Početak nas vodi na Uskršnja ostrva koja su poznata po svojim statuama koje se nazivaju Moai. Tokom 1964. godine, mikrobiolog Georges Nogrady je organizovao ekspediciju na Uskršnja ostrva. Radi se delu Čilea koji je udaljen čak 3.200 kilometara od najbližeg kontinenta (Južna Amerika) i 2.074 kilometara od prvog naseljenog mesta. Ono predstavlja jedno od najizolovanijih mesta na svetu. Stigavši na ostrvo, pokušavao je da shvati zašto stanovnici, uprkos tome što su hodali bosi, nisu dobijali tetanus. Tetanus je trebalo da bude čest na Uskršnjem ostrvu. Tragajući za odgovorom, prikupio je uzorke tla sa različitih delova ostrva da bi video da li može da otkrije odgovor. Nije bio previše uspešan u pronalaženju spora tetanusa, ali, umesto da baci zemlju, on ju je dao naučnicima koji su tragali za pronalaženjem lekova, u kompaniji koja se tada zvala Aierst Pharmaceuticals.
Statue Moai na Uskršnjim ostrvima Foto: Shutterstock
Prvobitna namena – za lečenje gljivičnih oboljenja
Naučnici su u uzorcima zemlje uspeli da pronađu jedinjenje koje je pokazalo antifugalno dejstvo, a koje je proizvodila bakterija Streptomyces hygroscopicus. Ovo jedinjenje je sprečavalo razvoj gljivičnih infekcija uzrokovanih sa Candida albicans, Microsporum gypseum, and Trichophyton granulosum. U znak poštovanja prema mestu sa koga je potekla Streptomyces higroscopicus, novo jedinjenje je dobilo ime po polinezijskom nazivu za Uskršnje ostrvo, Rapa Nui, i nazvana je rapamicin (rapamycin), a poznat je i pod nazivom sirolimus. Dr Surendra Sehgal je najzaslužniji za razvoj jedinjenja u novi lek koji je stvoren. Iako je počeo da ga razvija kao lek za lečenje gljivičnih obolenja, lek je vrlo brzo pokazao imunosupresivno dejstvo, a potom se pokazalo da ima efekte i u lečenju pojedinih karcinoma.
A onda… novo svojstvo leka
Međutim, rapamicin je pokazao još jedno važno svojstvo. Tokom 2006. godine saznalo se i za to da ovaj lek usporava starenje i nastanak onih obolenja koja su karakteristična za starije doba. Ne treba zaboraviti da on nije registrovan za ovu primenu i ne sme se primenjivati za usporavanje starenja, jer on ima i druge efekte koji mogu biti štetni za zdrave osobe, ali brojna istraživanja koja su u toku obećavaju da će u budućnosti, u pravoj dozi, moći da se koristi i u ove svrhe. Do tada, lek se sme primenjivati samo za one bolesti za koje je registrovan i isključivo nakon što ga propiše lekar.
Kako ovaj lek odlaže starenje i šta su pokazale studije koje ispituju dejstvo rapamicina pročitajte na Vitality.rs.
