Fizikalna terapija je deo fizikalne medicine koji se bavi primenom različitih oblika fizičke energije u svrhu prevencije, lečenja i funkcionalnog osposobljavanja obolelih i povređenih. Ovaj metod lečenja koristi se kada se jave problemi koji ograničavaju kretanje, pokret i otežavaju kvalitet života i obavljanje svakodnevnih poslova i aktivnosti. Cilj ovog lečenja jeste da se ublaži bol, poboljša funkcionisanje lokomotornog aparata i olakša obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Fizikalna terapija koristi se i u toku postoperativnog oporavka. Može da se koristi kao samostalno sredstvo lečenja ili u kombinaciji sa drugim metodama.
Kada je najefikasnija fizikalna terapija
Problemi s kičmom, bilo da je reč o vratnom delu ili lumbalnom, izgleda da su postali sastavni deo svakodnevnog života, a naročito onih čiji je posao vezan za dugotrajno sedenje, rad na kompjuteru… Da li kod ovakvih problema može da nam pomogne fizikalna terapija i u kojim slučajevima je najefikasnija?
– Ono što je važno jeste da je fizikalna terapija najefikasnija onda kada nam je najmanje potrebna. Svaki čovek trebalo bi da o svom zdravlju vodi računa preventivno, a apsolutno isto važi i u slučaju fizikalne terapije. Uvek je poželjno da osoba s vremena na vreme ode kod svog fizijatra, odnosno fizioterapeuta i pre pojave samog akutnog bola, a radi utvrđivanja jednog opšteg stanja ili eventualno ranog identifikovanja problema. Ovo govorim zato što mnoga oštećenja kičmenog stuba ili druge degenerativne promene koštano-zglobnog-mišićnog sistema mogu biti podmukle, tako da kada se pojavi bol to uglavnom znači da problem nije više u početnoj fazi – kaže za portal eKlinika Nemanja Pavlović, fizioterapeut sa dugogodišnjim iskustvom rada u bolnici, izuzetnim poznavanjem sportske medicine, psihoterapije i fizikalne terapije i dodaje:
– Pored navedenog, fizikalna terapija ne samo da je efikasna, već je i neophodna kod velikog broja pacijenata sa različitim oboljenjima ili povredama radi samog najkvalitetnijeg oporavka. Ono što bih izdvojio, a u vezi sa kliničkom fizikalnom terapijom, jeste da se najdelotvornije pokazala u ranoj rehabilitaciji, odnosno, čim postoje indikacije za fizikalnu terapiju s njom treba momentalno početi .
Najbolji tretman za bol u leđima
Mnogi se žale na bolove u leđima. Šta je potrebno da uradimo i koji tretman i terapija su najbolji za ublažavanje bola?
– U zavisnosti od vrste oboljenja, uzroka samog bola, a i samog opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, određujemo na koji način i šta ćemo konkretno upotrebiti od terapija. Zato je pre svega neophodno uzeti kvalitetnu anamnezu pacijenta i tek onda napraviti plan i program fizikalne terapije. Ono što je efikasno kod pacijenata koji su u akutnoj fazi jesu elektroterapije koje imaju analgetski efekat. Osim ovoga, koristimo i magnetoterapiju sa sedatirajućom frekvencijom, kao i samu aplikaciju lekova preko galvanske struje na samo mesto bola. Naravno, pravilna kineziterapija u skoro svim slučajevima je delotvorna, ali naravno i tu treba voditi računa kada treba uvesti kineziterapijski program i u kojim merama – objašnjava fizioterapeut Pavlović.
Gore, da bi bilo bolje
U zavisnosti od vrste problema koji pacijent ima zavisi i terapija koja se primenjuje. Dešava li se da nakon tretmana pacijentima bude loše i ako je tako, šta je uzrok?
– Često se dešava da pacijentima koji boluju od cervikalnog ili lumbalnog sindroma duži vremenski period, a da su taj isti problem zapostavili, same obolele regije budu u jednom jakom spazmatičnom stanju što dovodi i do smanjenja senzibiliteta u istim. Terapije koje se primenjuju u ovim slučajevima u ranim fazama rehabilitacije uglavnom su terapije koje deluju opuštajuće, drenažno, vazodilatantno, odnosno podstiču cirkulaciju. Samim tim se i sam senzibilitet pojačava u zahvaćenoj regiji („oživljava”) i tada se često pacijent nakon prvih par terapija, oseća navodno gore, odnosno navodi da mu se bol pojačao, što se u praksi kod ovakvih tipova oboljenja pokazalo kao pozitivan znak – kaže Nemanja Pavlović i objašnjava:
– Naravno, ono što bih opet napomenuo jeste da nisu uvek i sve terapije indikovane za sve pacijente. Znači, da bi izbegli bilo kakve kontraindikacije, pre uvođenja bilo kakve fizikalne procedure UVEK mora da se uzme kvalitetna anamneza pacijenta.
Anamneza pacijenta određuje plan fizikalne terapije
Uobičajeno je da se odlazi na deset fizikalnih terapija. Da li se tretmani preporučuju svaki dan ili treba praviti pauzu?
– Kao što sam već rekao, sama anamneza pacijenta nam određuje i plan fizikalne terapije. Naravno, ne treba ni slepo verovati anamnezi, jer se dešava da sam pacijent zaboravi da napomene da se lečio, pa i da se leči od nekih oboljenja, misleći da to nije toliko bitno za terapiju jer je drugi problem u pitanju i tome slično. Zbog toga treba uvek biti oprezan i postepeno treba uvoditi fizikalne procedure. Uvek treba sačekati i videti reakciju pacijenta i proceniti kojim tempom ih sprovoditi. Česta praksa po rehabilitacionim centrima je 7 do 10 tretmana u kontinuitetu, pa nakon kontrole fizijatar određuje da li je potrebno nastaviti sa terapijom ili ne – objašnjava Pavlović.
