Antioksidanti u žutim paprikama neki su od najkorisnijih agenasa u borbi protiv oštećenja ćelija i pojavi maligniteta
Bogatstvo vitamina, minerala i antioksidanata u žutoj paprici čine je jednim od najzdravijeg povrća Foto: Shutterstock
Žuta paprika nije samo lepa za oko zbog svog jakog pigmenta, koji dobija od pH vrednosti tla, već je i riznica vitamina i minerala zaslužnih za pravilno funkcionisanje našeg tela i imuniteta. Obiluje antioksidantima koji jačaju imunološki sistem i sprečavaju da organizam postane žrtva infekcija, pa i razvoja malignih bolesti. Blagog je ukusa, sočna, a sadrži, kažu istraživanja, viši procenat korisnih materija i sastojaka od zelene ili od crvene paprike, što je preporučuje za različite namene za dobrobit kože, kose, kao i zdravlja u celini.
Žuta parika sadrži visoku vrednost vitamina C, ali i obilje važnih minerala poput folata, magnezijuma, bakra, dijetalnih vlakana, proteina, vitamina B6, kalcijuma, kalijuma i fosfora. U jednoj porciji žute paprike (186 grama), ima ukupno 50 kalorija.
Antioksidanti u žutim paprikama neki su od najkorisnijih agenasa u borbi protiv slobodnih radikala u telu koji dovode do oštećenja ćelija i uzrok su problema sa kožom. Njihovo taloženje, kada se u telu ne razgrađuju, izaziva pojavu maligniteta, a dejstvo antioksidanata je jedna od ključnih prednosti žutih paprika u odnosu na drugo povrće.
Toksini, prljavština i drugi opasni sastojci, iz organizma se mogu ukloniti konzumiranjem žute paprike. To je moguće upravo zbog visokog nivoa antioksidanata i dijetetskih vlakana, što je prirodni način za čišćenje tela i regulisanje normalnih telesnih funkcija.
Visok sadržaj vlakana u žutim paprikama pravi je način za regulisanje rada, ne samo digestivnog sistema, već i bolje pokretljivost creva. Vitamini i minerali doprinose ukupnom boljem radu ovog važnog segmenta našeg zdravlja, čiji su poremećaji jedan od najčešćih razloga pojave karcinoma.
Antioksidanti u žutim paprikama dobro utiču na snižavanje LDL holesterola u telu, što pomaže u smanjenju rizika od srčanih oboljenja. Pošto ima veoma malo masti i kalorija, preporučuje se u ishrani i rizičnim grupama stanovništva, sa hroničnim bolestima i terapijama. Održava dužu sitost, sprečava gojaznost i pomaže u dijetetskim režimima ishrane.
Postoji određena potreba organizma za kalijumom, koja bi trebalo da se ispuni kako bi prvenstveno srce, a zatim i drugi organi, funkcionisali uravnoteženo. Žuta paprika sadrži dovoljne količine kalijuma da uz redovno konzumiranje, ne morate da ga dodajete ili nadoknađujete.
Uz dobre nivoe kalijuma i niske nivoe natrijuma, krvni sudovi če biti opušteni i protok krvi zadovoljavajući. To će pomoći u snižavanju visokog krvnog pritiska, kao i održavanju što boljih vrednosti kod osoba koje imaju probleme sa variranjem.
Antioksidansi u žutoj paprici pomažu u održavanju kože čvrstom, čistom i dovoljno elastičnom, sprečava pojavu finih linija i bora. Redovno konzumiranje žute paprike može zaštititi vašu kožu od negativnog uticaja sunčeve svetlosti i sprečiti oštećenje ćelija. Koža će biti vidno lepša i mlađa.
I ovde dolazimo do antioksidanata koji učestvuju u aktiviranju folikula dlake i održavanju kože glave zdravom. Vitamini iz žute paprike pomoći će da se lakše tretiraju problemi sa kosom i poboljša njen rast.
Žuta paprika nudi višestruko više od dnevnih preporučenih količina vitamina C u jednoj porciji. Ovaj vitamin je šampion borbe protiv mikroba koji izazivaju infekcije i štite telo od prehlade, kašlja, upala… U okolnostima pandemije posebno je važno jačati imunitet, ali i izbegavati lekove i veštačke suplemente, koristeći što više prirodnih antibiotika.
Jedna od manje poznatih prednosti žute paprike su njena antidepresivna svojstva. Poznato je da prisustvo jedinjenja zvanog luteolin smanjuje simptome stresa, depresije, besa i drugih ekstremnih emocija. Takođe, poznato je da jedinjenje zvano kvercetin reguliše raspoloženje i smiruje um.
Iako nema mnogo poznatih a dokazanih negativnih efekata prekomerne upotrebe žute paprike, nemojte biti neumereni kao ni sa bilo kojom drugom namirnicom. Ukoliko u organizam unesete previše bilo koje hrane, može da dođe do: