Rak pljuvačnih žlezda formira se u pljuvačnim žlezdama – organima u ustima i grlu koji proizvode pljuvačku. Uobičajeni simptomi su pojava bezbolne kvržice u ustima ili na vilici. Prognoza lečenja ovog karcinoma zavisi od različitih faktora – od toga gde se nalazi pljuvačna žlezdu gde se rak pojavio i da li se tumor proširio van pljuvačnih žlezda. Ali, ako primetite knedlu u ustima ili grlu, koja ne nestaje u roku od nedelju, dve, obavezno zakažite lekarski pregled.
Šta je rak pljuvačnih žlezda i koliko je čest?
„Rak pljuvačne žlezde“ je termin koji se koristi za opisivanje malignih tumora koji utiču na pljuvačne žlezde u ustima i grlu, koje proizvode pljuvačku koja pomaže digestivnom sistemu da počne da razgrađuje hranu. Tumori pljuvačne žlezde mogu da budu biti benigni (nekancerozni) ili maligni (kancerogeni), a bilo koja od ove dve vrste karcinoma utiče na pljuvačne žlezde. Rak pljuvačke je spada u ređe vrste karcinoma. Samo 1 procenat tumora, koji pogađaju glavu i vrat, su karcinomi pljuvačnih žlezda. Najčešći tipovi karcinoma pljuvačne žlezde su mukoepidermoidni karcinom i adenoidni cistični karcinom. Zajedno čine polovinu svih malignih tumora pljuvačne žlezde.
Ko će najverovatnije dobiti rak pljuvačnih žlezda?
Svako može da dobije rak pljuvačne žlezde, ali, muškarci imaju veću verovatnoću da razviju maligne tumore pljuvačne žlezde. Takođe je veća verovatnoća da ćete razviti rak pljuvačne žlezde ako:
- Imate 55 ili više godina
- Pušite ili često koristite alkohol
- Primili ste terapiju zračenjem glave ili vrata
- Bavite se određenim zanimanjima, uključujući vodoinstalatere, radnici u proizvodnji gumenih proizvoda, rudarstvu azbesta i kožarstvu.
Studije su pokazale da se neki retki tipovi karcinoma pljuvačne žlezde češće javljaju kod ljudi sa određenim virusnim infekcijama, kao što su Epstein-Barr virus i humani papiloma virus (HPV). Ipak, ove infekcije ne izazivaju rak pljuvačne žlezde.
Šta uzrokuje rak pljuvačnih žlezda?
Tačan uzrok većine karcinoma pljuvačne žlezde je nepoznat. Tumori se mogu pojaviti u bilo kojoj pljuvačnoj žlezdi koja se nalazi u ili blizu usta. Najčešće se tumori javljaju u tri glavne pljuvačne žlezde:
- Parotidne žlezde (unutar svakog obraza)
- Submandibularne žlezde (ispod vilice)
- Sublingvalne žlezde (duž dna usta).
Većina tumora pljuvačnih žlezda – i malignih i benignih – počinje u parotidnim žlezdama. Rak pljuvačne žlezde se takođe javlja unutar mikroskopskih malih pljuvačnih žlezda unutar „krova“ ili dna naših usta, sluznice jezika i usana, i unutrašnjosti obraza, sinusa, nosa i govorne kutije. Tumori se retko formiraju u manjim pljuvačnim žlezdama, ali većina njih je maligna.
Ako se ne leče, delovi ovih tumora mogu se odvojiti i proširiti na druge delove tela kroz krvotok ili limfni sistem (metastazirati). Rak koji je metastazirao je teži za lečenje od tumora koji ostaje u pljuvačkoj žlezdi. Posebno je opasno što rak pljuvačne žlezde može da metastazira u pluća, kosti i jetru.
Koji su simptomi ovog oralnog karcinoma?
Ljudi sa rakom pljuvačne žlezde obično nemaju simptome. U većini slučajeva, ovaj karcinom uzrokuje bezbolnu kvržicu na pljuvačnoj žlezdi. Ako je tumor maligni, veća je verovatnoća da će čovek imati sledeće simptome:
- Slabost ili utrnulost u licu, vratu, vilici ili ustima
- Stalni bol u licu, vratu, vilici ili ustima
- Poteškoće sa otvaranjem usta u potpunosti ili pomeranjem mišića lica
- Problemi sa gutanjem
- Krvarenje iz usta.
Kako se dijagnostikuje rak pljuvačnih žlezda?
Zdravstveni radnik dijagnostikuje rak pljuvačne žlezde fizičkim pregledom i pregledom medicinske i lične istorije. Proveriće da li u pljuvačnim žlezdama ima grudvica i videće kako nervi lica reaguju na stimulaciju i tražiti sve informacije o simptomima ili prethodnim dijagnozama karcinoma. Lekar može da naruči i dodatne testove kako bi potvrdio prisustvo tumora ili ćelija raka. Ovi testovi mogu da budu:
CT skeniranje: CT skeniranje koristi rendgenske zrake za dobijanje slika mase unutar pljuvačnih žlezda. Može da pruži informacije o veličini tumora i pokaže da li se rak proširio na druge delove tela, poput pluća ili koštanog tkiva.
Magnetna rezonanca (MRI): MRI koristi magnete i radio talase za kreiranje slika unutrašnjih struktura tela. Kao i CT skeniranje, MRI skeniranje može pružiti informacije o veličini tumora. MRI je posebno dobar u pokazivanju da li se rak širi na meka tkiva, poput mišića, krvnih sudova i nerava.
