Karcinom pankreasa je, kako u svetu tako i kod nas, jedan od vodećih uzroka smrti obolelih od malignih bolesti. Radi se o oboljenju koje se dominantno javlja kod bolesnika starije životne dobi. Na neke faktore rizika ne možemo da utičemo, ali na neke, na sreću, možemo, prvenstveno promenom životnih navika.
Karcinom pankreasa odnosi oba pola
– Prema podacima Instituta za javno zdravlje republike Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” koji je za 2015. godinu analizirao incidenciju i mortalitet od raka u centralnoj Srbiji, standardizovana stopa iznosi 9.2 odsto za muškarce i 6.5 odsto za žene. Ovi podaci odgovaraju evropskom nivou incidencije karcinoma pankreasa. Kod nas, međutim, postoje regije u kojima je incidencija karcinoma pankreasa značajno veća u odnosu na evropski prosek. Podatak da je broj novootkrivenih slučajeva u jednoj godini približno isti broju preminulih, govori o težini ovog oboljenja. To potvrđuje i činjenica da se u najvećem broju slučajeva dijagnostikuje kasno kada su mogućnosti uspešnog lečenja vrlo male – kaže u razgovoru za eKlinika portal doc. dr Daniel Galun, specijalista opšte hirurgije i subspecijalista hirurgije digestivnog sistema, deo tima Klinike za digestivnu hirurgiju UKCS (I Hirurška klinika).
Uloga pankreasa u organizmu
Pankreas je žlezda sa važnom ulogom u organizmu koja učestvuje u procesu varenja hrane i regulaciji nivoa šećera u krvi. Ima, objašnjava doc. dr Galun, dve funkcije – egzokrinu i endokrinu. Egzokrina, prema rečima našeg sagovornika, podrazumeva oslobađanje specifičnih enzima koji omogućavaju varenje proteina, ugljenih hidrata i masti.
– U trenutku kada hranu unesemo u želudac, ovi enzimi se oslobode u dvanestopalačno crevo zajedno sa žuči koju proizvodi jetra i obezbeđuju varenje osnovnih gradivnih materija. Druga funkcija pankreasa je endokrina. Na taj način, preko svoja dva hormona – insulina i glukagona, on održava adekvatan nivo šećera u krvi koji je vitalno važan za funkciju mozga, jetre i bubrega – objašnjava dr Daniel Galun.
Karcinom pankreasa i faktori rizika
U poslednjim godinama, ističe docent dr Daniel Galun, dobro su proučeni faktori rizika za nastanak karcinoma pankreasa, prvenstveno sa ciljem razvoja preventivnih strategija. Međutim, kod velikog broja bolesnika, ti dokazanih faktori rizika nisu prisutni. To ukazuje na ogromnu potrebu daljeg proučavanja i razumevanja nastanka ovog teškog oboljenja. Faktori rizika su prvenstveno povezani sa specifičnim genskim mutacijama, stilom života i zapaljenskim procesima pankreasa. Dosadašnje studije su, navodi dr Daniel Galun, ukazale na sledeće faktore rizika:
Pušenje
- Pušenje je jedan od najznačajnijih faktora rizika za nastanak karcinoma pankreasa. Osobe koje puše izložene su dvostruko većem riziku od nastanka ovog karcinoma. Studije pokazuju da prestanak pušenja dovodi do smanjenja rizika za dobijanje ovog smrtonosnog oboljenja.
Dijabetes
- Dijabetes tip 2, odnosno adultni dijabetes je poznati faktor rizika za nastanak karcinoma pankreasa i često je povezan sa gojaznošću. Povezanost dijabetesa tip 2, gojaznosti i karcinoma pankreasa je i dalje predmet brojnih istraživanja.
Gojaznost
- Gojaznost je još jedan faktor rizika za nastanak ovog karcinoma i to na dva načina. Prvi su genske promene u tkivu pankreasa što dovodi do nastanka tumora a drugi je zapaljenje pankreasa koje je takođe faktor rizika. Smatra se da su osobe čiji je BMI (indeks telesne mase) preko 30 izložene većem riziku za nastanak ovog oboljenja.
Hronični pankreatitis
- Pankreatitis je zapaljenje pankreasa koje je uzrokovano aktivacijom njegovih enzima dok se još uvek nalaze u tkivu pankreasa. Inače, u normalnim okolnostima enzimi se aktiviraju u dvanaestopalačnom crevu. Hronična upala pankreasa koja je često povezana sa pušenjem i prekomernom upotrebom alkohola.
