Nivo holesterola u krvi raste neprimetno i na kraju dovodi do ateroskleroze

Analiza krvi koja pokazuje nivo holesterola, a koji se stručno naziva lipidni panel ili lipidni profil – je test krvi koji pokazuje količinu holesterola i triglicerida u krvi. Nivo holesterola u krvi raste neprimetno, a analiza krvi koja pokazuje nivo holesterola može pomoći u određivanju rizika od nakupljanja masnih naslaga (plakova) u arterijama koje mogu dovesti do suženih ili blokiranih arterija u celom telu (ateroskleroza). Ovakve analize krvi su važne jer uz pomoć njih može na vreme da se spreči da dođe do visokog nivoa holesterola, što dalje vodi do velikog rizika od bolesti koronarnih arterija.

Nivo holesterola raste neprimetno

Visok nivo holesterola u krvi uobično ne izaziva znakove ili simptome. Kompletna analiza krvi zarad provere nivoa holesterola radi se da bi se utvrdilo da li je holesterol visok i kako bi se procenio rizik od srčanog udara i drugih oblika srčanih oboljenja i bolesti krvnih sudova. Kompletan test uključuje izračunavanje četiri vrste masti u krvi:

– ukupni holesterol – zbir sadržaja holesterola u krvi

– lipoprotein niske gustine (LDL) holesterol – nivo „lošeg“ holesterola. Previše LDL holesterola u krvi uzrokuje nakupljanje masnih naslaga (plakova) u arterijama (ateroskleroza), što smanjuje protok krvi. Ovi plakovi ponekad pucaju i mogu dovesti do srčanog ili moždanog udara

– lipoprotein visoke gustine (HDL) holesterol –nivo „dobrog“ holesterola jer HDL pomaže u “rastvaranju” LDL holesterola, čime održava arterije otvorenim, pa krv slobodnije teče

– trigliceridi – vrsta masti u krvi. Kada jedemo, naše telo pretvara kalorije koje mu nisu potrebne u trigliceride, koji se skladište u masnim ćelijama. Visok nivo triglicerida je povezan sa nekoliko faktora, uključujući prekomernu težinu, konzumiranje previše slatkiša ili previše alkohola, pušenje, previše sedenja i manjak vizičke aktivnosti ili dijabetes.

Ko treba da proveri nivo holesterola u krvi?

Prema američkom Nacionalnom institutu za srce, pluća i krv (NHLBI), prvi skrining holesterola trebalo bi da se uradi između 9. i 11. godine života, a zatim da se ponavlja svakih pet godina. NHLBI preporučuje da se skrining holesterola obavlja svake ili svake druge godine i to muškarci od 45 do 65 godina i žene od 55 do 65 godina. Češće testiranje može biti potrebno ako su početni rezultati testa bili abnormalni ili ako osoba već ima koronarnu bolest, uzima lekove za snižavanje holesterola ili je u većem riziku od koronarne bolesti jer:

− ima porodičnu istoriju visokog holesterola ili srčanog udara
− ima prekomernu težinu
− nije fizički aktivna
− dijabetičar je
− jede nezdravu hranu
− pušač je.

Ljudi koji su podvrgnuti lečenju visokog holesterola zahtevaju redovno testiranje kako bi se pratila efikasnost lečenja.

Dobri i loši rezultati nivoa sve tri vrte holesterola

Ukupni holesterol:

Ispod 5.18 mmol/L – poželjno

5.18-6.18 mmol/L – na granici

Iznad 5.18-6.18 mmol/L – visok

LDL

Ispod 1.8 mmol/L – dobre vrednosti  za ljude koji imaju bolest koronarnih arterija, ili su doživeli srčani udar, imaju stent ili bajpas

Ispod 2.6 mmol/L – optimalne vrednosti za osobe sa koronarnim bolestima ili dijabetesom

Do 2.6 do 3.3 mmol/L – optimalna vredost za osobe koje nemaju koronarne bolesti, a visok za one koji imaju ove probleme

Od 3. mmol/L do 4.1 mmol/L – granična vrednost za zdrave, ali visoka za osobe sa koronarnim bolestima

Od 4.1-4.9 mmol/L  – visoka vrednost za osobe sa koronarnim bolestima

Iznad 4.9 mmol/L  – veoma visoke vrednosti i za zdrave osobe.

HDL

Ispod 1 mmol/L, žene i ispod 1.3 mmol/L za muškarce – loša vrednost

1-1.5 mmol/L, muškarci i 1.3-1.5 mmol/L žene – bolja vrednost

Iznad 1.5 mmol/L – dobra vrednost

Trigliceridi

Ispod 1.7 mmol/L – poželjna vrednost

Od 1.7 do 2.2 mmol/L – granična vrednost

Od 2.3 do 5.6 mmol/L – visok nivo

POVEZANE VESTI

Kruške se preporučuju dijabetičarima, za regulisanje holesterola, a i odlične su za var...

Holesterol može da raste zbog 12 razloga koji se teško otkrivaju

Iznad 5.6 mmol/L – veoma visok nivo