Pozitronska emisiona tomografija (PET) skeniranje: PET skeniranje koristi male količine radioaktivnih materijala kako bi se videlo da li se rak proširio na limfne čvorove ili negde drugde u telu. Možda će biti potrebe da se istovremeno urade i PET i CT skeniranje.
Biopsija: Biopsija prikuplja mali uzorak tkiva i tečnosti iz tumora pljuvačne žlezde. Patolog ispituje uzorak u laboratoriji na prisustvo ćelija raka. Kako bi uzeo uzorak, lekar može da izvrši aspiraciju tankom iglom ili biopsiju jezgra igle. Biopsija je jedini način da se potvrdi da je tumor pljuvačne žlezde kancerogen.
Rak pljuvačne žlezde razvija se u 3 stadijuma
Stadijum raka je deo svake dijagnoze i pruža informacije o tumoru koje mogu da pomognu u planu lečenja i njegovom vođenju. Određivanje stadijuma, koji se koristi za tumore koji se formiraju u parotidnim žlezdama, submandibularnim žlezdama i sublingvalnim žlezdama, prati TLM sistem:
T: Veličina i lokacija tumora
L: Da li se rak proširio na limfne čvorove
M: Da li je rak metastazirao, proširio se na druge organe.
Određivanje stadijuma raka važno je za odluke o opcijama lečenja.
Kako se leči rak pljuvačne žlezde?
Operacija je obično najbolja opcija lečenja tumora koji se mogu bezbedno ukloniti. Ako tumor brzo raste ili ako se proširi na druge delove tela, lekar može preporučiti dodatne tretmane:
Hirurgija: Hirurgija je primarni tretman za maligne tumore pljuvačne žlezde. Pored uklanjanja tumora, lekar može ukloniti vaše limfne čvorove (limfadenektomija) ako sumnja da se rak tamo proširio. Posle operacije, verovatno ćete dobiti terapiju zračenjem kako biste ubili sve preostale ćelije raka, da se rak ne bi vratio.
Radioterapija: Radioterapija koristi mašinu koja usmerava zračenje ka delu tela sa ćelijama raka i tako ih uništava. Terapija zračenjem fotonskim i neutronskim snopom su dve vrste terapije zračenjem koje se koriste za lečenje raka pljuvačne žlezde. Takođe, možete dobiti zračenje kao deo palijativnog zbrinjavanja.
Hemoterapija: Hemoterapija koristi lekove za uništavanjećelija raka. Možda ćete dobiti hemoterapiju ako se rak proširio iz vaših pljuvačnih žlezda na druga tkiva izvan glave i vrata.
Lekar može preporučiti da učestvujete u kliničkom ispitivanju – istraživanju koje proučava bezbednost i efikasnost novih tretmana. Ovi tretmani uključuju:
Imunoterapiju: Imunoterapija koristi lekove koji pomažu imunološkom sistemu da identifikuje ćelije raka i bori se protiv njih. Istraživači proučavaju ulogu specifične vrste imunoterapije zvane inhibitori kontrolnih tačaka u borbi protiv metastaziranog raka.
Ciljanu terapiju: Ciljana terapija koristi lekove koji ciljaju na slabosti u genetskom kodu ćelije raka (DNK) kako bi uništili rak ili zaustavili njegov rast. Istraživači proučavaju efikasnost ciljanih terapija kod ljudi sa adenoidnim cističnim karcinomima koji su metastazirali.
Radiosenzibilizatore: Radiosenzibilizatori su lekovi koji ćelije raka čine osetljivijim na zračenje. Istraživanja su u toku o tome kako radiosenzibilizatori i radioterapija mogu da pomognu u lečenju raka pljuvačne žlezde.
U zavisnosti od stanja karcinoma, možda ćete dobiti kombinaciju tretmana za uklanjanje raka i sprečavanje njegovog ponovnog rasta.
Koje komplikacije može da izazove benigni tumor pljuvačne žlezde?
Benigni tumori pljuvačne žlezde mogu vremenom postati maligni. Simptomi karcinoma pljuvačnih žlezda uključuju brzo povećanje već postojeće mase u ustima ili oko njih, utrnulost, slabost i bol u licu. Ovi simptomi mogu da ometaju sposobnost da pravilno govorite i gutate.
Da li je rak pljuvačne žlezde izlečiv?
Većina ljudi se potpuno oporavlja od lečenja tumora pljuvačne žlezde ako se rak dijagnostikuje i počne rano da se leči. Prognoza zavisiti od faktora kao što su:
- Veličina tumora
- Da li se rak širi
- Da li se tumor ponovo javio
- Koja pljuvačna žlezda sadrži ćelije raka
- Koliko se abnormalne ćelije raka pojavljuju kada se posmatraju pod mikroskopom
- Vaše opšte zdravstveno stanje.
Koja je stopa preživljavanja u slučaju ovog tumora?
Stope preživljavanja od raka su odraz istraživanja koja prate koliko je ljudi sa određenom dijagnozom raka živo tokom određenog vremenskog perioda, i obično je to 5 godina. Kod raka pljuvačne žlezde, stopa preživljavanja zavisi od vrste karcinoma. Na primer, stopa preživljavanja za mukoepidermoidni karcinom kreće se od 75 do 90 odsto za 5 godina. Lokacija tumora je takođe važna. Ako je tumor lociran samo u pljuvačkoj žlezdi, stopa preživljavanja je 94 odsto i postaje niža ako se rak širi. Važno je imati na umu da ovi podaci ne uzimaju u obzir faktore koji su jedinstveni za svakog čoveka, a to je opšte zdravlje i odgovor tela na lečenje.
