Burzitis je zapaljenje zatvorenih vrećica koje se zovu burze i nalaze se u unutrašnjosti zglobova. Ispunjava ih tečnost, a imaju ulogu da smanje trenje između kosti i tetiva, različitih tetiva, ili između koštanih struktura i same kože. Fizički, burze izgledaju kao baloni koji su uglavljeni između drugih tkiva, a koji su ispunjeni malom količinom tečnosti.
Zašto nastaje burzitis?
Isti, odnosno često ponavljani pokreti izazivaju trenje koje opterećuje i iritira burzu. Neretko, ovo trenje nije usamljeno i kombinuje sa nekim spoljnim pritiscima. Ponovljene kretnje tetiva idu preko same burze. Ovo je, na primer, slučaj kod osoba koje u profesionalnom angažovanju učestalo ponavljaju određene pokrete (čistačice, moleri, zidari, pijanisti…). I sportisti poput atletičara (bacači diska, kugle ili kladiva, trkači) i teniseri, takođe su predisponirani za ovo stanje.
Koje vrste burzitisa postoje?
Burzitis može da pokrene više mehanizama. Do njega dolazi usled trenja, delovanjem hemijskih agenasa, ili može da se javi septički burzitis. Mehanički uticaji prouzrokuju upalni proces, tečnost se izlučuje u samu burzu, a onda dolazi do otoka i bola. Situacija u kojoj je upala burze posledica druge hronične upale u drugim, okolnim tkivima (često tetivama), naziva se hemijski burzitis. Najnižu incidencu pojave ima septički burzitis. Bakterije prodru u samu burzu i prouzrokuju upalni proces, krvotokom ili nekim događajem poput udarca ili povrede koji oštete i kožu i burzu. Pojedina istraživanja kažu da burzitis može da javi i kao posledica nekih virusnih infekcija.
Burzitis trohantera (upalni proces burze u kuku)
Najčešći upalni proces u kukovima je trohanterni burzitis. Anatomija je takva da zategnuti mišići prelaze preko velikog trohantera (iliotibijalna traka i tetiva gluteusa). Kada dolazi do trenja ovih mišića, javlja se upala. Ako postoji još neki degenerativni proces ili stanje koje dodatno skrati i zategne mišiće, trenje se intenzivira i burza se „upali“. Ponavljane radnje poput trčanja, slabosti, odnosno nedovoljne jačine mišića rotatora kuka i kvadricepsa, skraćeni rotator kuka, često penjanje na uspone ili vožnja bicikla na neudobnom ili visokom sedištu, takođe provociraju upalu burze trohantera. I ako dođe do udarca u regiji trohantera može da dođe do upale, ali i do krvarenja, prilikom koga se krv izliva direktno u burzu. I neki biomehanički poremećaji mogu da izazovu trohanterni burzitis poput skolioze, nejednake dužine nogu, loše i istrošene hrskavice kuka, kalcifikovane iliotibijalne trake, i takozvane „x“ noge.
Bekerova cista i prepatelarni burzitis (koleno)
Sinovijalna cista koja nastaje u prostoru zatkolene jame poznata je kao Bekerova cista. Sinovijalna tečnost inače služi „podmazivanju“ kolena u kretanju. Kada ona ispunjava sluznu vrećicu) dolazi do otoka. Oticanje može, ali i ne mora da bude povezano sa upalnim procesom, ali često stvara smetnje pri kretanju.
Na samom vrhu kolena je kost koja se zove patela, a u prostoru između nje i kože nalazi se prepatelarna burza. Kada smo duže u čučećem položaju, ili smo izloženi češćim manjim udarcima ili padovima, ova burza može da se upali i tada dolazi do prepatelarnog burzitisa. Često se javlja kod sportista koji se bave sportovima u kojima su česti kontakti ili padovi (odbojka, košarka, borilačke veštine) ili kod osoba koje se bave poslovima koji zahtevaju čest isti položaj (parketari, keramičari…). Ciste koje se upale kod prepatelarnog burzitisa mogu da budu različite veličine, od prečnika lešnika, do guščijeg jajeta.
Lakatni burzitis („studentski lakat“)
Upala burze na samom laktu ispod kože, tačno tamo gde lakat dodiruje neku površinu kada se naslonimo ili „nalaktimo“, kolokvijalno se naziva „studentski lakat“. Kada smo dugo oslonjeni na laktove u istom položaju (učenje, rad za računarom), dolazi do pritiska na ovu sluznu vrećicu, i dolazi do se upale. U prostoru lakatnog vrha dolazi do oticanja i bubrenja burze, tečnost se nakuplja i stvara se bolan „jastučić“ koji posebno reaguje na dodatni pritisak.
Postavljanje dijagnoze i lečenje burzitisa
Dijagnozu burzitisa stručno lice potvrđuje u odnosu na mesto bola, opisa nastanka povrede (ako je iniciran na takav način), kliničkim ili ultrazvučnim pregledom bolnog mesta. Savetuje se mirovanje i pauza u fizičkoj aktivnosti, a terapija određuje u odnosu na vrstu burzitisa i stadijum upale. Preporučuje se fizikalna terapija (rashlađivanje, elektroterapija, magnet, laser, ultrazvuk). Lekovi nisu uvek neophodni, ali ponekad upala bez njih ne može da prođe (nesterodni antireumatici, antiinflamatorni lekovi). Predlog može biti i punkcija. Ako nijedna terapija ne da rezultate, u najtežim oblicima radi se hirurška intervencija odstranjivanja kompletne burze.
Kako izgledaju faze lečenja?
Prva faza lečenja burzitisa svakako podrazumeva smanjenje bola i smirivanje upale. Uobičajena je primena krioterapije (lediranje) i to do 5 puta dnevno najviše do 7 minuta. Opcija u ovoj fazi može da bude instilacija (punkcija) burze sa izvlačenjem tečnosti i plasiranjem rastvora (kombinacija kortikosteroida i anestetika). I posle ove procedure se savetuju mirovanje i krioterapija. Druga faza je kineziterapija koja podrazumeva prvenstveno istezanje koje je veoma značajno za tok oporavka kada prestanu bol i smanji se upala. Takođe, istezanje doprinosi prevencija recidiva burzitisa. Kod burzitisa trohantera (kuk), istežu se svi mišića čije tetive su vezane za burzu trohantera i omogućava pun opseg pokreta u kuku. Najvažnije je ojačati mišiće spoljašnjih rotatora kuka, abduktora nogu, kvadriceps, zadnju ložu, stabilizatore trupa, gluteus. Treća faza je zapravo sportska rehabilitacija. Ona ima za cilj vraćanje sportiste u puni trenažni i takmičarski pogon. Glavni ciljevi su jačanje svih mišića, vraćanje i podizanje kondicije, korekcija drugih slabih tačaka u kineziološkom lancu i korekcija deformiteta.
Može li burzitis da se spreči?
Osnove prevencije pojave burzitisa čini jačanje, podizanje snage i fleksibilnosti mišića. Važno je održavati normalnu telesnu težinu, skinuti višak kilograma koji postoji, kako ne bi opterećivali zglobove. Treba nositi udobnu obuću, uz uloške za korekciju deformiteta ako postoje. Umerena fizička aktivnost, odnosno adekvatno isplanirana u odnosu na zdravstveno stanje i druge individualne činice, podrazumeva se.
