U Srbiji gotovo niko nema dovoljne vrednosti vitamina D u krvi. Skoro svi patimo od nedostatka. Zato nam se ljudi razboljevaju i umiru od korone više nego letos, kada je bilo sunca i kada je svako od nas imao više vitamina D u krvi nego sada – kaže prof. Borislav Kamenov, imunolog. A vitamin D neophodan je u borbi protiv covid 19, na više načina, pokazala su istraživanja.
Studije objavljene u „The Journal of Alimentary Pharmacology and Therapeutics“ pokazuju da gotovo 50% populacije ima nedostatak koncentracije vitamina D u krvi, posebno tokom zime i ako žive severno od 35. paralele. Nedovoljne količine vitamina D mogu da predstavljaju problem, koji se može korigovati odgovarajućom ishranom i suplementacijom vitamina D. Rizične grupe u pandemiji covid 19 su starije osobe i hronični bolesnici, a upravo kod njih se beleže niske vrijednosti vitamina D u krvi.
Zato se preporučuje svima da urade analizu kriv kako bi sa sigurnošću znali koliki je deficit vitamina D i ima li ga.
U kojoj hrani ima vitamina D
Preporuka za obezbeđivanje organizma vitaminom D je boravak na otvorenom i izlaganje sunčevoj svetlosti. Ali tokom zime, potrebno je unositi vitamin D iz izvora hrane. Vitamina D ima ulju jetre bakalara i drugih masnih riba, zatim u tuni, sardinama, skuši, bakalaru, lososu, plodovima mora. Masne ribe i riblja ulja osiguravaju 15-25% ukupnog unosa. Takođe, šiitaki pečurke, džigerica, žumance osiguravaju 11-13% ukupnog unosa.
Primera radi – u skandinavskim zemljama nedostatak vitamina D pokriva se konzumacijom hleba obogaćenog UV tretiranim kvascem, u kojem se potom stvara određena količina vitamina D. Na isti način – tretiranjem gljiva UV svetlošću i stvaranjem preporučene dnevne doze vitamina D, nadoknađuje se nedostatak kod stanovnika Velike Britanije.
