Sindrom centralnog bola je poremećaj centralnog nervnog sistema (CNS). Razvija se zbog promena u načinu na koji mozak i kičmena moždina tumače signale bola, što rezultira mnogo većom osetljivošću.
Mozak neprestano prima i tumači poruke iz tela. Kod sindroma centralnog bola, receptori za bol u CNS-u postaju veoma aktivni, šaljući poruke o bolu kao odgovor na stimuluse koji ne bi izazvali bol kod osobe bez sindroma. Mozak takođe tumači bol na preuveličan način.
Neke osobe sa ovim sindromom osećaju bol u celom telu, dok ga drugi osećaju samo u nekoliko specifičnih oblasti. Često je konstantan, ali takođe može da se pojavi i da nestane. Život sa hroničnim bolom može uticati na raspoloženje, energiju i kvalitet života.
Šta je sindrom centralnog bola
Sindrom centralnog bola je stanje koje utiče na CNS. Javlja se kada senzorni receptori u mozgu i kičmenoj moždini ne osećaju bol na tipičan način. Obično, signal bola daje osobi do znanja da nešto nije u redu. Na primer, osoba će primiti signale bola ako dodirne nešto vruće, što im daje do znanja da je to opasno. Nervi u koži šalju ove signale u mozak, koji tumači bol.
Međutim, kod sindroma centralnog bola, CNS je daleko osetljiviji nego inače. To ga tera da reaguje na stimulanse koji nisu štetni i obično ne izazivaju fizički bol, kao što je nežan dodir ili potpuno odsustvo stimulansa. Mozak takođe tumači bol kao jači. To ne znači da bol nije stvaran ili da je proizvod mentalnog zdravlja. Kod sindroma centralnog bola, CNS šalje stvarne signale bola. Ključna razlika je u tome što se ovi signali javljaju iz nepoznatih ili neobičnih razloga.
Simptomi
Primarni simptom sindroma centralnog bola je bol bez poznatog uzroka koji traje 3 meseca ili duže. Iako je bol obično konstantan, može biti i povremen. Nešto što obično ne izaziva fizički bol može izazvati simptome. Međutim, često nema očiglednog okidača. Može da se oseća:
- stalni bol bez fizičkog uzroka
- bol kao odgovor na lake oblike dodira, kao što su vetar, posteljina ili odeća
- svrab
- utrnulost
- teškoće sa spavanjem
- promene raspoloženja
Simptomi mogu varirati od blagih do teških.
Uzroci sindroma centralnog bola
Predstave o tome šta uzrokuje sindrom centralnog bola menjale su se tokom godina. U prošlosti, lekari su verovali da to može da se dogodi samo nakon oštećenja kičmene moždine ili moždanog stabla. Međutim, postoje i drugi uzroci. Sve što uzrokuje disfunkciju u načinu na koji CNS šalje i prima poruke o bolu može dovesti do centralnog sindroma bola. Ovo uključuje:
- moždani udar
- tumore mozga
- oštećenje kičmene moždine
- multiplu sklerozu
Međutim, ovde spadaju i drugi faktori rizika, kao što su:
- genetika
- druga stanja koja uzrokuju hronični bol
- doživljavanje produženog stresa
- psihološke traume
- depresija
- gojaznost
Naučnici veruju da je rizik od razvoja centralnog sindroma bola 50 odsto genetski i 50 procenata ekološki. Emocionalni stres, traume iz ranog detinjstva i infekcije doprinose u oko 5-10 odsto slučajeva.
Sindrom centralnog bola u odnosu na fibromijalgiju
Fibromijalgija je hronično stanje koje ima sličnosti sa sindromom centralnog bola. Ljudi sa fibromijalgijom takođe doživljavaju rasprostranjen, stalni bol. Postoji i preklapanje mogućih uzroka. Istraživači su manje sigurni šta uzrokuje fibromijalgiju. Međutim, ovde može da bude uključen i nervni sistem. Pored toga, može da ima određene zajedničke faktore rizika sa sindromom centralnog bola, uključujući genetiku, emocionalni stres i traumu.
Međutim, dok se sindrom centralnog bola može javiti zbog direktnog oštećenja mozga, kičmene moždine ili nerava koji su vidljivi na skeneru, fibromijalgija nema ovu osobinu.
Fibromijalgija takođe ima neke simptome koji se razlikuju od sindroma centralnog bola, uključujući:
- umor
- teškoće u razmišljanju ili koncentraciji
- glavobolje ili migrene
- digestivne simptome
- peckanje u stopalima ili rukama
Moguće je da se istovremeno ima i fibromijalgija i sindrom centralnog bola. Hronični bol fibromijalgije može povećati rizik od razvoja visoko osetljivog CNS-a.
Dijagnoza
Ne postoji specifičan test za sindrom centralnog bola i on ima sličnosti sa drugim stanjima. To može značiti da dijagnoza zahteva vreme, jer će lekari morati da isključe druga tumačenja.
Lekar će prvo prikupiti nečiju medicinsku istoriju. Ovo će uključivati pitanja o:
- svim prethodnim povredama, operacijama ili drugim medicinskim stanjima
- kada je počeo bol
- gde se u telu oseća bol
- kakav je to osećaj
- svemu što čini bol boljim ili gorim
- drugim simptomima, kao što su promene raspoloženja ili nivoa energije, slabost ili ukočenost
Lekar tada može zatražiti testove, kao što su analize krvi, snimanje ili nešto drugo.
Lečenje sindroma centralnog bola
Lečenje sindroma centralnog bola može biti višestruko. To znači da može uključivati različite strategije, a različitim osobama različite stvari mogu biti korisne i mogu da pomognu.
Životne navike i pristupi mentalnom zdravlju
Neki tretmani za sindrom centralnog bola, a koji nisu lekovi, uključuju:
- fizikalnu terapiju
- radnu terapiju
- podršku mentalnom zdravlju
- stavljanje stresa pod kontrolu
Sve ovo ima za cilj poboljšanje kvaliteta života i poboljšanje veštine suočavanja.
Lekovi
Za bol koji pogađa jednu oblast tela, lekar može predložiti lokalne injekcije lekova protiv bolova, takođe poznatih kao nervni blokatori. Međutim, lekovi protiv bolova kao što su ibuprofen i opioidi obično ne pomažu kod sindroma centralnog bola. Neke druge vrste lekova izgleda da nude potencijalno olakšanje:
- Amitriptilin: Ovo je vrsta antidepresiva. Kod nekih osoba može pomoći u smanjenju bola, posebno kada potiče iz mozga.
- Lamotrigin: Ovaj lek protiv napada takođe može imati koristi za sindrom centralnog bola.
- Meksiletin: Ovo je lek koji lekari obično koriste za lečenje nepravilnog otkucaja srca. U nekim slučajevima može pomoći kod sindroma centralnog bola koji ne reaguje na druge tretmane.
Svi ovi lekovi mogu izazvati neželjene efekte. Neki mogu izazvati zavisnost ili dovesti do simptoma povlačenja ako osoba prestane da ih uzima. Važno je da o tome razgovarate sa lekarom kako biste procenili njihove potencijalne rizike i koristi.
Tretmani koji su i dalje u fazi istraživanja
U toku su istraživanja o drugim načinima upravljanja sindromom centralnog bola, kao što su:
- hipnoza
- transkranijalna magnetna stimulacija ili stimulacija jednosmernom strujom
- hirurške tehnike za električnu stimulaciju delova mozga, ili u nekim slučajevima, menjanje funkcije mozga
Potrebno je više studija da bi se dokazalo da su ovi načini lečenja bezbedni i efikasni.
