Najnovija istraživanja su otkrila vezu između dugotrajne upotrebe antibiotika i blagog smanjenja kognitivnih sposobnosti. Promene su uočene u koncentraciji, pamćenju, učenju i brzini nekih psihomotornih procesa.
Uticaj dugotrajne upotrebe antibiotika na kognitivne sposobnosti
Kognitivne promene usled upotrebe antibiotika mogu da se dešavaju mesecima, pa i godinama pre nego što se uoče prve manifestacije, upozoravaju stručnjaci. Zbog toga su istraživači iz Massachusetts General Hospital u Bostonu i Rush University Medical Center u Čikagu, odlučili da detaljnije istraže vezu između upotrebe antibiotika i ovakvih promena kod osoba srednje dobi.
Dvosmerna komunikacija mozak – creva
Mikrobiom creva čine svi mikroorganizmi i njihovi geni u ljudskom gastrointestilanom traktu. Oni imaju neprocenjivu ulogu za pravilno funkcionisanje ljudskog organizma i imunog sistema.
Mikrobiom creva i mozga su funkcionalno povezani osovinom (axis) koja predstavlja komunikacionu mrežu povezujući ova dva organa na fizičkom i na biohemijskom nivou putem nerava i neurotransmitera.
Naučnici veruju da osovina stomak-mozak omogućava stomačnim bakterijama da utiču i na funkcionisanje ljudskog mozga. Postoje naučni dokazi da promene crevnog mikrobioma imaju ulogu u razvoju psihijatrijskih i neuroloških poremećaja, kao što su depresija, poremećaj spektra autizma, anksiozni poremećaj i Alchajmerova bolest.
Dovodi li dugotrajna upotreba antibiotika do smanjenja kognativnih sposobnosti?
Naučna studija iz 2019. je pratila 15.129 medicinskih sestara prosečne starosti od 54,7 godina.
Upitnik je sadržao podatke o trajanju upotrebe antibiotika tokom perioda od 4 godine i razlozima njihove upotrebe.
Istraživači su klasifikovali učesnike prema upotrebi antibiotika u nekoliko grupa: oni koji nisu koristili antibiotik uopšte; oni koji su koristili manje od 15 dana; osobe koje su koristile od 15 dana do 2 meseca, i u poslednjoj grupi su se našli oni koji su koristili antibiotik duže od 2 meseca.
Smanjenjenje kognitivnih sposobnosti
Rezultati su otkrili manje smanjenje kognativnih sposobnosti kod osoba koje su više od 2 meseca koristile antibiotike. S obzirom da je poznato da kako starimo, kognitivne sposobnosti imaju tenedenciju opadanja, autori su uzeliu obzir i to merilo i došli do zaključka da je odnos dugotrajne upotrebe antibiotika i pada kognitivnih sposobnosti bio otprilike jednak onom koji je otkriven za 3 do 4 godine starenja kod osoba koje nisu koristile antibiotik.
Dr Sherry Ross, specijalista ginekologije i akušerstva u Providence Saint John’s Health Center komentarišući rezultate studije za Medical News Today je istakla:
– Dugotrajna upotreba antibiotika može na mnogo načina da bude štetna po zdravlje. Ova studija je pokazala da postoji veza sa padom kognitivnih sposobnosti. Zato je važno uzimati antibiotike onako kako je propisano od strane lekara. Ujedno, učimo i o moći probiotika kao zaštitnog faktora. Važni su i zdrava ishrana, redovno vežbanje, adekvatan san i minimiziranje upotrebe alkohola, posebno tokom korišćenja antibiotske terapije.
