Dijareja (proliv) je simptom upale creva praćen tečnim stolicama, nadimanjem, bolovima u stomaku. Dijareja je u nekim slučajevima posledica laksativnog delovanja određenih namirnica ili netolerancije, na primer mlečnih proizvoda i mleka. Na posebnom oprezu moraju biti pacijenti sa digestivnim poremećajima, oni koji pate od inflamatorne crevne bolesti (Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa) ili sindroma nervoznih creva.
Mleko, laktoza i laktaza
Laktoza je mlečni šećer koji se prirodno nalazi u mleku i mlečnim proizvodima. Ovaj mlečni šećer čest je razlog za pojavu proliva kod osoba koje su osetljive na laktozu. U tankom crevu prisutan je enzim laktaza koji pomaže proces varenja i razlaganja laktoze. Uz pomoć laktaze razlaže se laktoza, i hranjive materije iz tankog creva dospevaju u krvotok. U slučaju da je umanjeno lučenje laktaze javljaju se problemi, pa deo nesvarene laktoze dospeva u debelo crevo, zbog čega dolazi do nadimanja, gasova, bolova, proliva. Ovo stanje se naziva netolerancija na laktozu. Pacijentima se savetuje da izbegavaju mleko i mlečne proizvode.
Suplementi na bazi laktaze mogu pomoći kao i mlečni proizvodi bez laktoze. Intolerancija na laktozu nije alergija na mleko. Alergija na mlečne proizvode javlja se kada telo nije u stanju da ponudi dobar imuni odgovor na jedan ili više proteina iz životinjskog mleka. Najčešće su alergije na kravlje mleko koje se i najviše koristi u ishrani, ali izvor alergena mogu biti i druge vrste životinjskog mleka – ovčije ili kozje mleko.
Ljute papričice su nekada krivac za dijareju
Dijareja može biti izazvana jakim začinima i ljutim papričicama. Nelagodnost u stomaku javlja se nekoliko sati posle izrazito ljutog obroka. Krivac je kapsaicin jedinjenje kojima obiluju ljute papričice i koje im daje karakterističan ukus. Kapsaicin ubrzava varenje i lučenje želudačne kiseline, ali moguće je i da iritira sluzokožu creva i dodatno ubrzava rad creva. Zanimljivo je da kazein, protein u mleku, može u ovim slučajevima biti od pomoći i umanjiti efekat delovanja kapsaicina.
Kofein, energetska pića
Jedna šoljica kafe može ubrzati varenje, ali i imati laksativno delovanje, posebno na osobe sa osetljivijim stomakom. Sa druge strane, konzumiranje većih količina kofeina može izazvati dijareju skoro kod svakoga. Kafa, crni čaj, pojedina energetska pića, pa i čokolada su jaki izvori kofeina.
Osobe sa sindromom nervoznih creva trebalo bi da izbegavaju veće količine kofeina. Savet je da koriste kafu bez kofeina ili kafu od cikorije.
Zasićene i trans masti
Dijareja je često posledica unosa namirnica sa velikim količinama zasićenih i trans masti. Trans-masne kiseline daju čvrstu strukturu i bolji ukus namirnicama. Biljna ulja bez kojih su nezamislivi proizvodi brze hrane, polugotova jela, pržene namirnice, pekarski proizvoda su osnova trans masti. Stručnjaci naglašavaju da ove masnoće mogu da naruše zaštitnu membranu ćelija, budu podloga za razvoj dijabetesa 2.
Ulja iz ovih masnoća prolaze kroz digestivni trakt uglavnom netaknuta i izazivaju dijareju. Samo 10 odsto manji unos trans masti može ublažiti simptome dijareje i povoljno delovati na kardiovaskularni sistem.
Velikih količina trans masti ima u svim proizvodima brze hrane, čipsu, prženoj hrani, margarinu, imitacijama sira. Osobe sa osetljivim stomakom, ali i svi koji nastoje da sačuvaju dobro zdravlje trebalo bi da izbegavaju ove namirnice.
Veštački zaslađivači razmekšavaju stolicu
Takozvana „zdrava“ hrana koja se reklamira pod etiketom „bez šećera“ može da sadrži veštačke zaslađivače. Zamena za šećer, poput sorbitola i manitola, ima u slatkišima, gaziranim pićima, mlečnim proizvodima. Smatra se da manitol izaziva probleme sa probavom, mučninu, gasove, nadutost, proliv. Veštački zaslađivači sporije se razlažu od šećera i ostaju netaknuti u digestivnom traktu i deluju kao osmotski laksativ što znači da se slabo apsorbuju i izvlače velike količine vode u debelo crevo, usled čega se razmekšava stolica.
Zamene za šećer mogu biti od koristi gojaznim osobama, ali treba znati i da veća količina veštačkih zaslađivača može dovesti do dijareje. Preporuka je da ukupne količine veštačkih zaslađivača ne iznose više od 50 miligrama na dnevnom nivou, neka pića sa veštačkim zaslađivačima sadrže više od 200 miligrama veštačkih zaslađivača.
