Aerofagija može da bude znak bolesti probavnog sistema ili psihičkog poremećaja

Aerofagija je medicinski izraz za prekomerno i ponavljajuće gutanje vazduha. Svi  unosimo vazduh kada pričamo, konzumiramo hranu ili se smejemo, ali ljudi sa aerofagijom gutaju toliko vazduha da izazivaju sebi neprijatne gastrointestinalne simptome – nadimanje stomaka i  podrigivanje. Lekari često vide aerofagiju kao znak drugih problema, kao što je bolest probavnog  sistema ili psihološki poremećaj, poput anksioznosti ili depresije.

Hronična ili akutna aerofagija

Aerofagija može biti hronična (dugotrajna) ili akutna (kratkoročna). Takođe, može biti povezana sa fizičkim i psihološkim faktorima. Istraživanja pokazuju da svakodnevno gutamo u proseku oko 2 litre vazduha samo dok se hranimo. Otprilike, polovinu te količine izbacimo podrigivanjem. Ostatak putuje kroz tanko crevo i izlazi putem rektuma. Većina ljudi nema problema sa preradom i izbacivanjem ovog gasa. Međutim, ljudi sa aerofagijom, koji gutaju previše vazduha, doživljavaju neke neprijatne simptome. Rezultati jedne studije pokazali su da se 56 procenata ispitanika sa aerofagijom žalilo na podrigivanje, 27 procenata na nadimanje, a 19 procenata na bolove u stomaku i distenzije. Istraživanja su pokazala i da aerofagija ima tendenciju da bude manja ujutru (verovatno zbog nesvesnog izbacivanja gasova tokom noći kroz anus) i da napreduje tokom dana. Ostali simptomi uključuju otežano gutanje vazduha i nadimanje. Istraživanja su pokazala da gasove izbacujemo u proseku oko 13 do 21 put dnevno, iako je taj broj povećan kod ljudi sa aerofagijom.

Da li je u pitanju aerofagija ili loše varenje

Dok aerofagija deli mnoge simptome sa smetnjama u varenju, prvenstveno nelagodnost u gornjem delu abdomena, to su ipak dva različita poremećaja. U nedavnoj studiji, osobe sa smetnjama u varenju prijavljivali su sledeće simptome, za razliku od onih koji su imali aerofagiju:

• mučnina
• povraćanje
• osećaj sitosti bez unošenja velike količine hrane
• gubitak težine.

Šta izaziva aerofagiju?

Aerofagija može biti uzrokovana mnogim problemima, a ovo su neki od njih:

Mehanički problemi – Način na koji dišemo, jedemo i pijemo igra ključnu ulogu u formiranju aerofagije. Neke stvari koje dovode do prekomernog gutanja vazduha uključuju:

• brzu konzumaciju (na primer, uzeti drugi zalogaj pre nego što se prvi u potpunosti sažvaće i proguta)
• razgovor pri jelu
• žvakaća guma,
• ispijanje tečnosti kroz slamku (sisanjem se uvlači više vazduha),
• pušenje
• disanje na usta
• energično vežbanje,
• konzumacija gaziranih pića.

Medicinski problemi – Ljudi sa određenim zdravstvenim stanjima koji koriste mašine da im pomognu da dišu skloniji su aerofagiji. Jedan primer je neinvazivna ventilacija (NIV). Ovo je bilo koja vrsta respiratorne podrške koja nije dovoljna za umetanje cevi u nos ili usta pacijenta. Jedan uobičajeni oblik NIV je mašina za kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima (CPAP) koja se koristi za lečenje ljudi sa opstruktivnom apnejom u snu. Apneja u snu je stanje u kojem se disajni putevi blokiraju dok spavate. Ova blokada, koja se dešava zbog opuštenih ili nepravilno funkcionisanih mišića, koji se nalaze na zadnjem delu grla, ograničava protok vazduha i prekida san.

CPAP mašina – Ova mašina obezbeđuje kontinuirani pritisak vazduha kroz masku ili cev. Ako pritisak nije pravilno podešen ili korisnik ima malo zagušenja, može se progutati previše vazduha, što dovodi do aerofagije. U jednoj studiji, istraživači su otkrili da je 50 odsto ispitanika koji koriste CPAP mašinu imalo najmanje jedan simptom aerofagije. Osobe koje imaju veći rizik od aerofagije uključuju i one sa hroničnom opstruktivnom plućnom bolešću (COPD) i osobe sa određenim vrstama srčane insuficijencije.

Mentalni problemi – U jednoj studiji koja je upoređivala odrasle sa aerofagijom sa odraslima sa smetnjama u varenju, istraživači su otkrili da je 19 procenata onih sa aerofagijom imalo anksioznost u odnosu na samo 6 procenata onih sa smetnjama u varenju. Kada subjekti sa preteranim podrigivanjem nisu bili svesni da ih proučavaju, oni su znatno manje podrigivali nego kada su znali da ih posmatraju. Stručnjaci smatraju da aerofagija može biti naučeno ponašanje koje koriste oni sa anksioznošću kako bi se nosili sa stresom.

Kako se dijagnostikuje aerofagija?

S obzirom na to da aerofagija deli neke od istih simptoma sa uobičajenim digestivnim poremećajima, kao što su gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), alergije na hranu i blokade creva, lekar može prvo da testira ova stanja. Ako se ne pronađe fizički uzrok crevnih problema, a simptomi su uporni, lekar može postaviti dijagnozu aerofagije.

Kako se leči ovaj poremećaj?

Iako neki lekari mogu da prepišu lekove, kao što su simetikon i dimetikon, kako bi se smanjilo stvaranje gasova u crevima, ne postoji mnogo načina terapije lekovima za lečenje aerofagije. Većina stručnjaka savetuje poboljšanje disanja tokom razgovora. Oni takođe preporučuju vežbe za sporije disanje, kao i efikasne načine suočavanja sa stresom i anksioznošću.

Promena životnih navika

POVEZANE VESTI

Gasovi su normalan i neprijatan deo probave, a mogu biti i simptom zabrinjavajućih stanja

Podrigivanje smanjuje nelagodnosti u stomaku, a kada može biti i opasno

Smanjenje, pa čak i eliminisanje. simptoma aerofagije zahteva pripremu i pažnju. Stručnjaci savetuju uzimanje malih zalogaja i temeljno žvakanje hrane. Takođe, potrebno je modifikovati način na koji gutate hranu ili tečnost. Konzumirajte hranu dišući polako. Ostavite pušenje, konzumaciju gaziranih pića i žvakaće gume.