Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Kako znanje i primena CPR nekome može da spasi život

10:00 - 24. 05. 2023.

Verovatno ste mnogo puta čuli za CPR, odnosno kardiopulmonalnu reanimaciju. Šta je to CPR i zašto je važna? CPR obuhvata grupu intervencija koje se izvode da bi se obezbedila oksigenacija (transport kiseonika do ćelija) i cirkulacija (kruženje krvi u telu) u telu tokom srčanog zastoja

CPR Ukoliko se ne primeni CPR, moždana smrt nastupa za manje od 10 minuta Foto: Shutterstock

Srčani zastoj, nažalost, nije retka pojava. U Evropskoj uniji, godišnje, skoro 350.000 osoba doživi srčani zastoj. Od tog broja je oko 90% fatalno. Zbog toga je veoma bitno naučiti osnovne principe pravilnog izvođenja kardiopulmonarne reanimacije, obezbediti dovoljan broj automatskih defibrilatora i učiniti službe hitne pomoći što efikasnijim.

CPR je otkriven slučajno

Sve do 1958. godine nije postojao CPR. Ako bi neka osoba doživela srčani zastoj pala bi na zemlju i to je bio kraj. CPR je zapravo otkriven sasvim slučajno. Lekari u bolnici Džons Hopkins, u Baltimoru, SAD su ispitivali kako srce kod psa u laboratoriji reaguje na strujni udar. Kada su to uradili, primetili su da je došlo do pulsnog talasa i lekari su shvatili da na ovaj način mogu da obezbede delimično funkcionisanje krvotoka. Tako je rođen CPR.

Moždana smrt nastupa za manje od 10 minuta

Smatra se da 70% srčanih zastoja koji se dešavaju van bolnice, zapravo se dogodi u kući, a da kod polovine njih nema nikoga prisutnog pored osobe koja je doživela srčani zastoj. Međutim, realno, stopa preživljavanja je i dalje niska. Ako se srčani zastoj dogodi van bolnice i uradi se CPR, stopa preživljavanja samo 10,8%. Ukoliko do srčanog zastoja dođe u samoj bolnici stopa preživljavanja iznosi 25,5% . Najbolji način za izvođenje CPR jeste defibrilacija koja se vrši pomoću automatskog eksternog defibrilatora (AED). Ukoliko se ne primeni CPR, moždana smrt će nastupiti za manje od 10 minuta.

Snažan pritisak na grudnu kost

Pre desetak godina, stručnjaci su zauzeli stav da veštačko disanje usta na usta ne povećava šanse za preživljavanje, da je nekim osobama teško da ga rade, a da neke osobe zbog toga nikada i ne nauče CPR. Većina ljudi koji dožive srčani zastoj imaju dovoljno kiseonika u krvi da ih održi u životu ako se obezbedi kruženje krvi u telu, dok se ne uradi defibrilacija. Danas, CPR se radi snažnim pritiskom na centar grudnog koša, odnosno na grudnu kost (sternum). Potrebno je vršiti snažan pritisak 100 do 120 puta u minuti.

O tome kako se pravilno izvodi CPR, kada je potrebno pozvati hitnu pomoć, kao i koja je prednost korišćenja automatskog defibrilatora pročitajte u nastavku teksta na Vitality.rs.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor