Nedostatak daha nije neuobičajena pojava, posebno posle nekih napornih vežbi ili teške fizičke aktivnosti. Kada se naprežemo, mišićima u našem telu je potrebno više kiseonika, brzina disanja postaje intenzivnija, a srce kuca brže kako bi nadomestilo tu potrebu.
Važno je proceniti zašto se javlja nedostatak daha
Uzroci mogu da budu prolazni i kratkotrajni, pa ako se desi da ne možete da dođete do daha i to traje više od nekoliko minuta, razlog je možda banalan – poput previše zategnutog kaiša, ili naglog ustajanja iz kreveta, nakon dužeg ležanja. Međutim, u drugim slučajevima, nedostatak daha dispneja, može da signalizira neki drugi problem, poput bolesti respiratornog ili kardiovaskularnog sistema, alergija ili gojaznosti. To su, u prvom redu astma, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), srčana insuficijencija ili neka druga bolest srca, kao i upala pluća.
Simptomi otežanog disanja
– Osećaj umora, iscrpljenosti ili slabosti koju osećate ponekad, kada ne možete da udahnete vazduh nakon neke aktivnosti, ne mora da znači da je u pitanju nešto opasno. Ali, ako se to nastavi i u mirovanju, ako dišete teže i pored dubljeg udisaja ili jednostavno nemate dovoljno vazduha, signal je da potražite medicinsku pomoć – upozorava dr Roger Maxfield, pulmolog sa njujorškog Columbia University Medical Center.
Pored osećaja kao da ne možete da unesete dovoljno vazduha, simptomi dispneje su, prema navodima časopisa American Family Physician i:
- ubrzano disanje
- uvećan broj otkucaja srca
- dahtanje
- anksioznost ili napad panike.
Nedostatak daha nekada zahteva obaveznu pomoć lekara
Porodični lekar dr Sachin Nagrani kaže kada uz neki od ovih navedenih simptoma ipak možete normalno da govorite, i ako se stanje nakon kraćeg vremena popravi, potreban je oprez i praćenje, pa vam medicinska pomoć možda i neće biti potrebna. Ali, svakako je bolje, ako postoji mogućnost da to proceni lekar.
Dr Geoffrey Mount Varner, lekar u Hitnoj pomoći u Vašingtonu objašnjava da je određeni nivo nedostatka daha i problema sa disanjem očekivan ako bolujete od hronične opstruktivne bolesti pluća. Takođe, dodaje dr Varner, svako pogoršanje postojećih simptoma je dodatni razlog za zabrinutost.
Primer standarda u svetu za ukazivanje medicinske pomoć pri teškom disanju
Kriterijumi pretižne Mayo Clinic za obavezno ukazivanje medicinske pomoći kada se pojave problemi u disanju su sledeći:
- u pitanju su simptomi koji do sada niste imali
- pojavljuju se nakon vežbanja ili drugih aktivnosti, a to ranije nije bio slučaj
- uz kratak dah dolazi do oticanja stopala i zglobova, visoke temperature, groznice, pištanja u grudima, kašlja
- javlja se ili se pogoršava kada ležite (ortopneja).
Dr Geoffrey Mount Varner dodaje da su signali za odlazak u hitnu službu i nastavak simptoma kada sedimo ili mirujemo, onemogućeno nam je normalno funkcionisanje ili bilo koja aktivnost, ako se uz teško disanje javlja i bol u grudima koji se širi na ruke, vrat, vilicu ili leđa, uz vrtoglavicu, konfuziju, poplavele usne ili nokti (što mogu biti znaci srčanog udara ili plućne embolije).
Kako određene bolesti i stanja utiču na respiratorni sistem
Astma: upala povezana sa astmom uzrokuje grčenje i sužavanje disajnih puteva, što otežava duboko disanje.
HOBP: karakterističan znak hronične opstruktivne bolesti pluća uz hronični bronhitis i emfizem, jesu teškoće u izbacivanju vazduha iz pluća.
Srčana insuficijencija ili neka druga bolest srca: ako srce ne može da pumpa dovoljno krvi kroz telo, premalo kiseonika stiže do tkiva, što može da utiče na disanje.
Upala pluća (pneumonija): Bilo da je uzrokovana bakterijama ili virusom (kao što je grip ili korona virus), ova vrsta plućne infekcije može dovesti do upale disajnih puteva, povećanja i zgušnjavanja sluzi, i na kraju, do poteškoća sa razmenom vazduha u plućnom vazduhu. kesice (alveole), izazivajući niz drugih respiratornih i sistemskih problema.
Slaba fizička forma: kada su vaši mišići i srce oslabljeni neaktivnošću, to može da oteža disanje.
Drugi razlozi koji mogu da izazovu nedostatak daha
Alergije: Alergeni poput polena, plesni ili perja pojačavaju simptome astme koji otežavaju normalno disanje, a u ekstremnim slučajevima, alergijske reakcije na, recimo, kikiriki, ubode pčela ili određene lekove, mogu da izazvati anafilaksiju (odgovor imunog sistema koji može da blokira disanje zbog otečenih disajnih puteva).
Anemija: Gvožđe je neophodno za stvaranje hemoglobina koji učestvuje u procesu prenosa kiseonika kroz telo, što omogućava normalno disanje.
Anksioznost: Anksioznost može da dovede do hiperventilacije (prebrzog disanja) i da izazove poteškoće pri dubokom udahu. Takođe, kada dođe do napada panike, svaki čovek se još više trudi da udahne vazduh, a praktično zaboravlja da ga izdahne.
Rak: Tumori u grlu ili plućima mogu izazvati blokade disajnih puteva zbog kojih je teško doći do daha ili duboko udahnuti, a isti efekat mogu da izazovu i određene terapije u procesu lečenja malignih bolesti.
Virusne infekcije: Sve vrste virusnih infekcija, prehlada, grip, kao i infekcija covid 19, ponekad dovode do otoka u nazalnim prolazima koji smanjuje, ili čak blokira protok vazduha u pluća.
Dijabetes: Kratkoća daha može biti znak dijabetičke ketoacidoze, ozbiljne komplikacije dijabetesa koja se javlja kada telo proizvodi visoke nivoe krvnih kiselina koje se nazivaju ketoni.
Gojaznost: Dodatna količina masnoća na vratu, grudima ili na stomaku može da otežaju disanje, što dovodi do poremećaja koji se naziva hipoventilacioni sindrom gojaznosti.
Plućna embolija: Krvni ugrušci blokiraju arterije i otežavaju disanje do stadijuma opasnog po život.
Apneja u snu: Ako imate slip apneju, verovatno ćete neuporedivo teže disati noću jer se vaše disanje usporava ili zaustavlja na nekoliko sekundi tokom spavanja. U najtežim oblicima, apneja može da izazove toliko kratak dah da ćete se iznenada probuditi uz dahtanje, znojenje i anskioznost. Medicinski izraz za ovo stanje je paroksizmalna noćna dispneja, koja takođe može biti simptom i drugih stanja, uključujući srčanu insuficijenciju.
Nemedicinske situacije koje izazivaju opstrukciju disanja
Velika nadmorska visina: Budući da je vazduh na visini razređen, onima koji se penju je potrebno određeno vreme da se adaptiraju.
Loš kvalitet vazduha u zatvorenom ili na otvorenom: Udisanje štetnih supstanci iz vazduha iritira disajne puteve, izazivajući simptome poput kratkog daha, ali i pojavu astme.
Ekstremni vremenski uslovi: Izloženost neuobičajenim temperaturama kao što su vrućine u toku leta, utiče na telo tako što angažuje dodatnu energiju za održavanje normalne telesne temperature, što ubrzava i disanje.
Metode lečenja u odnosu na prirodu problema
Ako je nivo kiseonika u vašoj krvi nizak, nadoknađuje se nekim od metoda mehaničke ventilacije. To se događa u slučajevima kada isključivo lekar konstatuje da ne postoji drugi način. U slučajevima uznapredovale pneumonije, covid 19, drugih infekcija ili plućnih bolesti, ovakav vid intervencije je ponekad neophodan. Uduvavanjem, odnosno ubacivanjem dodatne količine kiseonika u disajne putev,e a zatim i u pluća, telo dobija neophodnu energiju da bi se bilo koji proces u telu normalno odvijao, i nastavila borba protiv infekcije. Ako imate hroničnu bolest poput HOBP, povremeno možete, uz konsultaciju pulmologa, raditi ambulantno manje plućne rehabilitacije.
Nedostatak daha i alternativne i komplementarne terapije
Što se tiče suplemenata, biljnih lekova ili drugi alternativnih tretmana, neki od njih mogu da pomognu, ali je svakako neophodno najpre redovno pridržavanje propisane terapije.
Joga: Neka istraživanja pokazuju da joga može da poboljša kvalitet života kod ljudi sa astmom i HOBP tako što povećava funkciju pluća i smanjenju nivoa stresa, dokazanog pokretača astme.
Disanje stisnutim usnama: Jednostavna vežba udisanja kroz nos i izdisanja najmanje dva puta duže na usta dok ne skupite usne (kao da duvate u vruću hranu), pomoći će da vaši disajni putevi budu što otvoreniji. Počnite tako što ćete polako udisati uz brojanje do dva, i polako izdisati uz brojanje do četiri. Vremenom povećavajte brojanje.
Probiotici: Istraživanje objavljeno u časopisu Mediators of Inflammation kaže da uzimanje probiotičkih suplemenata može da smanji upalu u disajnim putevima uzrokovanu alergijskim reakcijama, virusnim infekcijama i astmom.
Omega-3 masne kiseline: Redovno konzumiranje ove zdrave vrste polinezasićenih masti koje se nalaze u ribi, orasima i semenkama pomaže u smanjenju upale na ćelijskom nivou, uz jačanje imuniteta i bolje opšte zdravstveno stanje.