Jutarnje vežbe za dobro zdravlje
Ukoliko je došlo do poboljšanja i nije potrebno da se nastavi sa terapijom, da li treba da se rade neke određene vežbe?
– Vežbe su nešto što bi trebalo svakodnevno upražnjavati radi održavanja jednog opšteg dobrog zdravstvenog stanja. Tu, naravno, ne govorim o dizanju tegova u teretani i tzv. „bildovanju”, već o 20-minutnom jutarnjem razgibavanju. To je nešto što bi svako sebi trebalo da priušti, a nakon čega ćemo se sigurno osećati bolje. Nakon poboljšanja stanja, tačnije nakon prestanka bola, pacijentu treba postepeno uvoditi kineziterapijski program. Sa vežbama uvek treba početi uz nadzor terapeuta, a kasnije kada terapeut proceni da je pacijent dovoljno edukovan za samostalno vežbanje, pacijent nastavlja sam sa vežbama kod svoje kuće. Uopšteno, kod svih vežbi najbitnije je njihovo pravilno izvođenje. Često mi dolaze pacijenti sa povredama prouzrokovanim upravo nepravilnim vežbanjem. Pa čak i dan-danas, u većini osnovnih škola uči se da prilikom razgibavanja treba praviti kružne pokrete vratom, što je potpuno pogrešno, jer sami kičmeni pršljenovi nisu predviđeni da naprave kružni pokret ili pokret cirkumdukcije, odnosno, takvi pokreti jednostavno nisu prirodni za našu kičmu. Naravno, ovde izuzimam ekstremne slučajeve, tipa profesionalnih gimnastičara, joga instruktora i sl.
Preventivno i održavanje hroničnih stanja
Mnogi misle da ne treba više nikada da odlaze na terapije onog trenutka kada završe sa tretmanima i vežbanjem i ne osećaju bolove. Verovatno da je potrebno da se ostvareni pozitivan rezultat na neki način održava. Koliko je puta nedeljno (ili mesečno) dovoljno da se dolazi na tretman održavanja?
– Ukoliko govorimo o preventivnim tretmanima, pacijentima koji dolaze bez nekog konkretnog problema, već zbog načina života, posla kojim se bave ili jednostavno godina koje imaju, dovoljno je da pacijent dođe 3 do 4 puta godišnje na nekoliko tretmana. S druge strane, kod održavanja hroničnih stanja nakon prethodne terapije, prvo treba dolaziti mesečno, potom na tri meseca, sve dok ne dođemo u fazu ponovnog „preventivnog održavanja”.
Kako da sačuvamo sebe i svoje zdravlje
U zavisnosti od posla kojim se bavimo, neki imaju probleme zbog dugog sedenja, drugi, pak, zbog dugog stajanja, nošenja velikog tereta… Koji položaj je najgori za naša leđa i koji bi bio Vaš savet šta sami možemo da uradimo i očuvamo zdravlje kičmenog stuba?
– Ne mogu konkretno da preciziram koji je najgori položaj za naša leđa. Ona su naš stub koji trpi teret tela od samog rođenja. S druge strane, samim starenjem stari i kičmeni stub, kao i njegova izdržljivost pa pored fizičkog tereta trpi i teret godina. Svako dugo sedenje (u većini slučajeva nepravilno, sa savijenim leđima), ali i dugo stajanje u neudobnoj obući ne utiče povoljno na naš kičmeni stub. Nošenje tereta, pogotovu na jednom ramenu, što je čest slučaj kod ženske populacije, takođe dovodi do postepenog povređivanja kičmenog stuba. Kao što sam već naveo, nepravilne vežbe, ali i nepravilno savijanje, oštri i nagli pokreti, upredanje kičmenog stuba, sve su to rizici kod kojih može doći do raznih, što ozbiljnijih, što manje ozbiljnih povreda, ali koje takođe vrlo lako mogu prerasti u hroničan problem – upozorava naš sagovornik.
Dobar plan za dobro funkcionisanje
Da bistmo sačuvali zdravlje kičme, važno je napraviti plan sa svojim fizioterapeutom i sprečiti pojavu bola, jer kada se bol javi problem više nije u početnoj fazi, napominje naš sagovornik.
– Vašem fizioterapeutu uvek možete da se obratite za savetovanje o ergonomskom ponašanju pacijenata, a to podrazumeva savete o tome kako zaštititi sebe u svakodnevnom životnom funkcionisanju. I za kraj, ono na šta bih stavio najveći akcenat, a u vezi s tim kako sačuvati sebe i svoje zdravlje jeste izbegavanje u širokom luku i bilo kakvo savetovanje i korišćenje usluga medicinski neukih i samoproklamovanih doktora sa jednomesečnim kursom, jer dovoljna je samo jedna greška koja može imati trajne katastrofalne pa čak i pogubne posledice, kojima svedoči i najskoriji slučaj gde je kiropraktičar probao da „namesti” prvi pršljen ili Atlas što je dovelo do smrti pacijenta. Jer, nadrilekarstvo je krivnično delo – ističe za portal eKlinika naš sagovornik, fizioterapeut Nemanja Pavlović.
Moje iskustvo svedoči da je Nemanja Pavlović vanserijski fizioterapeut. Dvaput me je spasio velikih muka i za kratko vreme eliminisao jake bolove. On je vrhunski stručnjak koji tačno zna kako da pomogne pacijentu.