Ako se ne osećate dobro i imate neku infekciju, ona može da bude virusnog ili bakterijskog porekla. Najvažnije je da se nikako ne lečite na svoju ruku dok se ne uradi odgovarajuća dijagnostika i lekar ne propiše terapiju. I doziranje treba da bude isključivo po lekarskom receptu, u odnosu na stanje i tip infekcije.
Koji lekovi su antivirusni, a koji su za bakterijske infekcije
Virusi se leče antivirusnim, dok se bakterije leče antibakterijskim agensima (antibioticima). Važno je znati i da antivirusni lekovi ne mogu da leče bakterije, a antibiotici ne mogu da leče viruse, zbog različite strukture organizama.
Provereni antivirusni lekovi su, recimo, tamiflu za grip, remdesivir za covid 19 i biktarvi za HIV infekciju. Najčešći antibiotici podrazumevaju amoksicilin, doksiciklin (dovicin) i cefaleksin, koji se svi mogu koristiti za lečenje raznih infekcija izazvanih bakterijama. Deluju i protiv onih bakterija koje napadaju respiratorni, urinarni trakt i našu kožu.
Antibiotici nisu uvek neophodni u lečenju bakterijske infekcije
Lekari objašnjavaju da bakterije imaju ćelijske zidove i unutrašnje strukture. Upravo one su ciljane od strane antibiotika koji bi trebalo svojim delovanjem ili da ubiju taj mali organizam, ili da prekinu njegov životni ciklus razmnožavanja. Virusi su jednostavniji, sa manje strukturnih oblika. Budući da oni moraju da uđu u druge ćelije da bi se reprodukovali, antivirusni agensi sprečavaju ulazak i replikacije.
U poređenju sa bakterijskim infekcijama, medicina poznaje manje dostupnih terapijskih alata za uništavanje virusa. The Centers for Disease Control and Prevention (CDC) ističe da antibiotici zapravo nisu uvek potrebni u lečenju bakterijskih infekcija. Recimo, mnoge infekcije sinusa izazvane bakterijama i neke infekcije uha obično se povuku same od sebe. Zbog toga treba koristiti svaku priliku za podsećanje da uzimanje antibiotika kada to nije neophodno ne donosi nikakvu korist. I ne samo to – može dovesti do ozbiljnih neželjenih efekata.
Kada je obavezno javiti se lekaru u slučaju infekcije
Ako se osećate loše, a bili ste u situaciji da vas je, recimo, ugrizao pas ili neka druga životinja, možda ste „zakačili“ neku infekciju. Takođe, trebalo bi da se obratite lekaru ako imate i neki od sledećih simptoma koji su vam se pojavili iznenada:
- otežano disanje
- kašalj koji traje duže od nedelju dana
- periodi ubrzanog rada srca
- osip (posebno ako je praćen temperaturom)ayx
- otok (najčešće ekstremiteta)
- zamagljen vid ili druge poteškoće sa vidom
- uporno povraćanje
- neobična ili jaka glavobolja
Pravilna dijagnostika najvažnija, ne uzimajte sami antibiotike
Ako ste pod infekcijom, lekar će na osnovu simptoma i analiza moći da utvrdi koliko je ozbiljno, i da li su uzročnici virusi ili bakterije. Uz detaljno uzimanje anamneze, rade se i analize uzoraka urina, stolice ili krvi, kao ibris iz nosa ili grla. Rezultati, uz antibiograme, pokazaće šta je najbolji terapijski izbor.
Još jednom naglašavamo da uzimanje antibiotika na svoju ruku ili u drugačijim dozama nego što propiše lekar može da izazove rezistentnost, ali i druge neželjene efekte. Uz antibiotsku terapiju, obavezno je uzimati i probiotike.
