U starijem životnom dobu kvalitetna ishrana jedna je od glavnih osnova dobrog zdravlja i vitalnosti. Problemi s varenjem, nadimanje, bolesti, upotreba lekova, nedostatak zuba, mogu iz korena da promene naš odnos prema hrani. Stručnjaci naglašavaju da i starije osobe moraju da unose sve vrste namirnica i da se pridržavaju nekih malih pravila koja im mogu omogućiti da uživaju u hrani.
Grejpfrut i lekovi
Starenje utiče na čulo ukusa, oko 60. godine počinje da se menja način na koji registrujemo ukus. Ovaj proces postaje još ozbiljniji i ubrzaniji posle 70. godine, s opadanjem osetljivosti na mirise. Starenje utiče na količinu olfaktornih receptora, koji su zaduženi za prepoznaju različitih mirisa. Upotreba nekih lekova ograničava izbor namirnica. Pacijentima koji koriste medikamente za kontrolu visokog krvnog pritiska, lekove protiv anksioznih poremećaja ili tablete za spavanje ne preporučuje se upotreba grejpfruta.
Kada je nedostatak zuba veliki problem
Usled starenja kod većine osoba dolazi do promena na zubima i desnima, proces propadanja posebno je ubrzan, ukoliko se ne vodi u dovoljnoj meri briga o higijeni usne duplje i zuba. Nedostatak zuba često je razlog da se izbegava sirovo povrće, stručnjaci ipak naglašavaju da su za dobro zdravlje u starijem životnom dobu neophodne dovoljne količine biljnih vlakana i vitamina. Preporuka je da se povrće zato prokuva ili da se šargarepa, bundeva ili cvekla dodaje supama i varivima.
Pasulj i upotreba alkohola
Pojedine starije osobe izbegavaju pasulj zbog stomačnih tegoba u vidu bolova i nadimanja. Kvalitetna ishrana nekada je nezamisliva bez pasulja koji sadrži malo masnoća, a odličan je izvor biljnih vlakana, proteina i gvožđa. Savet je da se koriste manje količine.
Smatra se i da umerena upotreba alkohola može umanjiti rizik od srčanog i moždanog udara. Tolerancija organizma na alkoholna pića, ipak se menja s godinama, pa neka čaša vina može da povisi krvni pritisak ili uzrokuje nesanicu, ili pad šećera u krvi kod dijabetičara. Poznato je da alkohol utiče i na delovanje lekova, pa se ukoliko koristite medikamente obavezno posavetujte s lekarom.
Kako koristiti mleko i mlečne proizvode?
Starenje utiče na varenje, pa neke osobe imaju problem pri upotrebi mleka i mlečnih proizvoda. Mleko je bitan nutrijent i u svim životnim dobima, bogato je kalcijumom i proteinima. Starije osobe mogu da koriste manje količine mleka, neki mlečni proizvodi se bolje tolerišu. Savet je da se u odnosu na punomasne mlečne proizvode prednost da kiselom mleku, jogurtu, mladom siru.
Kofein je sastojak koji smeta nekim starijim osobama i čini ih nervoznijim i anksioznima. Kofein može da ubrza rad srca, da uzrokuje nesanicu. Ukoliko se odlučimo da zato prestanemo da koristimo kofein savet je da se to učini postepeno. Naglo izbacivanje kofeina može da uslovi nastanak glavobolje, mučninu. Polako zamenjujte napitke na bazi kofeina, vodom, biljnim čajevima.
Meso može da se zameni i kvalitetnom ribom
Zdrav i svež biftek je omiljena hrana mnogih osoba. Iako je ovo meso najzdravije nekada je i pored pažljive primere nekim starijim osobama teško za žvakanje. Hamburger se lakše žvaće ali nikada nije tako dobar izbor kao običan biftek. Preporuka je da se koristi nemasna mlevena govedina ili plava morska riba koja je takođe odličan izvor omega-3 masnih kiselina i proteina.
Hrana sa visokim sadržajem soli
Osobama starijim od 51 godinu, Američko udruženje za srce preporučuje se da povedu računa o količini natrijuma, najveće količine su do 2.300 mg dnevno. Previše natrijuma može podići krvni pritisak.
Kvalitetna ishrana, prema navodima nutricionista, upućuje nas da je potrebo izbegavati prerađene namirnice, gotove proizvode, smrznutu hranu, slane grickale, brzu hranu s mnogo masnoća, šećera i soli. Savet je da se pri kupovini gotove hrane proverava sastav proizvoda i da se biraju namirnice s manjom količinom natrijuma.
Kupusnjače koristite u manjim porcijama
Brokoli, kupus, karfiol, kelj, bogati su vitaminom C, beta-karotenom, vlaknima, kalcijumom, gvožđem i folatima. Ova vrsta povrća ima dosta vitamina A i vitamina K, kao i malo kalorija. Prema nekim studijima, ovo povrće smanjuje rizik od pojave raka. Pojedine osobe i pored toga izbegavaju ove namirnice jer posle njihove upotrebe dobijaju gasove. Savet je kao i kod pasulja i mleka, da se ovi proizvodi konzumiraju u manjim porcijama.
Jedna jabuka dnevno, sirove klice
Sveže voće sadrži obilje vitamina, vlakana i drugih hranljivih materija. Starijim osobama koje imaju problema sa zubima, nekada može biti teško da pojedu jednu jabuku dnevno. Savet je da se u tom slučaju jabuka izrenda, ili da se kruška ili jabuka skuva na pari. Birajte i mekše voće kao što su banane, dinje.
Klice deteline, lucerke, rotkvice bogate su vitaminima B i drugim hranljivim materijama. Sirove klice, ipak se ne savetuju starijima i osobama sa oslabljenim imunološkim sistemom. Pošto se uzgajaju u toplim, vlažnim uslovima, postoji verovatnoća da sirove klice sadrže veliki broj bakterija.