Probiotici i depresija – ova veza nije novina u svetu nauke. Održavanje ravnoteže dobrih bakterija u našim crevima igra važnu ulogu u stabilnosti zdravlja, uključujući i mentalno. Nova istraživanja kažu da probiotici mogu da budu značajna podrška efektima antidepresiva i pomoć u ublažavanju simptoma depresije.
Probiotici i depresija dovedeni u vezu proučavanjem osovine creva – mozak
U cilju pomoći pacijentima koji se leče od poremećaja mentalnog zdravlja, najčešće se koriste lekove i psihoterapija u kombinaciji. Uspeh lečenja zavisi od više faktora, a naučnici se trude da poboljšaju efekte postojeće terapije i razviju nove. Jedan od novih obećavajućih pristupa je fokusiranje na vezu mikrobiom creva – mozak. Pod mikrobiomom se generalno podrazumevaju svi mikroorganizmi koji žive u ljudskom telu ili na njemu. Crevna flora je jedan od najvažnijih sistema našeg zdravlja, jer crevne bakterije utiču na nervni sistem putem metaboličkih procesa.
U nedavnoj studiji, istraživački tim sa Univerziteta i Univerzitetske psihijatrijske klinike u Bazelu pokazao je da probiotici mogu da pojačaju efikasnost lečenja antidepresivima. Rezultati su objavljeni u časopisu Translational Psychiatry.
Crevna flora, njeno stanje i probiotici itekako utiču na psihu
Istraživački tim koji su vodile dr André Schmidt, profesor dr Anna-Chiara Schaub i dr Undine Lang, sistematski je istraživao efekte probiotika na pacijente sa depresijom. Svi učesnici hospitalizovani na Univerzitetskoj psihijatrijskoj klinici u Bazelu (UPK) i dobijali su probiotik ili placebo tokom 4 sedmice, uz antidepresive. Istraživači su sproveli niz testova na učesnicima neposredno pre tretmana. Takođe, na kraju 31. dana, i ponovo četiri nedelje kasnije.
Iz prethodnih studija je poznato da pacijenti sa depresijom pokazuju veću prevalenciju crevnih i digestivnih tegoba. Veoma značajno je što se, prema rezultatima ove studije, sastav crevne flore pacijenata na terapiji antidepresivima promenio, barem privremeno. U grupi onih koji su uz antidepresive uzimali i probiotike, analiza uzoraka stolice otkrila je porast bakterija mlečne kiseline. To je inače efekat koji je prati smanjenje simptoma depresije.
Međutim, nivo ovih dobrih crevnih bakterija ponovo se smanjio tokom sledeće četiri nedelje. Moguće je da četiri nedelje dodavanja probiotika nije dovoljno dug period i da je potrebno više vremena da se novi sastav crevne flore stabilizuje, objašnjava profesor dr Anna-Chiara Schaub.
Probiotici i depresija – promena emocionalnih nadražaja koju mogu da pokrenu ovi dodaci
Još jedan zanimljiv efekat uzimanja probiotika uočen je u odnosu na moždanu aktivnost. Istraživači su pratili ovu reakciju koristeći metodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI). Inače, kod pacijenata sa depresijom, određeni regioni mozga za emocionalnu obradu ponašaju se drugačije nego kod osoba sa dobrim mentalnim zdravljem.
Nakon četiri nedelje uzimanja probiotika, neki parametri ove aktivnosti mozga su se normalizovali u grupi koja je uzimala probiotike, ali ne i u placebo grupi.
Veza mikrobiom creva – mozak potvrđena kroz ispitivanja
– Iako je osovina mikrobiom creva – mozak već bila predmet istraživanja i u prethodnim godinama, tačni mehanizmi tek treba da budu u potpunosti razjašnjeni. To je bio još jedan razlog za dodatnu pažnju važnosti korišćenja širokog spektra dobrih bakterija u obliku probiotika. Prednost je što su to formule koje su već dostupne na tržištu. Uz dodatno znanje o specifičnom dejstvu određenih bakterija, možda je moguće optimizovati izbor bakterija i koristiti najbolju mešavinu kako bi se podržali i pojačali efekti lečenja depresije. Važno je takođe naglasiti da probiotici nikako nisu odgovarajući kao jedini tretman za depresiju, iako je veza „probiotici i depresija“ sada značajno više potvrđena – podsetila je dr Undine Lang.
