Paradajz i krompir možda će u budućnosti naći svoju primenu u lekovima protiv karcinoma, kažu naučnici, jer je ovo povrće bogato glikoalkaloidima, koji se nalaze u biljkama iz roda solanum i mogu da budu ključni sastojak budućih lekova za rak. Glikoalkaloidi su klasa prirodnih jedinjenja koja se nalaze u mnogim biljkama, posebno u onima iz porodice solanaceae, u koju spadaju biljke poput krompira, paradajza, patlidžana i bibera. Zbog toksične prirode glikoalkaloida, oni se istražuju u izolaciji kako bi se pretvorili u bezbedne lekove protiv raka.
Paradajz i krompir bogati su glikoalkaloidima
U 2020. godini registrovano je oko 19 miliona novih slučajeva obolelih od karcinoma i 10 miliona smrtnih slučajeva. Dok tretmani za rak nastavljaju da se usavršavaju kako bi bili što bolji, oni mogu i da izazove oštećenje zdravih ćelija ili da izazovu ozbiljne neželjene efekte. U potrazi za ciljanim i efikasnijim lekovima protiv raka, naučnici istražuju i potencijal bioaktivnih jedinjenja kao što su glikoalkaloidi, koja svoje mesto nalaze i u tradicionalnoj medicini.
Tim naučnika predvođen Magdalenom Winkiel sa Adam Mickiewicz University u Poljskoj nedavno je objavio studiju u Frontiers in Pharmacology u kojoj se analizira potencijal glikoalkaloida, koji se nalaze u običnom povrću kao što su krompir i paradajz, a koji bi mogli da se koriste kao lek za rak.
– Naučnici širom sveta još uvek traže lekove koji će biti smrtonosni za ćelije raka, ali u isto vreme bezbedni za zdrave ćelije. I to nije lako, uprkos napretku medicine i snažnom razvoju savremenih tehnika lečenja. Zato bi se možda vredelo vratiti lekovitim biljkama, koje su se godinama unazad sa uspehom koristile u lečenju raznih tegoba. Verujem da je vredno preispitati njihov potencijal – istakla je Winkiel.
Proučavano 5 glikoalkaloida
Istraživački tim fokusirao se na 5 glikoalkaloida – solanin, čakonin, solasonin, solamargin i tomatin – koji se nalaze u sirovim ekstraktima biljaka iz porodice Solanaceae, takođe poznatih kao velebilje. Ova porodica sadrži mnoge popularne biljke za ishranu, ali i mnoge koje su toksične, često zbog alkaloida koje proizvode kao odbranu od životinja koje jedu biljke. Ali, tačna doza, kako objašnjavaju naučnici, može da pretvori otrov u lek i kada naučnici pronađu sigurnu terapeutsku dozu za alkaloide, oni mogu da budu moćni klinički alati.
Glikoalkaloidi posebno sprečavaju rast ćelija raka i mogu da podstaknu ćelijsku smrt. Upravo ova njihova sposobnost je ključna ciljana oblasti za kontrolu raka i poboljšanje prognoze pacijenata, tako da imaju ogroman potencijal za buduće tretmane. U početnim studijama navodi se da glikoalkaloidi nisu toksični i da ne rizikuju da oštete DNK ili da izazovu buduće tumore, iako mogu da postoje neki efekti na reproduktivni sistem. Naučnici ističu da čak i ako glikoalkaloidi ne mogu da zamene lekove protiv raka, koji se danas koriste, možda bi kombinovana terapija mogla da poveča efikasnost lečenja na ovaj način.
Pokazalo se da paradajz i krompir mogu da budu efektni tretmani
Jedan od prvih koraka, koji je pred naučnicima, je korišćenje glikoalkaloida in vitro u studijama na životinjama kako bi se utvrdilo koji su glikoalkaloidi bezbedni i koji bi mogli da budu testirani na ljudima. Istraživači izdvajaju glikoalkaloide dobijene iz krompira, kao što su solanin i čakonin – iako nivo njihovog prisustva u krompiru zavisi od sorte krompira i svetlosnih i temperaturnih uslova kojima je krompir izložen.
Solanin zaustavlja neke potencijalno kancerogene hemikalije da se transformišu u karcinogene u telu i sprečava metastaze. Studije na određenoj vrsti ćelija leukemije takođe su pokazale da ih u terapijskim dozama solanin ubija, dok čakonin ima antiinflamatorna svojstva, sa potencijalom za lečenje sepse. Solamargin, koji se uglavnom nalazi u patlidžanu, zaustavlja reprodukciju ćelija raka jetre i jedan je od nekoliko glikoalkaloida koji bi mogli da budu ključni kao komplementarni tretman jer cilja na matične ćelije raka za koje se smatra da igraju značajnu ulogu u otpornosti na lekove protiv karcinoma. Solasonin, koji se nalazi u nekoliko biljaka iz porodice velebilja, takođe se smatra da napada matične ćelije raka ciljajući isti put. Čak i paradajz nudi potencijal za buduću medicinu, pri čemu paradajz podržava regulaciju ćelijskog ciklusa tela tako da može da ubije ćelije raka.
Potrebno istražiti kako da biljna jedinjenja nađu primenu u praktičnoj medicini
Tim naučnika navodi da će biti potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo kako se ovaj in vitro potencijal najbolje može pretvoriti u praktičnu medicinu. Postoji izvestan razlog da se veruje da obrada na visokim temperaturama poboljšava svojstva glikoalkaloida, a nedavno je otkriveno da nanočestice poboljšavaju prenos glikoalkaloida u ćelije raka, podstičući isporuku lekova. Međutim, potrebno je detaljno izučiti mehanizme delovanja glikoalkaloida, a sve potencijalne bezbednosne brige treba pažljivo ispitati pre nego što pacijenti mogu da imaju koristi od lekova protiv raka direktno iz jedinjenja koja dolaze iz povrća.