Porodična istorija
- Povećan rizik za dobijanje karcinoma pankreasa postoji ukoliko je član porodice prvog stepena (roditelji, rođena braća i sestre) takođe oboleo od ovog karcinoma. Tada je potrebno intenzivno praćenje ovih osoba sa redovnim kontrolnim pregledima lekara.
Rasa
- Primećeno je da su Afro-amerikanci izloženi nešto većem riziku za nastanak karcinoma pankreasa u odnosu na amerikance azijskog, hispano ili kavkaznog porekla. Slično je i sa Aškenazi-jevrejima kod kojih je primećena veća učestalost pojave ovog karcinoma.
Nasledni genski sindromi
- Nasledne genske mutacije su takođe faktor rizika za nastanak bolesti. Studije pokazuju da su uzrok do 10 odsto karcinoma pankreasa.
Simptomi koji mogu da ukažu na bolest
Tok bolesti je, nažalost, konstatuje dr Daniel Galun, u najvećoj meri potpuno asimptomatski. Kada se simptomi jave, bolest je uglavnom već u uznapredovaloj fazi. Tada su i mogućnosti uspešnog lečenja vrlo ograničeni. Simptomi i znaci koji upućuju na tumor pankreasa su:
– Bol, koji se javlja u gornjim partijama trbuha uz perzistentan bol u središnjem delu leđa. Posledica je pritiska na susedne organe i nerve i predstavlja znak uznapredovale bolesti. Žuta prebojenost kože i očiju posledica je porasta nivoa bilirubina u krvi. Bilirubin je sastojak žuči koja se proizvodi u jetri i u normalnim okolnostima žuč se oslobađa u creva. Prisustvo tumora pankreasa onemogućava normalno oticanje žuči u creva i kao posledica dolazi do žute prebojenosti kože i očiju – navodi dr Daniel Galun.
Ostali simptomi u radu digestivnog trakta i gubitak telesne mase
– Takođe, ako tumor vrši pritisak na završni deo želuca ili na dvanaestopalačno crevo dolazi do pojave mučnine i povraćanja. Ove tegobe se pojačavaju posle obroka i praćene su jakim bolom u trbuhu. Svakako, predstavljaju znak uznapredovale bolesti. Neželjeni gubitak na telesnoj težini uz gubitak apetita je čest kod bolesnika sa karcinomom pankreasa. Na žalost, bolesnici u kratkom vremenskom periodu mogu izgubiti značajan deo svoje telesne mase, nekada i više od 20 odsto te ulaze u stanje kancerske kaheksije. Budući da pankreas ima značajnu ulogu u varenju hrane i regulaciji nivoa šećera u krvi prvi simptomi bolesti koji najčešće ostaju ne prepoznati su neadekvatno varenje hrane, izmenjen apetit, mučnina, promenjen izgled stolice – navodi naš sagovornik.
Da li hormonska terapija utiče na porast pojave ovog karcinoma kod mlađih žena?
Dr Daniel Galun kaže da je karcinom pankreasa oboljenje koje se dominantno javlja kod bolesnika starije životne dobi. Značajan porast oboljevanja počinje u grupi od 60. do 64. godine života. Prema epidemiološkim podacima, iz većine evropskih zemalja polovina obolelih su stariji od 70 godina.
– Globalno, karcinom pankreasa je češći kod muškaraca. Najveća razlika u incidenci oboljevanja između muškaraca i žena je u uzrasnoj grupi od 45-49 godina. Veća učestalost ovog oboljenja kod bolesnika muškog pola objašnjava se pušenjem kao faktorom rizika koji je zastupljeniji kod muškaraca. Međutim, više studija iz ove oblasti objavljenih poslednjih godina ukazuje na porast karcinoma pankreasa kod žena mlađih od 55 godina, posebno od 15. do 34. godine života. To je ujedno i prvi put da je ustanovljena veća učestalost karcinoma pankreasa kod žena u odnosu na bolesnike muškog pola. Za sada ne postoji jasno objašnjenje za ovu pojavu, iako se ovaj porast dovodi u vezu sa hormonalnim preparatima i drugim hemijskim sredstvima kojima su žene izložene u tom uzrastu. Dalja istraživanja ovog trenda su svakako neophodna – navodi sagovornik eKlinika portala, doc. dr Daniel Galun.
Kako se dijagnostikuje karcinom pankreasa?
Dijagnoza se postavlja na osnovu fizikalnog pregleda, laboratorijskih analiza koje uključuju i određivanje nivoa pojedinih tumorskih markera u krvi, ultrazvučnog pregleda i kompjuterizovane tomografije (CT).
– Skener (CT) abdomena predstavlja najvažniju dijagnostičku proceduru za postavljanje dijagnoze tumora pankreasa. On ne samo da je potvrđuje, već istovremeno omogućava lekarima da izaberu najoptimalniji vid lečenja. U pojedinim situacijama, skener je potrebno dopuniti magnetnom rezonancom, ali su to ipak ređi slučaj. Ukoliko hirurško lečenje nije moguće, potrebno je dijagnostiku dopuniti biopsijom tumora (ili primarnog ili metastatskog), u cilju patohistološke dijagnoze. Ona omogućava prikazivanje bolesnika nadležnom onkološkom konzilijumu u cilju ordiniranja hemoterapijskog lečenja – objašnjava dr Galun, subspecijalista hirurgije digestivnog trakta.
Opcije lečenja i šta se može učiniti za kvalitetniji život
Lečenja karcinoma pankreasa zavisi od stadijuma bolesti. Načelno, ističe doc.dr Daniel Galun, razlikujemo potencijalno kurativno lečenje (hirurgija) koje je moguće u manje od 20 odsto slučajeva, i palijativno lečenje, čiji je prvenstveni cilj kontrola bolesti i poboljšanje kvaliteta života.
– Modaliteti lečenja karcinoma pankreasa su: hirurgija, hemoterapija, imunoterapija, zračna terapija. Bolesnik se može lečiti jednim od navedenih modaliteta, ali i kombinacijom više različitih metoda. O tome odlučuje tim lekara sastavljen od hirurga, medikalnog onkologa, radijacionog onkologa, gastroenterologa i patologa. U lečenju takođe učestvuju i onkološka sestra, specijalista za kontrolu bola, nutricionista, ali i tim patronažne službe za kućno lečenje. Osim konvencionalnih modaliteta lečenja ovi bolesnici često primaju i takozvana komplementarna medicinska sredstva čiji je cilj poboljšanje kvaliteta života. Zbog ograničene efikasnosti svih navedenih metoda lečenja, pacijenti su često deo kliničkih programa istraživanja novih lekova čiji je cilj produžavanje života i bolja kontrola bolesti – objašnjava dr Daniel Galun.
Kakve su prognoze ovog oboljenja, kao i prevencija
Nažalost, bez obzira na sav napredak ostvaren u poteklim godinama, karcinom pankreasa ostaje oboljenje sa lošom prognozom. Jednogodišnje preživljavanje za sve stadijume bolesti je do 20 procenata, a petogodišnje tek oko 9 odsto.
– Ovi rezultati su posledica činjenice da manje od 20 odsto bolesnika u trenutku postavljanja dijagnoze može da dobije potencijalno kurativno lečenje tj. hirurgiju. Prosečno preživljavanje kod bolesnika koji su operisani iznosi od 23 – 36 meseci, a 5-godišnje preživljavanje može biti i do 35 odsto, ukoliko se bolest nije proširila na limfne žlezde. Veliki broj faktora rizika za nastanak karcinoma pankreasa ne može biti kontrolisan, ali zato postoje i oni faktori na koje se može uticati. To su prvenstveno prestanak pušenja, ograničavanje prekomerne upotrebe alkohola i to posebno žestokih pića, i adekvatna fizička aktivnost sa zdravom ishranom koja prevenira nastanak gojaznosti – savetuje doc. dr Daniel Galun, specijalista opšte hirurgije i subspecijalista hirurgije digestivnog sistema.
Imam pankreatitis oko pet godina,i bila sam u bolnici kao težak slučaj,a ne pušim, ne pijem alkohol, ne jedem masnu hranu, i nemam porodični problem sa bolesti pankreasa…imam dijabetes II i godinama pijem lekove za šećer. U velikom sam riziku od kancera i mogu vam reći da to ni malo nije prijatno. Da znam uzrok pa da ga otkloni, ovako zaista ne znam šta da radim.