Monociti su vrsta leukocita (belih krvnih zrnaca) i deo su osnovnog urođenog imuniteta. Monociti se stvaraju u koštanoj srži i čine 3 do 10 odsto svih belih krvnih zrnaca, pomažu organizmu da se borbi protiv bakterija, virusa. Zajedno sa drugim vrstama belih krvnih zrnaca, monociti su ključni elementi imunološkog odgovora.
Monociti nastaju u koštanoj srži
Bela krvna zrnca čine samo oko 1 procenat krvi, ali imaju veliku ulogu u zaštiti tela od bolesti. Postoji pet vrsta belih krvnih zrnaca. Monociti nastaju u koštanoj srži, odakle prodiru u krvotok i postaju makrofagi. Uz limfocite i granulocite, jedan su od najvažnijih elemenata krvnih ćelija. Kada su povišeni monociti ukazuju na neku upalu ili infekciju.
Pet vrsta belih krvnih zrnaca
Svaka od pet vrsta belih krvnih zrnaca ima određunu ulogu u organizmu. Bazofili pomažu telu da se izbori sa alergijama i infektivnim agensima. Eozinofili reaguju na parazite i ćelije raka i pomažu kod alergijskog odgovora, limfociti proizvode antitela protiv bakterija, virusa, neutrofili ubijaju bakterije i gljivice. Neke vrste belih krvnih zrnaca opstaju samo 1 do 3 dana, tako da ih koštana srž stalno proizvodi.
Monociti, dva osnovna zadatka
Bela krvna zrnca su u delikatnoj ravnoteži, kada je jedan tip belih krvnih zrnaca visok, drugi može biti nizak. Ukoliko posmatramo samo monocite nećemo imati celovitu sliku zdravstvenog stanja. Monociti pomažu telu da se oslobodi virusa i bakterija u krvi i ćelijskog otpada. Drugi zadatak monocita jeste da otkriju napadače na organizam i alarmiraju druge ćelije na adekvatan odgovor.
Apsolutni monociti, vrednosti
Monociti obično čine mali procenat belih krvnih zrnaca. Oni se mogu nazvati apsolutnim monocitima ili „monocitima (apsolutnim)“ u rezultatima testova krvi kada se utvrdi broj monocita.
Apsolutni broj monocita je normalan u opsegu od 200/400 – 600/1000 ćelija po mikrolitru krvi. Monocitoza je stanje kada su vrednosti monocita u krvi povišene. Najčešće se javlja kao posledica hronične infekcije, ali i pormećaja krvi, autoimunih stanja, malignih bolesti.
Koji su simptomi visokih vrednosti monocita?
Neke osobe sa povišenim monocitima nemaju nikakve simptome, a neke uočavaju umor, slabost kao simptom. Česti su i otoci i povišena temperatura. Nivo monocita i ukupnih belih krvnih zrnaca raste kao odgovor na akutni stres, poremećaj krvi, infekciju ili upalu. Studija iz 2015. otkrila je da visoke vrednosti monocita i nizak nivo limfocita, mogu biti upozorenje na ulcerozni kolitis.
Faktori rizika za visok nivo monocita
Faktori rizika za povišene vrednosti monocita su virusne infekcije, kao što su infektivna mononukleoza, zauške i boginje, parazitske, bakterijske infekcije, uključujući i tuberkulozu.
Povišene vrednosti monocita nekada su i posledica hronične inflamatorne bolesti, autoimunih bolesti, kao što su reumatoidni artritis, inflamatorna bolest creva ,celijakija. Veće vrednosti monocita nastaju i posle upotrebe nekih lekova, posle uklanjanja slezine. Najčešće je visok broj monocita znak hronične mijelomonocitne leukemije.
Studija iz 2019. naglašava da veći broj monocita može biti povezan sa pojačanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da bi rana dijagnostika mogla biti od pomoći kada je u pitanju zdravlje srca. Ipak, potrebno je više istraživanja kako bi ova pretpostavka mogla da dobije naučnu potvrdu.
Najčešće se radi sa kompletnom krvnom slikom
Diferencijalnim testom krvi se određuju vrednosti monocita. Ova analiza proverava vrednosti svih pet grupa belih krvnih zrnaca i određuje da li su neke vrste belih krvnih zrnaca atipične ili nezrele.
Uzima se venska krv iz ruke, a specijalna boja pomaže stručnjaku da utvrdi različite nivoe belih krvnih zrnaca. Ova provera se, najčešće radi sa kompletnom krvnom slikom, kako bi se dijagnostikovala neka infekcija, utvridila anemija. Lečenje povišenih vrednosti monocita zavisi od uzroka stanja. Bakterijske infekcije se leče antibioticima, ukoliko se sumnja na parazite biće neophodni i dodatni testovi.
Kako da smanjimo povišene vrednosti monocita?
Ukoliko je broj belih krvnih zrnaca prenizak organizam je osetljiviji na bolesti, a ako je previsok znači da naše telo regauje na neko stanje.
Fizička aktivnost je osnova dobrog zdravlja, postoje dokazi koji ukazuju na to da vežbanje može regulisati vrednosti monocita, posebno kako starimo. Pošto monociti reaguju na upalne procese, smatra se da antiinflamatorna dijeta može biti korisna. Ovaj način ishrane se zasniva na upotrebi maslinovog ulja, zelenog lisnatog povrća,paradajza, jagoda, borovnica, trešnji, pomorandži, oraha. Naglasak je na masnim morskim ribama kao što su losos, tunjevina, sardine i skuša.
S druge strane, smatra se da neke namirnice mogu povećati upalu, pa je savet da se izbegava crveno i prerađeno meso, rafinisani ugljeni hidrati (pecivo, beli hleb i bele testenine), pržena hrana, sokovi i gazirana pića, margarin. Mediteranska ishrana je dobar primer antiinflamatorne dijete.