Bakterija Staphilococcus epidermidis korišćena je u najnovijem eksperimentu istraživača sa Stanford Medicine za borbu protiv raka kod miševa. Naime, naučnici su došli su do otkrića koje bi moglo da postane novi način lečenja karcinoma u budućnosti. Istraživači su sproveli testove u kojima su menjali genome mikroba i bakterija na koži u borbu protiv raka. Ovi izmenjeni mikrobi su primenjeni na miševe obolele od karcinoma, a rezultat eksperimenta je da su tumori počeli da se raspadaju.
Bakterija uspela da razori metastatski rak
Bakterija o kojoj je reč, Staphylococcus epidermidis, uzeta je iz krzna miševa i izmenjena tako da proizvodi protein, koji stimuliše imuni sistem u odnosu na specifične tumore. Smatra se da je eksperiment bio izuzetno uspešan, jer su modifikovane bakterije uspele da ubiju agresivne tipove metastatskog raka kože nakon što su nežno nanete na krzno. Rezultati su takođe postignuti bez primetnih inflamatornih procesa.
– Izgledalo je skoro kao magija. Ovi miševi su imali veoma agresivne tumore, koji su rasli na njihovim bokovima, a mi smo im dali nežan tretman – jednostavno smo uzeli bris bakterija i utrljali ga na krzno njihovih glava – objasnio je dr rekao je dr Michael Fischbach, profesor bioinženjeringa na Stanford Medicine.
Eksperiment kao „upad“ u neshvaćeni svet mikrobioma
Ovaj eksperiment smatra se još jedanim „upadom“ u neshvaćeni svet mikrobioma i svih bakterija koje tamo borave. U ovom slučaju, naučnici su otkrili da ćelije staph epidermidis pokreću proizvodnju imunih ćelija zvanih CD8 T ćelije. Istraživači su u osnovi „oteli“ Staphylococcus epidermidis iz CD8 T ćelija koje ciljaju specifične antigene. U ovom slučaju, antigeni su bili povezani sa tumorima raka kože. Kada su ćelije naišle na odgovarajući tumor, počele su da se brzo razmnožavaju i smanjuju masu i potpuno je uništavaju.
– Posmatranje kako ti tumori nestaju, posebno na mestu udaljenom od lokacije na kojoj smo primenili bakteriju – bilo je šokantno. Trebalo nam je vremena da poverujemo da se to dešava – izjavio je dr Fischbach i podsetio da kao i kod svih naprednih tretmana raka, postoje neka ozbiljna upozorenja.
Postoje nepoznanice o delovanju bakterije na ljude
Pre svega, ovi eksperimenti se sprovode na miševima. Ljudi i miševi su biološki slični u mnogim aspektima, ali mnogi tretmani koji deluju na miševima su loši za ljude. Istraživači se zato ograđuju jer ne znaju da li ova bakterija izaziva imuni odgovor kod ljudi. Takođe, ovaj tretman je kreiran za lečenje tumora raka kože i primenjuje se lokalno. Tim naučnika sa Stanford Medicine kaže da očekuju da će ispitivanja na ljudima početi u narednih nekoliko godina, iako je potrebno više testiranja i na miševima i na drugim životinjama pre nego što se nastavi sa ljudima. Naučnici se nadaju da bi ovaj tretman na kraju mogao da bude usmeren na sve vrste zaraznih bolesti, pored karcinoma.