Uveitis, upalni proces srednjeg sloja oka (uvee) može da se javi kod oba pola a najčešći je kod osoba od 20 do 60 godina života. Posledično može da izazove slepilo, a statistika kaže da je upravo uveitis uzrok četvrtine ukupnog broja slučajeva slepila u savremenom razvijenom svetu.
Koji deo oka je uvea i kako se razvija uveitis
Uveitis je zapaljenje srednjeg sloja oka, koji se naziva uvea. Sastoji se od prednjeg segmenta (dužice i cilijarnog tela – prednja uvea) i zadnjeg (sudovnjača – zadnja uvea). Termin uveitis medicina koristi da opiše sve inflamatorne, odnosno zapaljenske procese oka.
Uveitis je posledica brojnih uzroka, među kojima su druge zapaljenske bolesti, kao i povrede oka. Takođe, ovo upalno stanje može da se desi i ako je oko izloženo uticaju nekih toksičnih hemikalija kao što su različite kiseline, pesticidi i druge opasne supstance.
Šta može da izazove uveitis
Tačan uzrok uveitisa je kod mnogih ljudi nepoznat, ali neka stanja ili bolesti mogu da utiču na pojavu. To su pre svega druge zapaljenske bolesti ili sistemske bolesti kakve su:
- artritis (posebno ankilozirajući spondilitis, psorijazni artritis, juvenilni reumatoidni artritis)
- sistemski eritematozni lupus
- multipla skleroza
- bruceloza
- herpes simpleks i herpes zoster
- zapaljenske bolesti creva
- pušenje
- leptospiroza
- Lajmska bolest
- sarkoidoza
- sifilis
- toksoplazmoza
- tuberkuloza
- neke retke bolesti (Kavasakijeva bolest, Behčetov sindrom Reiterov sindrom).
Koje vrste uveitisa postoje i u odnosu na šta se vrši podela
Postoji više vrsta uveitisa a određuju se prema lokalizaciji upalnog procesa, odnosno delu oka u kome se razvila upala:
- prednji uveitis/uveitis anterior (zapaljenje uvee u dužici i cilijarnom predelu)
- intermedijalni (u staklastom telu i na periferiji očnog dna)
- posteriorni (zadnja uvea)
- panuveitis ili difuzni uveitis (najkomplikovanija forma koja podrazumeva zapaljenje svih delova uvee).
Simptomi po kojima možemo da posumnjamo na uveitis
Difuzni uveitis ili panuveitis kao najkompleksniji vid bolesti daje i sve tipične simptome. To su:
- izražena osetljivost na svetlost
- manja oštrina vida
- bol u oku
- crvenilo.
Ostale vrste uveitisa najčešće nemaju bol kao simptom, ali je vid zamagljen i to ne samo na zahvaćenom oku, već na oba.
Kako se leči uveitis
potvrđuju da je najefikasnija kombinacija terapije, ali da zavisi od tipa uveitisa. Oftalmolozi koriste kortikosteroidne kapi za oči, oralne steroidne lekove, i munosupresivnu terapiju ili kortikosteroidne implantate koji se operativnom metodom plasiraju u oko. Nekim ljudima mogu da pomognu i fotohromska sočiva. Adekvatnom terapijom se smanjuje upalni proces, manji je bol, utiče se na sprečavanje daljih oštećenja oka i vraća sposobnost izoštrenog vida.
Najčešće komplikacije
Ukoliko se ne leči, ovo stanje može da izazove sledeće komplikacije koje mogu da prouzrokuju i potpuni, trajni gubitak vida:
- kataraktu
- zamućenje rožnjače
- povišen očni pritisak
- glaukom
- oticanje ili odvajanje mrežnjače.
