Svako ko je preležao koronu, ko je osetio kako ovaj novi i još neistraženi virus deluje na ljudsko telo i psihu, ima različite priče, različite simptome, različitu kliničku sliku… Najviše je onih sa lakšom kliničkom slikom, ali ono što je svima zajedničko je osećaj potrebe da svoju priču prenesu drugima, kako bi učinili nešto za opšte dobro. Takva je i naša sagovornica G.I. iz Beograda.
Prepoznajte simptome na vreme i javite se na lečenje Foto: Shuttersock
− Moje iskusto sa kovidom 19 verovatno liči na najveći broj slučajeva sa lakšom kliničkom slikom. Zato smatram da je korisno da svoju priču podelim sa drugim ljudima kako bi na vreme prepoznali simptome i javili se na lečenje, kaže G.I. koja se javila redakciji e-Klinike. Njenu priču vam prenosimo u celosti, u nadi da će ona pomoći najviše onima koji imaju dilemu kada da se jave lekaru, a da ne bude kasno.
Prvi dani: možda je stomačni virus…
− Sve je počelo jedne večeri kada sam osetila da imam povišenu teperaturu. Izmerila sam i toplomer je pokazao- 37,3. Otišla sam na spavanje, a kada sam se ujutro probudila, osećaj da imam temperaturu nije nestao. Oko podneva temperatura je bila normalna. Uveče je bila 37,4. I trećeg dana je temperatura ujutro bila povišena, a popodne sam dobila dijareju, 4-5 puta sam imala retku stolicu. Uveče više nisam imala temperaturu, pa sam zaključila da je to verovatno bilo neko trovanje hranom ili stomačni virus. Pomislila sam da sam iz sebe izbacila sve toksine i bacile i da ću sutra biti kao nova.
Međutim…
− I četvrti dan je počeo povišenom temperaturom. Tada sam pomislila da postoji mogućnost da sam zaražena korona virusom. Pozvala sam Dom zdravlja i zatražila savet. Rečeno mi je da se javim u kovid ambulantu. Tako sam i uradila. Doktorka u kovid ambulatni mi je izmerila temperaturu i saturaciju (zasićenost krvi kiseonikom) i poslušala pluća stetoskopom. Nije bilo šumova koji bi ukazivali na upalu pluća, ali je doktorka na osnovu ostalih simptoma odlučila da me pošalje na PCR test. Rezulat testa je trebalo da stigne za 2-3 dana. Rečeno mi je da ostanem u kućnoj izolaciji, ako rezultat bude pozitivan.
I naredna tri dana sam imala povišenu teperaturu. Uveče 38,6, 38,7 i 39. Svako jutro sam se budila sa teperaturom oko 37,4. Sve više sam osećala malaksalost.
Čekanje rezultata
Neophodno je lečiti svaku temperaturu koja traje duže od tri dana Foto: Shutterstock
− Rezultat testa nije stigao ni u naredna 3 dana. Počela sam da kašljem. Pojavili su se i jaki probadajući bolovi u butinama. Paracetamol je pomagao da bol umine. Bila sam besna što i dalje nisam znala šta mi je, a simptomi nisu postajali blaži. Tada sam shvatila da moram nešto da preduzmem. Kako u domovima zdravlja ne primaju pacijente sa povišenom temperaturom, a bila sam previše malaksala da bih nekoliko sati čekala ispred kovid ambulante, odlučila sa da zakažem pregled na privatnoj klinici. Tamo me je doktorka pregledala, izmerila temperaturu i saturaciju i zaključila da postoji mogućnost upale pluća. Bila je zaprepašćena kada sam joj rekla da povišenu temperaturu imam već 10 dana. Rekla je da je neophodno lečiti svaku temperaturu koja traje duže od tri dana i da će mi sigurno propisati antibiotike. Uzeli su mi krv na analizu i uradili rentgenski snimak. Nalazi analize krvi i izveštaj radiologa su potvrdili doktorkinu sumnju. Dijagnoza je bila početak obostrane upale pluća. Bitno je znati da je obostrana upala pluća tipičan znak COVID-a 19. Preporučeno mi je da odmah primim antibiotik, tako da sam tu primila jednu dozu longacefa. Doktorka me je posavetovala da se sutradan javim na Infektivnu kliniku kako bi njihovi infektolozi odlučili da li sam za bolničko lečenje.
Pozitivna sam…
− Sledećeg jutra (11. dan), pozvala sam kovid ambulantu i saznala da sam pozitivna na SARS-CoV-2. Nisam se uplašila, ali sam se začudila. Nisam se rizično ponašala: nosila sam masku i rukavice u javnom prevozu, masku u prodavnicama, nisam prisustvovala nikakvim skupovima, nisam izlazila u kafiće, restorane, noćne klubove. Radila sam od kuće, imala kontakt sa samo 5-6 ljudi, a ni sa kim od njih se nisam ni rukovala, grlila, ljubila. I dalje ne znam kako i gde sam se zarazila. Sve sa kojima sam bila u kontaktu, pozvala sam da ih obavestim da sam zaražena i proverim kakvo je njihovo zdravstveno stanje. Niko od njih, a ni članova njihovih porodica, nije bio oboleo (a nije ni do današnjeg dana). Najviše sam se brinula za svoju majku (hronični bolesnik od 82 godine) i brata (obolelog od autoimune bolesti). Plašila sam se da sam ih zarazila jer sam bila kod njih dan pre nego što sam dobila temperaturu. Njih dvoje spadaju u vrlo rizične grupe kod kojih ova bolest ima težak oblik, pa se često završava i smrću. Na sreću, nisam im prenela zarazu.
Ne paniči, ne plaši se…
− Za sebe nisam brinula. Toliko toga mnogo goreg od korone sam u životu pregurala, pa ću pobediti i ovaj virus. Znala sam da postoji efikasno lečenje za one koji se jave na vreme. Krivila sam sebe što sam se 10 dana mučila sa teperaturom čekajući rezultat testa, umesto da se javim lekaru. Ipak, znala sam da su lekari na Infektivnoj vrhunski stručnjaci, da ću biti pod neprekidnim nadzorom i da ću biti lečena na najbolji mogući način.„Znam, osećam, da ću biti izlečena bez ikakvih komplikacija“, to su bile moje misli. Nema panike! Nema mesta strahu! Znam da kada paničimo i kada smo u velikom strahu, naše telo luči hormone koji podstiču stres, a stres obara naš imunitet. To mi je stalno bilo na pameti… Znala sam da je imunitet važan u borbi sa virusima, pa i sa koronavirusom.
Bolnički dani
Malaksalost je tipična kod koronavirusa Foto: Shutterstock
− Izuzetno ljubazna doktorka iz kovid ambulante mi je preko telefona rekla da bi bilo dobro da dođem po nalaz i uput za Infektivnu kliniku. Odmah me je primila, poslušala pluća (čuli su se malo oštriji šumovi) i dala uput za stacionarno lečenje na Infektivnoj klinici. Otišla sam na Infektivnu kliniku gde su doktori, na osnovu nalaza koje sam donela, zaključili da bi trebalo da budem primljena na bolničko lečenje. Nije bilo slobodnih mesta, pa su mi rekli da ću sutra biti primljena. Rekla sam im da sam započela lečenje longacefom, pa su mi oni dali još jednu dozu. Kada sam krenula kući, primila sam poziv iz Zavoda za zaštitu zdravlja. Obavestili su me da je moj uzorak brisa pozitivan i pitali me da li imam neke simptome. Rekla sam im da znam da sam pozitivna, da imam obostranu upalu pluća i da me sutra primaju na Infektivnu.
− Sledećeg dana, a bio jeto 12. dan bolesti, započelo je moje lečenje. Prvo su mi dali infuziju sa velikom dozom vitamina C, a onda i ostale lekove. Svakoga dana po nekoliko puta su mi merili saturaciju, koja je pouzdan pokazatelj stanja pluća. Povremeno su mi i merili temperaturu, a svaki drugi dan su uzimali krv na analizu. Iz dana u dan bilo i je sve bolje. Povišenu temperaturu nisam imala od dana prijema u bolnicu. Dobro sam odreagovala na terapiju. Moje iskustvo pokazuje da protokol lečenja u našim bolnicama daje odlične rezultate, tako da smatram da ga ne treba dovoditi u pitanje. Postepeno sam prestala i da kašljem. Doktori koji su vršili vizitu su mi rekli da su mi i laboratorijski nalazi sve bolji i da ću verovatno uskoro kući. Mislila sam da će mi u bolnici biti dosadno i žalila sam što nisam ponela knjigu za čitanje. Međutim, veći deo dana, a i celu noć, sam spavala. Tako je bilo i sa ostalim bolesnicama iz moje sobe. Jedna od njih je imala neprekidne jake glavobolje, pa su joj davali analgetik. Važno je znati i da je uporna glavobolja, slična migreni, još jedan znak COVID-a 19. Na sreću, ni jednoj od nas nije bio potreban kiseonik, za razliku od muškaraca iz susedne sobe. Muškarci su imali teže oblike bolesti i sporije su se oporavljali.
Odlazak kući
− Posle šest dana u bolnici, uzeli su mi kontrolni bris i otpustili. Kod kuće sam nastavila da uzimam donekle izmenjenu terapiju. Nastavila sam da uzimam veće doze vitamina D i trudila se da ostale minerale i vitamine unosim jedući sveže voće i povrće. Ostala sam u izolaciji dok nisam dobila nalaz brisa dva dana nakon otpusta. Bio je negativan. Za svaki slučaj, odlučila sam da ni sa kim nemam kontakt ni narednih 14 dana. Te dane sam uglavnom provela u krevetu jer sam i dalje osećala malaksalost. Doktorka sa Infektivne klinike mi je rekla da je ta mlaksalost tipična i da će da potraje.
Mesec dana nakon pojave prvih simptoma počela sam i da radim. I dalje se brzo zamaram i fizički i psihički. Biće mi potrebno još vremena da povratim snagu i kondiciju. Dobro sam. Pobedila sam koronu!
Ukoliko želite da podelite sa nama svoju priču, pišite nam na dm@eklinika.rs
Sve super, zdravstveni sistem radi extra! Ne mogu da poverujem da je tako nešto moguće u Srbiji! Ovo je Reklama ili ja živim u nekoj drugoj zemlji?