Giht i plantarni fascitis su inflamatorna stanja koja imaju dosta sličnosti, ali i razlika. Giht je vrsta inflamatornog artritisa, koji može da utiče na više zglobova u telu, dok je plantarni fasciitis upala ligamenta u stopalu. Kako giht obično počinje od nožnog palca, celo stopalo je bolno. Plantarni fasciitis takođe izaziva bol i otok u regiji stopala i pete.
Giht i plantarni fascitis mogu da „blokiraju“ stopalo
Giht i plantarni fascitis na različite načine uslovljavaju bol u stopalu i onemogućavaju normalan hod. Naime, giht je posledica visokog nivoa mokraćne kiseline u telu koja može da formira bolne kristale oko zglobova. Uobičajeno je da osobe sa gihtom imaju bolne zglobove u stopalu. Plantarni fascitis je upala plantarne fascije, koja je jedan od ligamenata u našem tabanu. Takođe, može da se javi i zbog izmenjenog svoda stopala, ili preopterećenja nogu ili samog stopala (predugo stajanje ili hod). Plantarni fasciitis izazva bol i otok u donjem delu (dnu) stopala i pete.
Različiti uzroci izazivaju giht i plantarni fascitis
Faktori rizika za giht su:
- muški pol
- gojaznost
- sklonost ka konzumiranju alkohola
- određena zdravstvena stanja (dijabetes, loša funkcija bubrega, srčana insuficijencija, visok krvni pritisak)
- korišćenje diuretika
- ishrana bogata purinom (crveno meso, iznutrice, morski plodovi)
Faktori rizika za pojavu plantarnog fascitisa
- naglo povećanje fizičke aktivnosti ili ponavljajući pritisak na stopalo (trčanje)
- dugi periodi stajanja
- neudobna obuća
- prekomerna telesna težina ili gojaznost
- ravna stopala ili visok svod stopala
Koje su sličnosti između githa i plantarnog fascitisa, a koje razlike
Među sličnostima ovih zapaljenskih stanja stručnjaci ističu:
- gojaznost, kao faktor rizika
- utiču na stopala, pri čemu giht najčešće počinje od nožnog palca
- za oba stanja u lečenju se koriste led, antiinflamatorni i lekovi protiv bolova
- adekvatna terapija pomaže u regulisanju oba stanja i ublažavanju simptoma
Što se tiče razlika, najvažnije je to da plantarni fascitis pogađa samo stopala. Nasuprot tome, giht može da utiče negativno na više zglobova u telu. Lekari za dijagnozu gihta koriste testove krvi i uzorke mokraće, a dijagnostikovanje plantarnog fasciitisa uglavnom zahteva samo fizički pregled, ponekad dodatna snimanja. Lekovi, dijeta i promena načina života osnova su lečenja gihta. Za lečenje plantarnog fascitisa propisuje se fizikalna terapija, a u ređim slučajevima operacija.
Lečenje gihta
Cilj lečenja gihta je smanjenje bolova, zaustavljanje akutne faze napada i sprečavanje komplikacija, a podrazumeva:
- terapiju nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAID) koji deluju na bol i otok
- nanošenje leda na zahvaćeni zglob i držanje u podignutom položaju
- unošenje većih količina tečnosti, uz izbegavanje alkohola i slatkih pića
- izbegavanje stresa koji pogoršava napade
Dugoročni plan lečenja sa ciljem držanja bolesti pod kontrolom i izbegavanjem napada uglavnom se svodi na sledeće stavke, odnosno lekove i drugo:
- korišćenje kortikosteroida
- inhibitori ksantin oksidaze (lekovi koji pomažu u sprečavanju proizvodnje mokraćne kiseline)
- urikozurični agensi (stimulišu bubrege da uklone višak mokraćne kiseline iz tela)
- korišćenje urikaze (leka koji pomaže u razgradnji mokraćne kiseline)
- drugi lekovi koji snižavaju nivoe mokraćne kiseline (alopurinol, febuksostat, peglotikaza)
- održavanje normalne telesne težine i bavljenje fizičkom aktivnošću
- biranje aktivnosti sa malim opterećenjem zglobova (plivanje, lagani hod)
- ograničavanje unosa alkohola, posebno piva
- smanjenje unosa hrane bogate purinom
- izbegavanje ili zamena lekova koji mogu da izazovu viši nivo mokraćne kiseline (diuretici)
Plantarni fascitis i lečenje
Plantarni fascitis leči se sledećim metodama i savetima:
- odabrane vežbe za istezanje mišića lista
- nošenje specijalne obuće malo podignutom petom koja predstavlja bolji oslonac za kuk
- nošenje i obuće u zatvorenom prostoru, hodanje bosonogim stopalom može da pogorša stanje
- nanošenje leda umotanog u krpu na petu (do 20 minuta, nekoliko puta dnevno)
- smanjenje fizičke aktivnosti kako bi se stopalo odmorilo
- uzimanje NSAIL lekova za ublažavanje bolova i upale
Ako se bol nastavi i nakon nekoliko nedelja, potrebna je nova konsultacija sa lekarom, uz moguće mere:
- dodavanje dodatne potpore u obuću (jastučići ili ortoze)
- injekcije kortikosteroida u stopalo
- korišćenje privremenog gipsa za hodanje
- nošenje udlage tokom spavanja zbog istezanja plantarne fascije
- fizikalna terapija
Većini ljudi neće biti potrebna operacija za lečenje plantarnog fascitisa, ali do nje može da dođe kod osoba koje imaju previše napregnute tetive i kod kojih fascija ne reaguje na terapiju.
Prognoze za lečenje gihta i plantarnog fascitisa
Bez lečenja, giht napreduje stvaranjem kristala urata koji se formiraju ispod kože i mogu da oštete zglobove ili druge organe. Pravovremeno lečenje i disciplinovano pridržavanje terapije i životnih navika drže bolest pod kontrolom i sprečavaju komplikacije. Prema istraživanjima, kod 70–80 odsto osoba ljudi sa plantarnim fascitisom, simptomi će se poboljšati ili nestati u roku od 9–12 meseci. Kod 5-10 odsto slučajeva može biti indikovana hirurška intervencija. Plantarni fascitis se često javlja kod sportista, a može da dođe i do ponovne pojave.