualnih partnera odraz čiste seksualne želje, nekada je u pitanju maskirana depresija, bipolarni poremećaj, prostitucija (skrivena ili transparentna)… Nekada je, naročito kod žena, zapravo reč o želji za stabilnom vezom iako to zvuči paradoksalno.

Seks kao sredsvo u potrazi za ljubavlju

Promiskuitet kod nekih osoba može biti posledica portage za dugoročnim partnerom. Ukoliko osoba doživljava sebe kao nekoga ko se najlakše može dopasti suprotnom polu seksom, onda će ona lako stupati u seksualne odnose jer to smatra adutom da nekoga privuče i zadrži. Ukoliko to uspe, takvo ponašanje neće biti upadljivo. Ali ako neko nije sposoban da u seksualnom odnosu bude i intiman (što može biti posledica nesvesnog uverenja da nije vredna ljubavi i pažnje, ali i mnogo čega drugog), onda potraga može postati beskrajan promiskuitet bez ikakvog dubljeg zadržavanja sa bilo kim, što takvu osobu etiketira u društvu kao “laku žensku”, “večitog neženju”, “nezrelog muškarca”, itd. Smatram da je to čista predrasuda, jer takve osobe često  intenzivno pate kada brzo dožive prekid svake emotivne veze za koju su verovale da je “ona prava”. Naravno, ovo je samo jedna od stvari koja leži u osnovi neshvaćene pojave zvane promiskuitet.

Promiskuitet kao odbrambeni mehanizam

Neki ljudi su opsednuti seksom. Kada iskusan psihoterapeut dođe u susret sa opsesijom klijenta, on će težiti da otkrije od čega ta osoba beži i o čemu bi morala da razmišlja kada bi opsesija nestala. Tada nemamo posla sa seksualnim opsesivcem ili nimfomankom, već sa osobom koja je na smrt preplašena nekog životnog aspekta, razvojnog zadatka ili odluke. Tada nam promiskuitet neće biti mnogo od koristi za razumevanje ovakvog problema, a njegova osuda, još i manje.

Promiskuitet kao simptom depresije i poremećaja ličnosti

Depresivan čovek može utapati osećaj besmisla ili mračnu percepciju stvarnosti u ogromne količine neobaveznog seksa i imati jak argument u svoju odbranu. On može reći: “Ako je već sve besmisleno ili zauvek osuđeno na propast i crnilo, zašto se onda vezivati za bilo koga i zašto ne uživati u beskrajnom hedonizmu?” Ovde pak imamo posla sa depresivnom percepcijom vlastite realnosti i iskrenom tugom, a ne sa promiskuitetom. Promiskuitet je samo simptom depresije

Raznovrstan i buran seksualni život čest je pratilac ljudi koji pate od bipolarnog poremećaja, poremećaja ličnosti (najčešće graničnog i histrioničnog tipa). Veoma je česta i zavisnost od seksa, koja se tretira i leči kao i svaka druga vrsta zavisnosti.

Promiskuitet kao lek protiv smrti

Kod pacijenata kojima je dijagnostifikovana smrtonosna bolest ili su u završnom periodu života zbog starenja, često se pojačava seksualna želja. Da li možemo osuditi ženu koja ima još godinu dana života ili jednostavno želi da još malo uživa u životu? Mislim da ne. Dokle god ne budemo znali kako izgleda dobiti smrtnu presudu nakon posete lekaru ili osećati da nam je smrt blizu, mislim da na to nemamo pravo.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor